„Албум сећања“: Живот и рад архитекте Николаја Краснова

Објављено: 03.03.2017.год.
Организатори изложбе сматрају да није важно само сачувати сећање на великог архитекту, него и удахнути живот том сећању. Илустрација: Катарина Лане
У крипти Храма Светог Саве у Београду отворена је изложба посвећена чувеном руском архитекти: „Николај Карснов – Албум сећања“. Изложба је посвећена животу и раду руског архитекте који је преобразио Београд.


Дуж златастих зидова крипте су штандови са Красновљевим скицама из времена његовог српског и кримског периода. Ту су цртежи двораца и вила, врло детаљне скице елемената интеријера – вентилационих решетки и квака на вратима, фотографије сународника и људи блиских Николају Краснову, као и здања која је он подигао. Нека од њих су и данас пуна живота, а од неких су, нажалост, остале само носеће конструкције.

Илустрација: Катарина Лане Илустрација: Катарина Лане

Београд као надахнуће

Краснов је целог свог живота тежио лепоти и хармонији. У складу са тим стремљењем је мењао и градове у којима се настањивао.



Његова светост патријарх српски Иринеј је присуствовао отварању изложбе и овако описао долазак Николаја Краснова у Србију: „Свако зло има и своје добро. То зло, које сам сад споменуо, била је Октобарска револуција, која је зауставила брод моћне православне Русије, која је нанела толико зла томе народу. Русија је много изгубила због Октобарске револуције, али ми смо извукли, нажалост, неку корист. Најобразованије личности морале су напустити своју отаџбину и тражити нови живот. Међу њима је био и Николај Краснов“.



У знак захвалности Србији која му је пружила уточиште Краснов је стварао у њој велелепне дворце који су удахнули Београду краљевску величанственост. Здање Народне скупштине, Дворски комплекс на Дедињу, здање Владе Србије, здање Министарства спољних послова, Државни архив – све су то дарови које Србија брижљиво чува, као што чува и успомену на руског архитекту. Прошле године је једна београдска улица добила име Николаја Краснова. Градске власти планирају да му ове године поставе и споменик.

Чувеног архитекту памте и обични Београђани.

„Фантастично је што су напавили ову изложбу. То је требало да ураде много раније. Овакве цртеже никада нисмо видели. То су цртежи који су специјално прављени, на високом уметничком нивоу, а осим тога, дивне су ове зграде поред којих пролазимо сваки дан“, изнела је своје утиске посетитељка Јелена Пекић.

Илустрација: Катарина Лане Илустрација: Катарина Лане

„Мање речи, више дела“


Андрија Младеновић, заменик градоначелника Београда, истакао је да није довољно само говорити о очувању успомене и о важности јачања руско-српских веза. Треба и дејствовати, и ова изложба је одличан пример синхронизованог рада представника двеју земаља.

„Велику захвалност такође дугујемо компанији НИС. Морам да истакнем да је данас мало компанија у нашој земљи и региону које на овај начин осећају ту друштвену одговорност. Ми већ три године сарађујемо са компанијом НИС и у оквиру њиховог програма „Заједници заједно“ реализујемо велики број пројеката у Београду“, рекао је Младеновић.

Илустрација: Катарина Лане Илустрација: Катарина Лане

Сања Лубардић, заменица генералног директора и директорка за односе са јавношћу и комуникације НИС-а је изјавила: „Као компанија која подржава пројекте који промовишу културу, науку и истинске вредности, НИС је препознао значај овог пројекта и подржао га кроз програм ’Заједници заједно’. Посебно смо поносни што изложба чува од заборава дела чувеног руског архитекте Николаја Краснова која представљаjу спону два пријатељска народа. НИС ће и у наредном периоду наставити да подржава пројекте који доприносе унапређењу и очувању културне баштине у нашој земљи“.

