„Албум сећања“: Живот и рад архитекте Николаја Краснова

Објављено: 03.03.2017.год.
Организатори изложбе сматрају да није важно само сачувати сећање на великог архитекту, него и удахнути живот том сећању. Илустрација: Катарина Лане
У крипти Храма Светог Саве у Београду отворена је изложба посвећена чувеном руском архитекти: „Николај Карснов – Албум сећања“. Изложба је посвећена животу и раду руског архитекте који је преобразио Београд.


Дуж златастих зидова крипте су штандови са Красновљевим скицама из времена његовог српског и кримског периода. Ту су цртежи двораца и вила, врло детаљне скице елемената интеријера – вентилационих решетки и квака на вратима, фотографије сународника и људи блиских Николају Краснову, као и здања која је он подигао. Нека од њих су и данас пуна живота, а од неких су, нажалост, остале само носеће конструкције.

Илустрација: Катарина Лане Илустрација: Катарина Лане

Београд као надахнуће

Краснов је целог свог живота тежио лепоти и хармонији. У складу са тим стремљењем је мењао и градове у којима се настањивао.



Његова светост патријарх српски Иринеј је присуствовао отварању изложбе и овако описао долазак Николаја Краснова у Србију: „Свако зло има и своје добро. То зло, које сам сад споменуо, била је Октобарска револуција, која је зауставила брод моћне православне Русије, која је нанела толико зла томе народу. Русија је много изгубила због Октобарске револуције, али ми смо извукли, нажалост, неку корист. Најобразованије личности морале су напустити своју отаџбину и тражити нови живот. Међу њима је био и Николај Краснов“.



У знак захвалности Србији која му је пружила уточиште Краснов је стварао у њој велелепне дворце који су удахнули Београду краљевску величанственост. Здање Народне скупштине, Дворски комплекс на Дедињу, здање Владе Србије, здање Министарства спољних послова, Државни архив – све су то дарови које Србија брижљиво чува, као што чува и успомену на руског архитекту. Прошле године је једна београдска улица добила име Николаја Краснова. Градске власти планирају да му ове године поставе и споменик.

Чувеног архитекту памте и обични Београђани.

„Фантастично је што су напавили ову изложбу. То је требало да ураде много раније. Овакве цртеже никада нисмо видели. То су цртежи који су специјално прављени, на високом уметничком нивоу, а осим тога, дивне су ове зграде поред којих пролазимо сваки дан“, изнела је своје утиске посетитељка Јелена Пекић.

Илустрација: Катарина Лане Илустрација: Катарина Лане

„Мање речи, више дела“


Андрија Младеновић, заменик градоначелника Београда, истакао је да није довољно само говорити о очувању успомене и о важности јачања руско-српских веза. Треба и дејствовати, и ова изложба је одличан пример синхронизованог рада представника двеју земаља.

„Велику захвалност такође дугујемо компанији НИС. Морам да истакнем да је данас мало компанија у нашој земљи и региону које на овај начин осећају ту друштвену одговорност. Ми већ три године сарађујемо са компанијом НИС и у оквиру њиховог програма „Заједници заједно“ реализујемо велики број пројеката у Београду“, рекао је Младеновић.

Илустрација: Катарина Лане Илустрација: Катарина Лане

Сања Лубардић, заменица генералног директора и директорка за односе са јавношћу и комуникације НИС-а је изјавила: „Као компанија која подржава пројекте који промовишу културу, науку и истинске вредности, НИС је препознао значај овог пројекта и подржао га кроз програм ’Заједници заједно’. Посебно смо поносни што изложба чува од заборава дела чувеног руског архитекте Николаја Краснова која представљаjу спону два пријатељска народа. НИС ће и у наредном периоду наставити да подржава пројекте који доприносе унапређењу и очувању културне баштине у нашој земљи“.

