Пушкин у Стаљиновим рукама

Објављено: 17.02.2017.год.
Стаљин је 1937. године, у време велике чистке, одлучио да додели Пушкину почасно место у „социјалистичком пантеону“.


Ове године се навршава 100 година од револуције 1917, и 80 година од 1937, када су Стаљинове репресије достигле врхунац. Тада је Совјетска Русија посветила изузетно велику пажњу 100. годишњици смрти песника Александра Пушкина. Пре тога је његово име било у сенци, али је 1937. уздигнуто на највећу могућу висину.

Уместо марксизма, који је индиферентан према националној припадности и одбацује културу, народност, традиционалну државност, нацију и духовност, почиње да се промовише готово класична културоцентрична империја са Пушкином у самом центру.

Утркивање са емиграцијом


Стаљинова је заслуга што је те године, без обзира на социјализам, Пушкину указана заслужена част. То није била једноставна одлука с обзиром да је у 19. веку Пушкин био песник искључиво интелектуалне елите. Његовог имена није било на списку књига које чита револуционарна интелигенција. Сматрало се да су Пушкинова дела сувише апстрактна и да су далеко од насушних народних потреба. Стаљин је изврсно познавао класичну руску књижевност и волео је револуционара Чернишевског, али је волео и Достојевског и Пушкина.

Појединци сматрају да је на Стаљинову одлуку о Пушкиновој „рехабилитацији“, између осталог, снажно утицала и чињеница да је у руској дијаспори у иностранству почев од средине 1920-их Пушкинов култ из године у годину био све популарнији. Совјетска Русија је врло пажљиво пратила шта се дешава у руској дијаспори (Стаљин је добијао сва колико-толико значајна издања руске емиграције). У дијаспори је постојала намера да се 1937. године организују велике свечаности поводом Пушкинове годишњице. Постоји мишљење да је Пушкиново име на тај начин постало врло опасно политичко оружје у рукама дијаспоре и да је Стаљин могао доћи на идеју да га преотме од емиграната.

„Канонизација“

Од 1922. сваке године почињу да се обележавају званичне вечери поводом годишњице песникове смрти, на којима се за Пушкина говорило да је он „руско пролеће, руско јутро, руски Адам“, а поређен је са Дантеом, Петрарком, Шекспиром, Шилером и Гетеом.

У стварању култа примењена су сва расположива средства. У припрему јубилеја укључили су се научници, писци, композитори, политички и друштвени радници и изадавачке куће, од највећих до најмањих, филмска индустрија, позоришта (од Бољшог театра до позоришне секције Урјупинског совхоза), фабрике, колхози и совхози.

У земљи није остао ни један човек коме „бољшевички“ директно није дато до знања да је Пушкин велики.

Трг Пушкина, Москва, 1937. година / Архивска фотографијаТрг Пушкина, Москва, 1937. година / Архивска фотографија

У Лењинграду, Кијеву, Минску, Тбилисију и Јеревану постављени су нови споменици или је започета њихова изградња. Пушкиновим именом су назване старе и нове улице, тргови, школе, паркови, станице метроа и железничке станице, колхози и совхози. Народни уметници су стварали огромне слике посвећене Пушкину, а народни композитори музичке поеме и циклусе. Водећи театри Москве и Лењинграда почели су да се утркују у постављању Пушкинових драма на сцену.

Пушкиново име је одјекивало из свих разгласа и грамофона, са улица и тргова украшених његовим портретима, са плаката и разгледница, агитационих одељења у фирмама и зборова радних људи у фабрикама по целој земљи... Буквално у свакој школи, па и фабрици, у колхозном и совхозном клубу непрегледне Русије постављане су типске изложбе посвећене Пушкину.

Одштампано је преко 14 милиона примерака јубиларних издања Пушкинових дела, и то на свим језицима народа који живе у СССР-у, укључујући и асирски, бурјатски, грчки, јеврејски, коми-зирјански и многе друге.

У фабрикама и колхозима брзо су се шириле масе одушевљених песникових поклоника и познавалаца његовог дела, окупљених у клубове. Уметнички атељеи и мајстори народне радиности преплавили су земљу стотинама хиљада фигурина, бисти и сл.

