„Крцко Орашчић“: Десет чињеница о најчаробнијем руском балету

Објављено: 05.01.2017.год.
Наталија Јершова и Иван Оскорбин, кореографија Игора Зеленског, Новосибирско позориште опере и балета / Илустрација: Александар Крјажев / РИА Новости


Бајку је смислио немачки романтичар Ернст Теодор Амадеус Хофман и први пут је објавио у Берлину 1816. године, а у француском маниру ју је 1844. препричао Александар Дима Старији, да би је након 48 година Петар Чајковски преточио у музику, а на балетску сцену ју је поставио легендарни Маријус Петипа. Од тада је „Крцко Орашчић“ један од најпопуларнијих балета на свету.

1. На идеју о балету „Крцко Орашчић“ дошао је чиновник Императорских позоришта Иван Всеволошски крајем 19. века. Он је у причи о девојчици и крцаљци за орахе сагледао тему будуће балетске представе. У почетку је „Крцко Орашчић“ приказан у једној представи после опере Петра Чајковског „Јоланта“, а затим су га гледаоци на представама слушали као засебан музички комад једног аутора.

2. Балет је премијерно изведен 18. децембра 1892. године у Маријинском театру у Санкт Петербургу. На сцени су били сви ученици позоришне школе императорске трупе. Играли су све улоге, од главних до „деце око јелке“, која је и природна за тај узраст. Сви млади извођачи су од Чајковског добили по кутију бомбона, а балет је добио нову традицију изласка малих извођача на сцену.

Сцена из балета „Крцко Орашчић“, позориште Санкт Петербурга, 1892. година / РИА НовостиСцена из балета „Крцко Орашчић“, позориште Санкт Петербурга, 1892. година / РИА Новости
3. Марихен, Мари, Маша... Колико је само имена дато спаситељици зачараног принца, која у књижевном смислу води порекло из Немачке. Чак су је звали и Клара, као што се у првобитној верзији звала лутка главне јунакиње. Девојчица је постала Маша на руској сцени тек после Првог светског рата, и то из патриотских побуда.

 

Нина Тимофејева и Игор Уксусников / РИА НовостиНина Тимофејева и Игор Уксусников / РИА Новости

4. На премијери „Крцка“ премијерно је засвирала и челеста – потпуно нови инструмент у тадашњој Русији. Споља гледано, то је минијатурни клавир са металним плочицама уместо струна. Инструмент је из Париза донео лично Петар Иљич, и то је држао у тајности са намером да на премијери приреди публици изненађење. И то му је заиста пошло за руком.

 

Раиса Стручкова у улози Маше, Позориште опере и балета Кировске државне академије (сада Маријински театар), 1954. година / РИА НовостиРаиса Стручкова у улози Маше, Позориште опере и балета Кировске државне академије (сада Маријински театар), 1954. година / РИА Новости

5. Звуци челесте се „топе“ пратећи „одраслу“ и технички дотерану игру. Најважнија споредна улога у „Крцку Орашчићу“ је Шећерна вила. Чак и пре сто година господарица сласти је морала да прави 16 фуетеа. Први пут је у тој улози на руску сцену изашла италијанска примабалерина Антонијета Делера.

 

Марина Семјонова као Шећерна вила и Алексеј Јермолајев као Крцко Орашчић, Бољшој театар, 1939. година / Николај Саховски/РИА НовостиМарина Семјонова као Шећерна вила и Алексеј Јермолајев као Крцко Орашчић, Бољшој театар, 1939. година / Николај Саховски/РИА Новости

6. Карневал на руски начин. У класичном „Крцку Орашчићу“ има око 150 различитих костима. Цвеће, играчке, оловни војници, пахуље, виле, мишеви... Потребно је преко педесет људи иза сцене само да би се обукла та мала балетска армија. Чак се и конфете броје у килограмима – за ефектан плес пахуљица потребно је бар двадесет килограма.

 

Леонид Сарафанов у улози Крцка Орашчића, кореограф Начо Дуато, Михајловско позориште / Игор Русак/РИА НовостиЛеонид Сарафанов у улози Крцка Орашчића, кореограф Начо Дуато, Михајловско позориште / Игор Русак/РИА Новости

7. У 20. веку је „Крцко Орашчић“ постао класика у оном облику у коме га је у Бољшом театру поставио Јуриј Григорович, а еталон у извођењу дуета Маше и Принца били су Јекатерина Максимова и Владимир Васиљев – чувени балетски брачни пар. Они су играли ове улоге са великом страшћу. Крцко Орашчић у извођењу Васиљева је по Григоровичевом мишљењу идеални јунак из бајке. Максимова је у буквалном смислу од Пахуљице дорасла до Маше.

 

Јекатерина Максимова и Владимир Васиљев на сцени Бошљог театра, 1973. година / С. Соловјов/РИА НовостиЈекатерина Максимова и Владимир Васиљев на сцени Бошљог театра, 1973. година / С. Соловјов/РИА Новости

8. После револуције 1917. године „Крцко“ је „извезен“ из Русије, као део такозване Колекције Сергејева која се састојала од 27 снимака Петипових представа непроцењиве вредности. Наиме, главни редитељ балетске групе Маријинског театра Николај Сергејев напустио је земљу и однео раритете са собом. Партитуре се чувају на Харвардском универзитету, а балет је постао популаран у целом свету.

 

 

9. Балет „Крцко Орашчић“ је изузетно виталан. Само на сцени Бољшог театра је постављен преко 500 пута. Ова новогодишња бајка се прославила у иностранству захваљујући руско-америчком кореографу Џорџу Баланчину, који је 1954. године приредио спектакл за New York City Ballet. У екранизацији по његовом сценарију 1993. године Принца је играо ученик баланчинске балетске школе и чувени глумац Маколи Калкин.

 

Михајловски театар, кореограф - Начо Дуато / Игор Русак/РИА НовостиМихајловски театар, кореограф - Начо Дуато / Игор Русак/РИА Новости

10. После Баланчиновог спектакла „крцкоманија“ је захватила цео свет. Фантазију на новогодишњу тему постављали су на сценама разних земаља чувени кореографи попут Рудолфа Нурејева, Михаила Баришњикова, Мориса Бежара и Метјуа Борна.

Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Школа “Бубањски хероји” из Ниша наставља успешну сарадњу са руским школама

2017-08-21 15:16:08

Основна школа “Бубањски хероји” из Ниша је поново у Руском међународном пројекту са школом за додатно образовање «Центар Восхождение» („Успон“) из Шуjе Ивановске области (Руска Федерација),...

Витешки фестивал у Манасији код Деспотовца

2017-08-21 15:11:20

Витешки фестивал ће се одржати се од 25. до 27. aвгуста у величанственом манастиру Манасија у знак сећања на скоро 600 година од када је...

Преминуо комичар Џери Луис

2017-08-21 10:56:52

Џери Луис, легендарни комичар који је публику широм света одушевљавао најпре заједно са Дином Мартином, а потом и у низу сопствених филмских хитова у којима је...

Нови филм Малагурског: Косово - моменат у цивилизацији

2017-08-20 13:32:32

Борис Малагурски ради на свом новом филмском остварењу, које има за циљ да светској јавности представи српску Унеско баштину на Косову и Метохији, да објасни ко...

Распућин и цар Николај II: Царска Русија кроз објектив немачког фотографа

2017-08-17 16:05:14

Како је једанаестогодишњи дечак из Пруске постао најпознатији петербуршки фотограф?               КАРЛ БУЛА / ВИКИПЕДИЈА Може се рећи да је Карл Була највећи петербуршки фотограф свих времена. Почетком...

Где је ордење династије Обреновић?

2017-08-13 10:58:30

Недавна појава Ордена Милоша Великог првог степена на сајту канадске аукцијске куће „Емедалс“, покренула је питање где је ордење династије Обреновић и шта је из те...

Само што не проговоре: Човек који „враћа у живот” словенска божанства

2017-08-11 07:52:37

Игор Ожиганов из руског града Јошкар-Оле оживљава ликове, божанства и митска бића из древних словенских бајки. Његови радови одушевљавају гледаоце. Калинов мост, место легендарне битке руских јунака...

Српски ученици боравили у међународном кампу „Артек“

2017-08-04 21:36:55

Ђаци двојезичних одељења из Алексиначке гимназије и Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада, као и ученици основних школа из Алексиначког округа који уче руски језик,...

Изложба фотографија фото конкурса Руског географског друштва у Београду

2017-07-31 15:19:04

У четвртак, 03.08.2017. са почетком у 18 часова, на простору Београдске тврђаве и парка Калемегдан (Савско шеталиште) обележава се свечано отварање фото изложбе „Најлепша земља“. Изложбу...

Драгуљ природе деценијама чека посетиоце

2017-07-26 12:15:30

Хаџи – Проданова пећина код Ивањице, веома важан туристичко-спелеолошко-археолошки локалитет, деценијама уназад затворена чека прве посетиоце. Иако је под заштитом као споменик природе II категорије, држава...

rt kultura2
РР банер култура

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?