Драгомир Ацовић. Илустрација: Катарина Лане Драгомир Ацовић. Илустрација: Катарина Лане

Организатори изложбе сматрају да није важно само сачувати сећање на великог архитекту, него и удахнути живот том сећању. На пример, Драгомир Ацовић, архитекта, председник српског друштва за хералдику, генеалогију, вексилологију и фалеристику „Бели орао“ на отварању изложбе је изјавио да Београђане треба чешће подсећати ко је стварао изглед данашњег Београда:

„Људи су навикли да Београдом пролазе и много не загледају, пролазе поред објеката и мисле да су они увек били ту. Мислим да је добро да подсетимо да иза сваког тог објекта стоји неко, ко је о њему размишљао, ко је га стварао, ко је своје знање, свој Божији дар и све оно што уме и што цени преточио у нешто што међу нама остаје. Зграде имају своје родитеље, постоје они који су давали новац и они који су давали знање, таленат и велики труд. Када се састави једно и друго, резултат ретко када изостане, али када је у питању Никола Краснов, тешко је сетити се некога ко би се могао са њим поредити“.

Денис Кузњеделев. Илустрација: Катарина Лане Денис Кузњеделев. Илустрација: Катарина Лане

Денис Кузњеделев, саветник и изасланик амбасаде РФ у Србији, истакао је да се Красновљевим делима поносе и Србија и Русија.

„Красновљева дела су истовремено национална културна баштина и Србије и Русије. Он је у свом стваралаштву ујединио наше две земље, и постао симбол наших вековних друштвених и културних веза“.

Изложба „Николај Краснов - Албум сећања“ трајаће до 17. марта, затим ће се преселити у Москву и на крају у Јалту.

Катарина Лане,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Србија намерава сваке године да на Унескову листу упише по један елемент свог културног наслеђа

2017-12-15 13:52:51

Након уписа „Славе“ и „Кола“ на Унескову Репрезентативну листу нематеријланог културног наслеђа, Србија намерава сваке године да упише по један елемент свог културног наслеђа на ту...

Завршени радови на изради мозаика на куполи Храма Светог Саве у Београду

2017-12-13 17:31:36

У Храму Светог Саве у Београду су завршени радови на изради мозаика на куполи, у организацији компаније „Гаспром њефт“. Специјална комисија, у чијем саставу су представници...

НИС расписао јавни позив за идејно решење и извођење мурала у Београду

2017-12-09 12:38:49

Компанија НИС је уз подршку града Београда расписала јавни позив за идејно решење и извођење мурала на тему „Зелени град – нова енергија“. Позив за достављање...

Преминуо руски глумац Леонид Броневој

2017-12-09 09:30:31

Истакнути руски глумац Леонид Броневој, који се прославио у серији „Седамнаест тренутака пролећа“ о чувеном руском контраобавештајцу Штирлицу за време Другог светског рата, умро је у...

Уписати и гусле на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа

2017-12-08 11:24:44

Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић изјавио је да сваки упис на Листу нематеријалног културног наслеђа човечанства доприноси угледу народа и земље у глобаним размерама, што...

Српско коло на Унесковој листи нематеријалне баштине

2017-12-07 09:18:58

Српска традиционална народна игра коло уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Одлуку о упису кола донео је 7. децембра 2017. године Међувладин комитет...

„Звезда и смрт грофа Вронског. Српски гамбит“ - документарно-играни филм

2017-12-05 08:44:20

Почело је снимање документарно-играног филма „Звезда и смрт грофа Вронског. Српски гамбит“. Филм представља први заједнички руско-српски пројект ове врсте. Филм је научно-популарни приказ биографије Николаја Николајевича...

Вук Караџић и Русија: Царска пензија, велике симпатије словенофила и инспирација за Пушкина

2017-12-01 12:28:01

У једном делу српског друштва још увек се води полемика о Вуку Караџићу као реформатору српског писма и језика. Има оних који још увек тврде да...

КУД Станко Пауновић представио српске народне игре у Сибиру

2017-11-29 20:14:43

Представници КУД „Станко Пауновић“ из Панчева, које подржава компанија НИС, гостовали су од 14. до 18. новембра у западносибирком граду Нојабрску на позив руске компаније „Гаспром...

Изгубљено благо: Како су бољшевици распродали непроцењива уметничка дела из Ермитажа и Кремља

2017-11-27 20:41:22

Рафаел, Фаберже и руске царске круне опточене драгуљима данас се налазе у америчким и европским музејима захваљујући аукцијама уметничких дела које су организовали бољшевици. У другој половини...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Облици и боје

Облици и боје