Сергеј Корољов: Главна достигнућа човека који је послао Гагарина у космос

Објављено: 28.04.2017.год.
Јуриј Гагарин и Сергеј Корољов, 05. фебруар 1961. Илустрација: РИА Новости


Светска космонаутика још увек развија идеје Сергеја Корољева, а совјетска космичка достигнућа би без њега била незамислива.

1) Пилот и конструктор

Говорећи савременим језиком, Корољев је био вундеркинд. Он је прве своје успешне пројекте остварио још у ђачком добу. Са 17 година је представио пројекат авиона без мотора, а касније, на факултету (Корољов је 1926. године из Кијева премештен у чувену Московску вишу техничку школу „Бауман“), пројектовао је прву једрилицу у Совјетском Савезу намењену акробатском летењу, између осталог и извођењу „мртве петље“, што је успешно демонстрирао совјетски ас Василиј Степанчонок. Сам Корољов је завршио пилотски курс али због болести није могао лично да изведе ту фигуру.

2) Циолковски и ракетна техника

Био је довољан један сусрет са творцем теоријске космонаутике Константином Циолковским у његовој кући у Калуги, да се Корољовљева интересовања преоријентишу на реактивно кретање. Он је током 1930-их заједно са истомишљеницима основао Групу за проучавање реактивног кретања, која је затим прерасла у Реактивни научноистраживачки институт.

До 1938. године уз учешће Сергеја Корољова и у великој мери под његовим руководством направљене су прве совјетске балистичке ракете на течно гориво и крстареће ракете (противваздушне и велког домета), разрађени су пројекти стратешких ракета, авионских ракета и противваздушних ракета на чврсто гориво. Корољев је 27. јуна 1938. године оптужен за саботажу и ухапшен.

3) Бомбардери у затворским пројектантским бироима

Корољов је осуђен на 10 година робије и упућен је у казнено-поправне логоре на Колиму и у Владивосток, али је у лето 1940. године поново изведен пред суд (овога пута је добио 8 година затвора) и остављен је у Москви, у специјалном затвору Народног комесаријата унутрашњих послова ЦКБ-29. Ту се придружио групи на чијем челу су била четворица главних конструктора, који су такође били осуђени. Међу њима је био и Андреј Тупољев, чувени конструктор авиона и бивши научни руководилац Сергеја Корољова у Бауманском училишту. Управо у затвору ЦКБ-29 направљен је најбољи (по техничким карактеристикама) совјетски бомбардер Ту-2 и бомбардер за обрушавање Пе-2, који је затим произведен у највећем броју примерака. Корољов је затим 1942. године премештен у Казањ, где је наставио рад на ракетним моторима.

4) Балистичке ракете

Након две године Корољов је по личној Стаљиновој наредби ослобођен пре рока, а пресуда му је анулирана (али је рехабилитован тек 1957. године). Он је 1946. именован за главног конструктора Посебног конструкторског бироа 1 у подмосковском граду Калињинграду (сада се он зове Корољов). Главни задатак бироа је био да направи еквивалент немачке ракете Фау-2, а с обзиром да су сви цртежи били изгубљени све је требало поново прорачунати.

Ракета Р-1 први пут је тестирана 1948. године, али се може рећи да је Корољов истовремено радио на неколико генерација ракета. Рад на ракети Р-5 је завршен 1954. године. Била је то прва балистичка ракета са нуклеарном бојевом главом, а две године касније у Корољовљевом конструкторском бироу направљена је прва интерконтинентална двостепена балистичка ракета Р-7, која је могла да достави нуклеарну бојеву главу на било коју тачку на планети. Та ракета је отворила перспективу освајања космоса. Она је постала основа за све ракете-носаче које данас постоје.

5) Први сателит

Још пре тестирања ракете Р-7 група конструктора из Корољовљевог бироа предложила је да се у орбиту избаци вештачки сателит Земље. Власти су одобриле тај предлог. На бази бојеве ракете Корољов је осмислио систем тростепених и четворостепених ракета-носача. Први вештачки сателит Земље који је носио назив „Спутњик-1“ избачен је у орбиту 4. октобра 1957. године. Две године касније, аутоматска станица „Луна-2“ била је први рукотворени објекат који је прелетео од Земље до Месеца и на његову површину однео заставицу СССР-а.

