„Албум сећања“: Живот и рад архитекте Николаја Краснова

Објављено: 03.03.2017.год.
Организатори изложбе сматрају да није важно само сачувати сећање на великог архитекту, него и удахнути живот том сећању. Илустрација: Катарина Лане
У крипти Храма Светог Саве у Београду отворена је изложба посвећена чувеном руском архитекти: „Николај Карснов – Албум сећања“. Изложба је посвећена животу и раду руског архитекте који је преобразио Београд.


Дуж златастих зидова крипте су штандови са Красновљевим скицама из времена његовог српског и кримског периода. Ту су цртежи двораца и вила, врло детаљне скице елемената интеријера – вентилационих решетки и квака на вратима, фотографије сународника и људи блиских Николају Краснову, као и здања која је он подигао. Нека од њих су и данас пуна живота, а од неких су, нажалост, остале само носеће конструкције.

Илустрација: Катарина Лане Илустрација: Катарина Лане

Београд као надахнуће

Краснов је целог свог живота тежио лепоти и хармонији. У складу са тим стремљењем је мењао и градове у којима се настањивао.



Његова светост патријарх српски Иринеј је присуствовао отварању изложбе и овако описао долазак Николаја Краснова у Србију: „Свако зло има и своје добро. То зло, које сам сад споменуо, била је Октобарска револуција, која је зауставила брод моћне православне Русије, која је нанела толико зла томе народу. Русија је много изгубила због Октобарске револуције, али ми смо извукли, нажалост, неку корист. Најобразованије личности морале су напустити своју отаџбину и тражити нови живот. Међу њима је био и Николај Краснов“.



У знак захвалности Србији која му је пружила уточиште Краснов је стварао у њој велелепне дворце који су удахнули Београду краљевску величанственост. Здање Народне скупштине, Дворски комплекс на Дедињу, здање Владе Србије, здање Министарства спољних послова, Државни архив – све су то дарови које Србија брижљиво чува, као што чува и успомену на руског архитекту. Прошле године је једна београдска улица добила име Николаја Краснова. Градске власти планирају да му ове године поставе и споменик.

Чувеног архитекту памте и обични Београђани.

„Фантастично је што су напавили ову изложбу. То је требало да ураде много раније. Овакве цртеже никада нисмо видели. То су цртежи који су специјално прављени, на високом уметничком нивоу, а осим тога, дивне су ове зграде поред којих пролазимо сваки дан“, изнела је своје утиске посетитељка Јелена Пекић.

Илустрација: Катарина Лане Илустрација: Катарина Лане

„Мање речи, више дела“


Андрија Младеновић, заменик градоначелника Београда, истакао је да није довољно само говорити о очувању успомене и о важности јачања руско-српских веза. Треба и дејствовати, и ова изложба је одличан пример синхронизованог рада представника двеју земаља.

„Велику захвалност такође дугујемо компанији НИС. Морам да истакнем да је данас мало компанија у нашој земљи и региону које на овај начин осећају ту друштвену одговорност. Ми већ три године сарађујемо са компанијом НИС и у оквиру њиховог програма „Заједници заједно“ реализујемо велики број пројеката у Београду“, рекао је Младеновић.

Илустрација: Катарина Лане Илустрација: Катарина Лане

Сања Лубардић, заменица генералног директора и директорка за односе са јавношћу и комуникације НИС-а је изјавила: „Као компанија која подржава пројекте који промовишу културу, науку и истинске вредности, НИС је препознао значај овог пројекта и подржао га кроз програм ’Заједници заједно’. Посебно смо поносни што изложба чува од заборава дела чувеног руског архитекте Николаја Краснова која представљаjу спону два пријатељска народа. НИС ће и у наредном периоду наставити да подржава пројекте који доприносе унапређењу и очувању културне баштине у нашој земљи“.

Драгомир Ацовић. Илустрација: Катарина Лане Драгомир Ацовић. Илустрација: Катарина Лане

Организатори изложбе сматрају да није важно само сачувати сећање на великог архитекту, него и удахнути живот том сећању. На пример, Драгомир Ацовић, архитекта, председник српског друштва за хералдику, генеалогију, вексилологију и фалеристику „Бели орао“ на отварању изложбе је изјавио да Београђане треба чешће подсећати ко је стварао изглед данашњег Београда:

„Људи су навикли да Београдом пролазе и много не загледају, пролазе поред објеката и мисле да су они увек били ту. Мислим да је добро да подсетимо да иза сваког тог објекта стоји неко, ко је о њему размишљао, ко је га стварао, ко је своје знање, свој Божији дар и све оно што уме и што цени преточио у нешто што међу нама остаје. Зграде имају своје родитеље, постоје они који су давали новац и они који су давали знање, таленат и велики труд. Када се састави једно и друго, резултат ретко када изостане, али када је у питању Никола Краснов, тешко је сетити се некога ко би се могао са њим поредити“.

Денис Кузњеделев. Илустрација: Катарина Лане Денис Кузњеделев. Илустрација: Катарина Лане

Денис Кузњеделев, саветник и изасланик амбасаде РФ у Србији, истакао је да се Красновљевим делима поносе и Србија и Русија.

„Красновљева дела су истовремено национална културна баштина и Србије и Русије. Он је у свом стваралаштву ујединио наше две земље, и постао симбол наших вековних друштвених и културних веза“.

Изложба „Николај Краснов - Албум сећања“ трајаће до 17. марта, затим ће се преселити у Москву и на крају у Јалту.

Катарина Лане,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Распућин и цар Николај II: Царска Русија кроз објектив немачког фотографа

2017-08-17 16:05:14

Како је једанаестогодишњи дечак из Пруске постао најпознатији петербуршки фотограф?               КАРЛ БУЛА / ВИКИПЕДИЈА Може се рећи да је Карл Була највећи петербуршки фотограф свих времена. Почетком...

Где је ордење династије Обреновић?

2017-08-13 10:58:30

Недавна појава Ордена Милоша Великог првог степена на сајту канадске аукцијске куће „Емедалс“, покренула је питање где је ордење династије Обреновић и шта је из те...

Само што не проговоре: Човек који „враћа у живот” словенска божанства

2017-08-11 07:52:37

Игор Ожиганов из руског града Јошкар-Оле оживљава ликове, божанства и митска бића из древних словенских бајки. Његови радови одушевљавају гледаоце. Калинов мост, место легендарне битке руских јунака...

Српски ученици боравили у међународном кампу „Артек“

2017-08-04 21:36:55

Ђаци двојезичних одељења из Алексиначке гимназије и Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада, као и ученици основних школа из Алексиначког округа који уче руски језик,...

Изложба фотографија фото конкурса Руског географског друштва у Београду

2017-07-31 15:19:04

У четвртак, 03.08.2017. са почетком у 18 часова, на простору Београдске тврђаве и парка Калемегдан (Савско шеталиште) обележава се свечано отварање фото изложбе „Најлепша земља“. Изложбу...

Драгуљ природе деценијама чека посетиоце

2017-07-26 12:15:30

Хаџи – Проданова пећина код Ивањице, веома важан туристичко-спелеолошко-археолошки локалитет, деценијама уназад затворена чека прве посетиоце. Иако је под заштитом као споменик природе II категорије, држава...

РТ: „Крим је одувек био Русија“ - Кустурица

2017-07-23 21:08:10

Извор: Восток, РТ Поновно уједињење Крима са Русијом је "органски" процес, рекао је српски филмски режисер Емир Кустурица новинарима у Јалти, додавши, да онима који живе на полуострву не...

Преминуо Предраг Гојковић Цуне

2017-07-21 15:46:51

Предраг Гојковић Цуне преминуо је у 85. години, потврђено је РТС-у. Био је српски певач народних песама, староградских, севдалинки, забавних и мексиканских песама. За музички архив Радио Београда снимио...

Емир Кустурица и „No Smoking Orchestrа“ 23. јула на Криму

2017-07-20 09:19:49

Српски режисер и музичар Емир Кустурица потврдио је да ће 23. јула са својом групом „No Smoking Orchestrа“ доћи на Крим, где ће одржати концерт за...

Валериj Гергиjев уручио награде победницима  петог фестивала руске музике  „Бољшој“

2017-07-17 15:28:48

На Мећавнику се завршио фестивал класичне музике «Бољшој», који се већ пети пут заредом одржава уз подршку компаније «Гаспром њефт». Током два дана, 62 млада талента из...

rt kultura2
РР банер култура

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?