Драгомир Ацовић. Илустрација: Катарина Лане Драгомир Ацовић. Илустрација: Катарина Лане

Организатори изложбе сматрају да није важно само сачувати сећање на великог архитекту, него и удахнути живот том сећању. На пример, Драгомир Ацовић, архитекта, председник српског друштва за хералдику, генеалогију, вексилологију и фалеристику „Бели орао“ на отварању изложбе је изјавио да Београђане треба чешће подсећати ко је стварао изглед данашњег Београда:

„Људи су навикли да Београдом пролазе и много не загледају, пролазе поред објеката и мисле да су они увек били ту. Мислим да је добро да подсетимо да иза сваког тог објекта стоји неко, ко је о њему размишљао, ко је га стварао, ко је своје знање, свој Божији дар и све оно што уме и што цени преточио у нешто што међу нама остаје. Зграде имају своје родитеље, постоје они који су давали новац и они који су давали знање, таленат и велики труд. Када се састави једно и друго, резултат ретко када изостане, али када је у питању Никола Краснов, тешко је сетити се некога ко би се могао са њим поредити“.

Денис Кузњеделев. Илустрација: Катарина Лане Денис Кузњеделев. Илустрација: Катарина Лане

Денис Кузњеделев, саветник и изасланик амбасаде РФ у Србији, истакао је да се Красновљевим делима поносе и Србија и Русија.

„Красновљева дела су истовремено национална културна баштина и Србије и Русије. Он је у свом стваралаштву ујединио наше две земље, и постао симбол наших вековних друштвених и културних веза“.

Изложба „Николај Краснов - Албум сећања“ трајаће до 17. марта, затим ће се преселити у Москву и на крају у Јалту.

Катарина Лане,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Мачак у руској култури: Чаробњак, гитариста, пацифиста...

2017-04-29 08:38:48

Руске мачке умеју да поправе примус, да шију на шиваћој машини и решавају конфликте. Наравно, не све мачке, него само оне које треба да упознате ако...

Че Гевара и Гагарин у објективу Виктора Ахломова

2017-04-28 11:26:23

Виктор Ахломов, један од најбољих светских фотографа друге половине 20. века и добитник награде World Press Photo, преминуо је 15. априла ове године. Бележио је тренутке...

Другачији поглед на совјетску аутомобилску историју

2017-04-26 18:10:56

Руски уметник Андреј Ткаченко из Нижњег Новгорода урадио је изванредну серију илустрација чија су тема аутомобили. Његове слике представљају алтернативну историју познатих совјетских модела. Наравно, ови аутомобили ће...

Камиони са мозаиком за Храм Светог Саве кренули из Русије

2017-04-24 08:09:26

Камиони са мозаиком намењеним Храму Светог Саве на Врачару кренули су из Русије, а након што за три до пет дана дођу у Београд, лик Христа...

Шта треба знати о пет најважнијих храмова Санкт Петербурга?

2017-04-24 08:09:24

Сваки од њих је трајно уградио себе у историју чувене „северне престонице“ Русије. 1. Петропавловска црква: царска гробница и „заштитни знак“ града Илустрација: Shutterstock Петропавловска црква је најстарији храм...

„Петербуршки синдикат“: Реп двобоји су постали руски културни феномен

2017-04-23 08:50:06

За четири године канал Versus Battle на Јутјубу стекао је 2,7 милиона пратилаца, а сви видео-снимци на њему имају преко 300 милиона прегледа. Реп двобоји су...

Како српска музика осваја Московљане

2017-04-21 07:31:37

У петак 21. априла ће у језичком центру „Разговор“ у Москви бити одржан завршни концерт серије едукативних концерата балканске музике у оквиру пројекта Balkan Music Lab....

Мис Русије 2017: Без мужа и рђавих навика

2017-04-18 07:45:49

Титулу најлепше девојке Руске Федерације освојила је 21-годишња Полина Попова из Јекатеринбурга. Она је фото-модел, а последњих шест година је провела на подијумима Европе, Америке и...

„Господ је одлучио да почнемо од Србије“: Репортажа из Мухинове радионице

2017-04-17 07:43:13

На самом крају ће Николај Мухин питати нас, неколицину новинара за које је први пут отворена московска радионица где се ствара 1.230 квадратних метара мозаика за куполу Светосавског храма на Врачару. Њему је веома важно да зна, јер, рећи ће: „Какогод, први утисак је увек најважнији. Ево, били сте, видели. Какав је тај ваш први утисак?“

Русија неће учествовати на такмичењу „Евровизија 2017“

2017-04-14 08:34:00

Европска радиодифузна унија саопштила је да Русија неће учествовати на такмичењу „Евровизија 2017“ у Кијеву, пошто је одустала од предложене алтернативе. Русији је предложено или да преноси...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?