6) Први космички летови


Корољов је имао неисцрпну енергију. Током прве половине 1960-их под његовим руководством су направљени крупни кораци у освајању космоса. Јуриј Гагарин је први човек који је летео у космос. Било је то 12. априла 1961. године, а већ 1962. године заједно су полетели космички бродови „Восток-3“ и „Восток-4“, да би 1963. године у космос полетела и прва жена, Валентина Терешкова (после тога су СССР и Русија послали у космос још три жене). Нови брод „Восход“ полетео је 1964. године, и то је био први космички брод са трочланом посадом. И најзад, 18. марта 1965. године Алексеј Леонов је први изашао у отворени космос.

7) Пројекти орбиталне станице и искрцавање на Месец

Можда би у неким другим околностима Алексеј Леонов био први совјетски космонаут који се искрцао на Месец (таква је била његова улога у програму пилотираног лета на Месец), али је тај пројекат текао споро зато што није постојало јединствено руководство. Корољов је умро 1966. године, а Брежњев је неколико година касније затворио тај програм. У последњим годинама живота Корољов је размишљао и о стварању орбиталне станице у којој би космонаути могли дуже да бораве и да раде без скафандера. Нови корак на том путу је било конструисање новог брода „Сојуз“ у коме је била предвиђена и кабина за свакодневни боравак. Нажалост, Корољов није доживео прво лансирање овог космичког брода 1967. године.

Јекатерина Алејева,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Роскосмос планира да развија туризам у космосу

2017-12-13 08:13:59

Корпорација „Роскосмос“ планира да развија туризам у космосу преко комерцијалних пројеката који могу значајно да прошире делатност Међународне космичке станице, саопштио је шеф те корпорације Игор...

Трамп жели да слетање на Месец и Марс

2017-12-12 11:49:06

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп потписао је директиву о космичкој политици чији је циљ поновно упућивање америчких космонаута на Месец, а потом и на Марс,...

РТ: Мистериозни објекат ће бити истражен на трагове ванземаљске технологије

2017-12-12 08:58:52

Извор: Восток / РТ Мистериозни велики објекат који долази из другog звезданог система требало би да буде исатражен помоћу једног од највећих светских телескопа, у потрази за...

Планета Рос 128б има на својој површини воду

2017-12-08 11:04:21

Планета Рос 128б, удаљена 11 светлосних година од Земље, има на својој површини воду и неке карактеристике у атмосфери које би је могле учинити настањивом. Планета је...

РТ: Забележене невероватне фотографије олује на Јупитеру

2017-12-03 14:05:27

Извор: Восток / РТ Насин "Џуно" космички брод је открио мноштво информација о највећој планети у нашем Сунчевом систему и забележио снимке облака од којих застаје дах,...

Лансирана ракета-носач „Сојуз-2.1б“ са војним сателитом

2017-12-03 08:10:44

Ракета носач "Сојуз-2.1б" са војним сателитом лансирана је са космодрома Плесецк за потребе Министарства одбране Русије, саопштио је Роскосмос. Лансирање је извршено под надзором заменика команданта...

РТ: Има ли некога тамо? „Војаџер 1“ упалио потиснике после 37 година

2017-12-02 20:21:09

Извор: Восток / РТ Ако би сте имали аутомобил у гаражи који лежи већ скоро четрдесет година, опростили би му ако не упали из прве. Сада замислите...

Успешно лансирана космичка ракета-носач „Сојуз 2.1б“

2017-11-28 08:19:53

Ракета-носач „Сојуз 2.1б“ са хидрометеоролошким сателитом „Метеор М“ број 2-1, студентским апаратом „Баумањец 2“ и 17 малих сателита лансиран је са космодрома „Восточни“. Довожење и постављање на...

Довожење и постављање на лансирну рампу „Сојуз 2.1б“

2017-11-27 22:06:44

  Дана, 28. новембра 2017. године, са првог руског цивилног космодрома Восточни, планирано је лансирање ракете-носача "Сојуз-2.1б", космичке метеоролошке станице "Метеор-М" №2-1 и 18 малих космичких апарата....

РТ: Пронађене бактерије на трупу Међународне космичке станице

2017-11-27 10:25:23

Извор: Восток / РТ Живе бактерије пронађене су на површини Међународне космичке станице (МКС) и могу имати ванземаљско порекло, рекао је руски космонаут Антон Шкаплеров. Микроорганизми ће...

rt kosmos2
rt kosmos

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Облици и боје

Облици и боје