 

Архивска фотографија Архивска фотографија

На саму годишњицу, 10. фебруара 1937. године, у Москви се у Бољшом театру окупила цела партијска елита. У Стаљиновом присуству је отворена свечана седница посвећена стогодишњици од смрти највећег руског песника.

Пренос свечане седнице емитован је у целој земљи. На отварању је народни комесар за просвету и председник Пушкиновог комитета Бубнов клицао:

„Пушкин је наш! Само у земљи социјалистичке културе ватреном љубављу је обасуто име бесмртног генија, само у нашој земљи је Пушкиново стваралаштво постало општенародно добро.

Пушкин је прослављен, култ је заживео.

Говорећи речима филозофа Антонија Грамшија, Пушкинов култ је „забетонирао народне снаге“, повезавши мултинационалну земљу у јединствени културни простор и поставши на тај начин веома моћна кохезиона империјалистичка сила.

Владимир Можегов,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Камиони са мозаиком за Храм Светог Саве кренули из Русије

2017-04-24 08:09:26

Камиони са мозаиком намењеним Храму Светог Саве на Врачару кренули су из Русије, а након што за три до пет дана дођу у Београд, лик Христа...

Шта треба знати о пет најважнијих храмова Санкт Петербурга?

2017-04-24 08:09:24

Сваки од њих је трајно уградио себе у историју чувене „северне престонице“ Русије. 1. Петропавловска црква: царска гробница и „заштитни знак“ града Илустрација: Shutterstock Петропавловска црква је најстарији храм...

„Петербуршки синдикат“: Реп двобоји су постали руски културни феномен

2017-04-23 08:50:06

За четири године канал Versus Battle на Јутјубу стекао је 2,7 милиона пратилаца, а сви видео-снимци на њему имају преко 300 милиона прегледа. Реп двобоји су...

Како српска музика осваја Московљане

2017-04-21 07:31:37

У петак 21. априла ће у језичком центру „Разговор“ у Москви бити одржан завршни концерт серије едукативних концерата балканске музике у оквиру пројекта Balkan Music Lab....

Мис Русије 2017: Без мужа и рђавих навика

2017-04-18 07:45:49

Титулу најлепше девојке Руске Федерације освојила је 21-годишња Полина Попова из Јекатеринбурга. Она је фото-модел, а последњих шест година је провела на подијумима Европе, Америке и...

„Господ је одлучио да почнемо од Србије“: Репортажа из Мухинове радионице

2017-04-17 07:43:13

На самом крају ће Николај Мухин питати нас, неколицину новинара за које је први пут отворена московска радионица где се ствара 1.230 квадратних метара мозаика за куполу Светосавског храма на Врачару. Њему је веома важно да зна, јер, рећи ће: „Какогод, први утисак је увек најважнији. Ево, били сте, видели. Какав је тај ваш први утисак?“

Русија неће учествовати на такмичењу „Евровизија 2017“

2017-04-14 08:34:00

Европска радиодифузна унија саопштила је да Русија неће учествовати на такмичењу „Евровизија 2017“ у Кијеву, пошто је одустала од предложене алтернативе. Русији је предложено или да преноси...

Нова епизода „Маше и медведа“ посвећена Васкрсу

2017-04-14 08:12:09

„Маша и медвед“, најпопуларнији цртани филм на Јутјубу, има нову причу о Васкрсу.

Дан заштите природе у НИС-у обележен изложбом фотографија о природи Војводине

2017-04-11 18:15:45

Поводом 11. априла, Дана заштите природе, данас је у Пословном центру НИС-а у Новом Саду свечано отворена изложба врхунских фотографија о природи Војводине.  Изложбу је у...

Београд: Изложба о царској породици у Руском дому

2017-04-10 10:48:47

У оквиру обележавања годишњице отварања Руског дома у Београду, чији је први назив био Руски дом у част императора Николаја Другог, 5. априла 2017. године свечано...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Северодвинск

Северодвинск