Пушкин у Стаљиновим рукама

Објављено: 17.02.2017.год.
Стаљин је 1937. године, у време велике чистке, одлучио да додели Пушкину почасно место у „социјалистичком пантеону“.


Ове године се навршава 100 година од револуције 1917, и 80 година од 1937, када су Стаљинове репресије достигле врхунац. Тада је Совјетска Русија посветила изузетно велику пажњу 100. годишњици смрти песника Александра Пушкина. Пре тога је његово име било у сенци, али је 1937. уздигнуто на највећу могућу висину.

Уместо марксизма, који је индиферентан према националној припадности и одбацује културу, народност, традиционалну државност, нацију и духовност, почиње да се промовише готово класична културоцентрична империја са Пушкином у самом центру.

Утркивање са емиграцијом


Стаљинова је заслуга што је те године, без обзира на социјализам, Пушкину указана заслужена част. То није била једноставна одлука с обзиром да је у 19. веку Пушкин био песник искључиво интелектуалне елите. Његовог имена није било на списку књига које чита револуционарна интелигенција. Сматрало се да су Пушкинова дела сувише апстрактна и да су далеко од насушних народних потреба. Стаљин је изврсно познавао класичну руску књижевност и волео је револуционара Чернишевског, али је волео и Достојевског и Пушкина.

Појединци сматрају да је на Стаљинову одлуку о Пушкиновој „рехабилитацији“, између осталог, снажно утицала и чињеница да је у руској дијаспори у иностранству почев од средине 1920-их Пушкинов култ из године у годину био све популарнији. Совјетска Русија је врло пажљиво пратила шта се дешава у руској дијаспори (Стаљин је добијао сва колико-толико значајна издања руске емиграције). У дијаспори је постојала намера да се 1937. године организују велике свечаности поводом Пушкинове годишњице. Постоји мишљење да је Пушкиново име на тај начин постало врло опасно политичко оружје у рукама дијаспоре и да је Стаљин могао доћи на идеју да га преотме од емиграната.

„Канонизација“

Од 1922. сваке године почињу да се обележавају званичне вечери поводом годишњице песникове смрти, на којима се за Пушкина говорило да је он „руско пролеће, руско јутро, руски Адам“, а поређен је са Дантеом, Петрарком, Шекспиром, Шилером и Гетеом.

У стварању култа примењена су сва расположива средства. У припрему јубилеја укључили су се научници, писци, композитори, политички и друштвени радници и изадавачке куће, од највећих до најмањих, филмска индустрија, позоришта (од Бољшог театра до позоришне секције Урјупинског совхоза), фабрике, колхози и совхози.

У земљи није остао ни један човек коме „бољшевички“ директно није дато до знања да је Пушкин велики.

Трг Пушкина, Москва, 1937. година / Архивска фотографијаТрг Пушкина, Москва, 1937. година / Архивска фотографија

У Лењинграду, Кијеву, Минску, Тбилисију и Јеревану постављени су нови споменици или је започета њихова изградња. Пушкиновим именом су назване старе и нове улице, тргови, школе, паркови, станице метроа и железничке станице, колхози и совхози. Народни уметници су стварали огромне слике посвећене Пушкину, а народни композитори музичке поеме и циклусе. Водећи театри Москве и Лењинграда почели су да се утркују у постављању Пушкинових драма на сцену.

Пушкиново име је одјекивало из свих разгласа и грамофона, са улица и тргова украшених његовим портретима, са плаката и разгледница, агитационих одељења у фирмама и зборова радних људи у фабрикама по целој земљи... Буквално у свакој школи, па и фабрици, у колхозном и совхозном клубу непрегледне Русије постављане су типске изложбе посвећене Пушкину.

Одштампано је преко 14 милиона примерака јубиларних издања Пушкинових дела, и то на свим језицима народа који живе у СССР-у, укључујући и асирски, бурјатски, грчки, јеврејски, коми-зирјански и многе друге.

У фабрикама и колхозима брзо су се шириле масе одушевљених песникових поклоника и познавалаца његовог дела, окупљених у клубове. Уметнички атељеи и мајстори народне радиности преплавили су земљу стотинама хиљада фигурина, бисти и сл.

