„Крцко Орашчић“: Десет чињеница о најчаробнијем руском балету

Објављено: 05.01.2017.год.
Наталија Јершова и Иван Оскорбин, кореографија Игора Зеленског, Новосибирско позориште опере и балета / Илустрација: Александар Крјажев / РИА Новости


Бајку је смислио немачки романтичар Ернст Теодор Амадеус Хофман и први пут је објавио у Берлину 1816. године, а у француском маниру ју је 1844. препричао Александар Дима Старији, да би је након 48 година Петар Чајковски преточио у музику, а на балетску сцену ју је поставио легендарни Маријус Петипа. Од тада је „Крцко Орашчић“ један од најпопуларнијих балета на свету.

1. На идеју о балету „Крцко Орашчић“ дошао је чиновник Императорских позоришта Иван Всеволошски крајем 19. века. Он је у причи о девојчици и крцаљци за орахе сагледао тему будуће балетске представе. У почетку је „Крцко Орашчић“ приказан у једној представи после опере Петра Чајковског „Јоланта“, а затим су га гледаоци на представама слушали као засебан музички комад једног аутора.

2. Балет је премијерно изведен 18. децембра 1892. године у Маријинском театру у Санкт Петербургу. На сцени су били сви ученици позоришне школе императорске трупе. Играли су све улоге, од главних до „деце око јелке“, која је и природна за тај узраст. Сви млади извођачи су од Чајковског добили по кутију бомбона, а балет је добио нову традицију изласка малих извођача на сцену.

Сцена из балета „Крцко Орашчић“, позориште Санкт Петербурга, 1892. година / РИА НовостиСцена из балета „Крцко Орашчић“, позориште Санкт Петербурга, 1892. година / РИА Новости
3. Марихен, Мари, Маша... Колико је само имена дато спаситељици зачараног принца, која у књижевном смислу води порекло из Немачке. Чак су је звали и Клара, као што се у првобитној верзији звала лутка главне јунакиње. Девојчица је постала Маша на руској сцени тек после Првог светског рата, и то из патриотских побуда.

 

Нина Тимофејева и Игор Уксусников / РИА НовостиНина Тимофејева и Игор Уксусников / РИА Новости

4. На премијери „Крцка“ премијерно је засвирала и челеста – потпуно нови инструмент у тадашњој Русији. Споља гледано, то је минијатурни клавир са металним плочицама уместо струна. Инструмент је из Париза донео лично Петар Иљич, и то је држао у тајности са намером да на премијери приреди публици изненађење. И то му је заиста пошло за руком.

 

Раиса Стручкова у улози Маше, Позориште опере и балета Кировске државне академије (сада Маријински театар), 1954. година / РИА НовостиРаиса Стручкова у улози Маше, Позориште опере и балета Кировске државне академије (сада Маријински театар), 1954. година / РИА Новости

5. Звуци челесте се „топе“ пратећи „одраслу“ и технички дотерану игру. Најважнија споредна улога у „Крцку Орашчићу“ је Шећерна вила. Чак и пре сто година господарица сласти је морала да прави 16 фуетеа. Први пут је у тој улози на руску сцену изашла италијанска примабалерина Антонијета Делера.

 

Марина Семјонова као Шећерна вила и Алексеј Јермолајев као Крцко Орашчић, Бољшој театар, 1939. година / Николај Саховски/РИА НовостиМарина Семјонова као Шећерна вила и Алексеј Јермолајев као Крцко Орашчић, Бољшој театар, 1939. година / Николај Саховски/РИА Новости

6. Карневал на руски начин. У класичном „Крцку Орашчићу“ има око 150 различитих костима. Цвеће, играчке, оловни војници, пахуље, виле, мишеви... Потребно је преко педесет људи иза сцене само да би се обукла та мала балетска армија. Чак се и конфете броје у килограмима – за ефектан плес пахуљица потребно је бар двадесет килограма.

 

Леонид Сарафанов у улози Крцка Орашчића, кореограф Начо Дуато, Михајловско позориште / Игор Русак/РИА НовостиЛеонид Сарафанов у улози Крцка Орашчића, кореограф Начо Дуато, Михајловско позориште / Игор Русак/РИА Новости

7. У 20. веку је „Крцко Орашчић“ постао класика у оном облику у коме га је у Бољшом театру поставио Јуриј Григорович, а еталон у извођењу дуета Маше и Принца били су Јекатерина Максимова и Владимир Васиљев – чувени балетски брачни пар. Они су играли ове улоге са великом страшћу. Крцко Орашчић у извођењу Васиљева је по Григоровичевом мишљењу идеални јунак из бајке. Максимова је у буквалном смислу од Пахуљице дорасла до Маше.

