Декларација о ћирилици

Објављено: 09.03.2017.год.
Илустрација Драган Стојановић
Непоштовање ћирилице је непоштовање себе, својих предака и своје традиције


Како су вера, односно духовност, језик и писмо основне карактеристике и начело нације, неопходно је донети обавезујући закон о заштити ћириличног писма – српске ћирилице, која је пред нестајањем.

А непоштовање ћирилице је непоштовање себе, својих предака и своје традиције, која је готово сва ћирилична, порука је са научно-политичког скупа „Говори српски – пиши ћирилицом”, одржаног у суботу, 4. марта, у Требињу, у хотелу „Леотар”.

Скуп је био научно-политички, јер му је циљ био да се уједине политика и струка како би решења у вези са језиком била национално ваљана. Учесници скупа, еминентни српски лингвисти и политичари, усвојили су такозвану Требињску декларацију о ћирилици, коју ће упутити политичким странкама и надлежним државним органима у Републици Српској, Републици Србији и Црној Гори у циљу измене и допуне закона о српском језику и писму. У погледу заштите ћирилице и српскога језика неодложно је следеће: 1. Да политичари и лингвисти усвоје управо направљене Измене и допуне Закона о језику и писму у Републици Србији. 2. Да се у Црној Гори обезбеди Уставом загарантовани статус ћирилице. 3. Да ћирилица код Срба у Републици Српској, као и у Србији, мора имати статус јединог службеног писма, што треба обезбедити доношењем закона о службеној употреби ћирилице у РС. 4. Прва активност у спровођењу службеног статуса ћирилице у целини српског језика мора бити израда заједничког буквара.

На целодневном скупу, после поздравног говора владике захумско-херцеговачког Григорија и градоначелника Требиња Луке Петровића као домаћина, своје радове је изложио 21 учесник.

Академик Слободан Реметић је, говорећи о језику и писму под плаштом струке у служби политике, рекао: „Питање писма и језичке политике у целини интегрални су део опште националне и државне политике. За регулисање статуса писма, у овом случају ћирилице, све запостављенијег амблема српског националног и етничког идентитета и континуитета, неопходан је консензус свих позваних (и прозваних) научних и државних институција на српском језичком простору.” Као пример добре употребе језика и писма навео је лист „Политика” у последње две-три године и позвао све Србе да је следе и крену њеним путем.

Новица Ђурић је рекао да слоган „Кад кажем новине, мислим ’Политика’” треба проширити и додати му: „Кад кажем ’Политика’, мислим ћирилица”.

Проф. др Милош Ковачевић, говорећи о законској заштити ћирилице у Србији и Републици Српској, оценио је да статус ћирилице треба регулисати не у оквиру посебног закона о ћирилици, него закона о језику и писму.

„Статус ћирилице директно је повезан са статусом самог српскога језика, како на законском нивоу, тако и на нивоу образовног система. Уколико законска решења не захвате и образовни систем, службена употреба српског језика и ћирилице остаће мртво слово на папиру, како то најбоље показује садашње стање српског језика и ћирилице у Србији, без обзира на члан 10. Устава Србије, који гласи: ’У Републици Србији у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо’”, рекао је Ковачевић, додавши да је у Србији завршен Нацрт закона о језику и писму, који је већ прошао владине одборе и ускоро треба да уђе у скуштинску процедуру за усвајање.

Проф. др Миланка Бабић је казала да је ћирилица као темељ српске културе у савременом српском језику, „у његовој употреби, у говорној пракси, латинизацијом потиснута на маргину до те мере да се одавно отворило питање њене заштите и очувања”.

„Ћирилица је забрањивана и протеривана већ неколико векова, а нарочито од 19. века, управо зато што је израз српског језика”, рекла је проф. др Јелица Стојановић.

„Заштита наслеђа писаног српском ћирилицом треба да буде дужност и обавеза српских институција, интелектуалаца, науке и политике”, поручила је Стојановићева.

За Градимира Аничића „Политика” је редак пример да „од првог дана до данас негује ћириличко писмо и чува га”.

„Деведесетих година прошлог века, као и данас, ’Политика’ је често нападана за национализам и зато што излази ћирилицом”, додао је он. „Као стуб српске културе, заједно са другим нашим најстаријим институцијама, мета је свих оних који би да униште српску културу и идентитет.”

Проф. др Михаило Шћепановић поручио је са требињског скупа да су за „статус ћирилице у овом времену највише криви Срби, односно они интелектуалци који су, у последњи век и по, одлучивали о месту и улози српског писма као једног од главних обележја српског идентитета”.

Овај значајан скуп организовали су Асоцијација „Ствараоци Републике Српске”, Академија наука и уметности Републике Српске, Српски национални савет Црне Горе, Српско просветно и културно друштво „Просвјета” и Српско удружење „Ћирилица” из Требиња.

У паузи између две сесије, у Музеју Херцеговине, у сусрет јубилеју поводом двестагодишњице штампања првих дела Вука Стефановића Караџића, директорка Ивана Грујић отворила је изложбу о Вуковом животу и раду.

Новица Ђурић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Бор изашао у сусрет руском цару

2017-03-26 13:09:22

У четвртак, 23. марта у Бору, у галерији Музеја рударства и металургије отворена је изложба посвећена царској породици Романов. Изложбу су организовали Музеј рударства и металургије „Бор“, Сретењски...

Кијев: Може представник Русије на Евровизији, али да није Самојлова

2017-03-26 11:02:37

Украјинске власти изразиле су спремност да прихвате представника Русије на „Евровизију 2017“ у случају да Јулију Самојлову замени други такмичар који нема проблема са украјинским законом,...

„Русија 1“ одбила даљинско учешће Јулије Самојлове на такмичењу за песму Евровизије

2017-03-24 08:40:30

Телевизија „Русија 1“ одбила је даљинско учешће Јулије Самојлове на такмичењу за песму Евровизије, саопштила је телевизија. У четвртак је Европска радиодифузна унија предложила телевизији „Русија 1“...

Кустурица ће добити највећу награду фестивала „Златни витез“ у Севастопољу

2017-03-23 09:49:17

Председник филмског форума, народни уметник Русије Николај Бурљајев је рекао новинарима да ће Кустуричин филм „На млечном путу“ отворити фестивал, преноси ТАСС. „Већ смо разговарали са Кустурицом...

ЕБУ изразила жаљење због забране Украјине руској представници на Евровизији

2017-03-23 07:42:30

Европска унија јавних сервиса (ЕБУ) саопштила је данас да су јој украјинске власти потврдиле да су издале забрану уласка у земљу руској уметници Јулији Самојловој, учесници...

Украјина забранила улазак представници Русије за песму „Евровизије“

2017-03-22 15:04:34

Украјинска безбедносна служба забранила је улазак у земљу на три године певачици Јулији Самојловој, која би требало да представља Русију на међународном такмичењу за песму „Евровизије“. То...

Моника Белучи отвара и затвара Кан

2017-03-22 08:10:00

Чувена италијанска глумица Моника Белучи водиће церемоније отварања и затварања 70. Филмског фестивала у Кану, који ће бити одржан на Азурној обали Француске од 17. до...

Газета - часопис Друштва српско руског пријатељства Братство

2017-03-21 22:42:01

Изашао је 10. јубиларни број часописа Газета. Газета је часопис  Друштва српско руског пријатељства Братство које више од седам година активно промовише руски језик и културу...

Десет последњих мисли руских писаца

2017-03-21 17:20:54

Лав Толстој је придавао велики значај последњим речима генија. Он је у свом дневнику написао: „Реч на самрти је посебно значајна!“. Додуше, многи и у последњем...

Руски цар у Гацку

2017-03-21 11:16:40

ЈУ „Културно-спортски центар“, Црквена општина Гацко, Сретењски манастир из Москве, и студио „Руски Цар“ Вас позивају на свечану изложбу фотографија „У сусрет Руском Цару. Романови –...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Кавказ

Кавказ