 

Архивска фотографија Архивска фотографија

На саму годишњицу, 10. фебруара 1937. године, у Москви се у Бољшом театру окупила цела партијска елита. У Стаљиновом присуству је отворена свечана седница посвећена стогодишњици од смрти највећег руског песника.

Пренос свечане седнице емитован је у целој земљи. На отварању је народни комесар за просвету и председник Пушкиновог комитета Бубнов клицао:

„Пушкин је наш! Само у земљи социјалистичке културе ватреном љубављу је обасуто име бесмртног генија, само у нашој земљи је Пушкиново стваралаштво постало општенародно добро.

Пушкин је прослављен, култ је заживео.

Говорећи речима филозофа Антонија Грамшија, Пушкинов култ је „забетонирао народне снаге“, повезавши мултинационалну земљу у јединствени културни простор и поставши на тај начин веома моћна кохезиона империјалистичка сила.

Владимир Можегов,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: „Крим је одувек био Русија“ - Кустурица

2017-07-23 21:08:10

Извор: Восток, РТ Поновно уједињење Крима са Русијом је "органски" процес, рекао је српски филмски режисер Емир Кустурица новинарима у Јалти, додавши, да онима који живе на полуострву не...

Преминуо Предраг Гојковић Цуне

2017-07-21 15:46:51

Предраг Гојковић Цуне преминуо је у 85. години, потврђено је РТС-у. Био је српски певач народних песама, староградских, севдалинки, забавних и мексиканских песама. За музички архив Радио Београда снимио...

Емир Кустурица и „No Smoking Orchestrа“ 23. јула на Криму

2017-07-20 09:19:49

Српски режисер и музичар Емир Кустурица потврдио је да ће 23. јула са својом групом „No Smoking Orchestrа“ доћи на Крим, где ће одржати концерт за...

Валериj Гергиjев уручио награде победницима  петог фестивала руске музике  „Бољшој“

2017-07-17 15:28:48

На Мећавнику се завршио фестивал класичне музике «Бољшој», који се већ пети пут заредом одржава уз подршку компаније «Гаспром њефт». Током два дана, 62 млада талента из...

Валериј Гергијев за крај „Бољшој“ фестивала

2017-07-16 14:02:37

Највећи диригент данашњице, Валериј Гергијев, синоћ је присуствовао затварању петог по реду „Бољшој“ музичког фестивала, који се одржава уз подршку компаније „Гаспром њефт“. Гергијев је специјално...

Гергијев: Долазак у Србију за мене је празник

2017-07-16 08:11:53

– Срећан сам што сам вечерас овде са вама. Овде сам међу пријатељима. Са Емиром Кустурицом често се срећем по свету, али, овај сусрет, овде у...

Вечерас затварање „Бољшој“ фестивала

2017-07-15 13:05:30

Проглашењем победника и концертом познатих уметника, вечерас ће бити затворен пети по реду „Бољшој“ фестивал, који се одржава уз подршку компаније „Гаспром њефт“. Кључни догађај последње...

Светска музичка премијера на другој вечери

2017-07-15 11:04:37

Друго вече „Бољшој“ фестивала, који се уз подршку компаније „Гаспром њефт“ одржава на Мећавнику Емира Кустурице, обележио је наступ клавирског квинтета Романа Симовића, оформљеног специјално поводом...

Друго вече „Бољшој“ фестивала доноси светску премијеру

2017-07-14 14:37:14

На Мећавнику Емира Кустурице у току је одржавање другог дана музичког фестивала „Бољшој“, уз подршку „Гаспром њефта“. Публика на Мећавнику вечерас ће имати прилике да ужива...

На Мећавнику отворен пети Бољшој“ фестивал уз подршку „Гаспром њефта“

2017-07-14 09:19:51

На Мећавнику Емира Кустурице синоћ је свечано отворен пети „Бољшој“ фестивал, уз подршку компаније „Гаспром њефт“. Фестивал је отворио дечији хор „Колибри“, затим је уследио наступ...

rt kultura2
РР банер култура

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?