 

Јекатерина Максимова и Владимир Васиљев на сцени Бошљог театра, 1973. година / С. Соловјов/РИА НовостиЈекатерина Максимова и Владимир Васиљев на сцени Бошљог театра, 1973. година / С. Соловјов/РИА Новости

8. После револуције 1917. године „Крцко“ је „извезен“ из Русије, као део такозване Колекције Сергејева која се састојала од 27 снимака Петипових представа непроцењиве вредности. Наиме, главни редитељ балетске групе Маријинског театра Николај Сергејев напустио је земљу и однео раритете са собом. Партитуре се чувају на Харвардском универзитету, а балет је постао популаран у целом свету.

 

 

9. Балет „Крцко Орашчић“ је изузетно виталан. Само на сцени Бољшог театра је постављен преко 500 пута. Ова новогодишња бајка се прославила у иностранству захваљујући руско-америчком кореографу Џорџу Баланчину, који је 1954. године приредио спектакл за New York City Ballet. У екранизацији по његовом сценарију 1993. године Принца је играо ученик баланчинске балетске школе и чувени глумац Маколи Калкин.

 

Михајловски театар, кореограф - Начо Дуато / Игор Русак/РИА НовостиМихајловски театар, кореограф - Начо Дуато / Игор Русак/РИА Новости

10. После Баланчиновог спектакла „крцкоманија“ је захватила цео свет. Фантазију на новогодишњу тему постављали су на сценама разних земаља чувени кореографи попут Рудолфа Нурејева, Михаила Баришњикова, Мориса Бежара и Метјуа Борна.

Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Русија представила 3D модел Палмире како би се помогла обнова древног града

2017-11-19 10:42:08

Извор: Восток / РТ Руски истраживачи су створили 3D модел древног града Палмире, заснован на хиљадама фотографија снимљених помоћу дронова. Модел је представљен на културном форуму у...

Митрополиту Амфилохију Златна медаља Пушкина

2017-11-13 13:46:48

Савез писаца Русије одликовао је Његово високопреовештенство митрополита црногорско-приморског Амфилохија највишим признањем – Златном медаљом Пушкина, највишим признањем Савеза писаца Русије за књигу „Љетопис новог косовског...

„Крила империје”: Милош Биковић игра главну улогу у новој руској телевизијској серији

2017-11-11 07:53:02

13. новембра на руском „Првом каналу” почиње премијерно приказивање серије „Крила империје” („Крылья империи”) са Милошем Биковићем у главној улози. Биковић, који је већ играо у...

Изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ у Москви

2017-11-09 12:21:54

Савез потомака ратника Србије 1912-1920. позива на отварање изложбе „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ у Амбасади Републике Србије у Русији. Изложба фотографија пројекта...

Руски уметници „претња“ националној безбедности Украјине

2017-11-08 10:55:09

Председник Украјине Петро Порошенко потписао је закон који је усвојила Врховна рада којим се забрањује гостовање руских глумаца за које Кијев сматра да представљају „претњу националној...

Пројекат Руско-српског храма у Бањалуци представљен на Светском фестивалу омладине и студената

2017-11-06 11:39:39

На XIX Светском фестивалу омладине и студената (СФОС 2017) у Сочију у делу „Архитектура, дизајн и урбанизам: пројектовање будућности“ представљен је пројекат руско-српског православног храма у...

Десет филмова који су дефинисали руску кинематографију

2017-11-03 07:35:27

Од Сергеја Ејзенштајна до Андреја Звјангицева: еволуција руске кинематографије током скоро стотину година Дружина козака коју предводи Степан (Стењка) Разин слави победу у борби против Персијанаца. Касније...

Доделом награда завршен Позоришни фестивал Емира Кустурице, одржан уз подршку НИС-а

2017-10-29 12:28:52

На Мећавнику је завршен други Јесењи позоришни фестивал Емира Кустурице, који се другу годину заредом одржава уз подршку компаније НИС. У завршници фестивала уручене су награде...

„Зашто је жена која је спасила 10.000 деце из Јасеновца срамно прећутана“

2017-10-29 08:11:36

„Србија у западној Европи има лош имиџ“

Свечано отворен други Јесењи позоришни фестивал Емира Кустурице, уз подршку НИС-а

2017-10-28 10:44:58

Синоћ је свечано отворен Јесењи позоришни фестивал Емира Кустурице, који се другу годину заредом одржава уз подршку компаније НИС. Фестивал је отворила представа Звездара театра “Хипноза...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка