Тајна руске балалајке

Објављено: 05.01.2017.год.
Илустрација: Lori / Legion media
Како је стари руски инструмент са три струне стекао популарност у целом свету?


Чудно тело у облику троугла, веома дугачак и танак врат на коме су затегнуте само три струне... На том инструменту је све чудно, а најчуднији, најсмешнији и најлакомисленији је његов назив – ба-ла-лај-ка. У тој речи је сва суштина старог руског инструмента, намењеног забави и весељу. И заиста, у стара времена су на балалајци највештије свирали лакрдијаши и путујући певачи, тј. људи који нису били оптерећени домаћинством. А руском сељаку није било до музике, и зато је свирка на балалајци доживљавана као губљење времена и нешто што није пожељно. „Балалајка не свира, него доводи до просјачког штапа“, говорило се на селу. Сељаци су, наравно, волели да слушају балалајку, да певају и играју уз њене звуке. Штавише, тај инструмент се продавао на скоро свакој тезги и био је врло јефтин, тако да је понекад служио и у неке друге сврхе. Летописи говоре о томе како су се слуге јуриле и тукле балалајкама. Тако је било до средине 19. века...

„Уживао сам у тишини, кад ме изненадише непознати звуци. Сељак на трему је свирао балалајку. Видео сам је на тезгама, али никад нисам чуо како она свира и нисам могао да схватим како је могуће да такав, наизглед убоги инструмент са три струне може да прави толико тонова!“ Те вечери је петербуршки трговац и музичар Василиј Андрејев поставио себи циљ да свима покаже како „убоги инструмент са три струне“ заслужује више него да се користи као оружје у тучи, како балалајка више него било који други инструмент може да одрази руску душу. Андрејев је покренуо просветитељски посао везан за прилагођавање инструмента савременим реалијама. Пре свега јој је скратио врат. Захваљујући њему балалајке су уместо од брезовог и боровог дрвета почеле да се праве од јавора и смреке. Испоставило се да у том новом „руху“ оне боље и звуче. А када је Андрејев окупио Великоруски оркестар, то је доживљено као велика музичка сензација.

 

Илустрација: Сергеј ПотаповИлустрација: Сергеј Потапов

Оркестар је најпре освојио Русију, а затим је гостовао по целом свету. Чак су и у Енглеској, САД и Немачкој основани оркестри руских народних инструмената по угледу на Великоруски, а у Русији су се појавили мајстори за ручну израду балалајки, тј. руска варијанта Страдиварија или Гварнерија. На пример, Семјон Налимов је правио инструменте чији је звук био сличан певању славуја. „Ти си пригрлио сироту балалајку и загрејао је својим добрим срцем!“, писао је Андрејеву пре сто година велики руски певач Фјодор Шаљапин. „Од твоје љубави она је стасала у руску лепотицу која својим изгледом осваја цео свет“. Од почетка 20. века се за балалајку стварају и на њој свирају озбиљније композиције од обичних плесних мелодија. Велики композитор Римски-Корсаков, аутор „Златног петлића“ и „Сатка“, користио је балалајке у опери „Прича о невидљивом граду Китежу“.

 

У нове „авантуре“ по целом свету балалајка је кренула током 1920-их, заједно са руском емиграцијом. Тада је она пуним гласом засвирала у европским ресторанима и кафе-баровима. Стигла је и до Америке – Северне и Јужне. Троугласти инструмент је постао посебно популаран када је свет 1965. године у познатом америчком филму „Доктор Живаго“ чуо „Ларину мелодију“, компоновану специјално за балалајку...

 Руска реч



Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Распућин и цар Николај II: Царска Русија кроз објектив немачког фотографа

2017-08-17 16:05:14

Како је једанаестогодишњи дечак из Пруске постао најпознатији петербуршки фотограф?               КАРЛ БУЛА / ВИКИПЕДИЈА Може се рећи да је Карл Була највећи петербуршки фотограф свих времена. Почетком...

Где је ордење династије Обреновић?

2017-08-13 10:58:30

Недавна појава Ордена Милоша Великог првог степена на сајту канадске аукцијске куће „Емедалс“, покренула је питање где је ордење династије Обреновић и шта је из те...

Само што не проговоре: Човек који „враћа у живот” словенска божанства

2017-08-11 07:52:37

Игор Ожиганов из руског града Јошкар-Оле оживљава ликове, божанства и митска бића из древних словенских бајки. Његови радови одушевљавају гледаоце. Калинов мост, место легендарне битке руских јунака...

Српски ученици боравили у међународном кампу „Артек“

2017-08-04 21:36:55

Ђаци двојезичних одељења из Алексиначке гимназије и Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада, као и ученици основних школа из Алексиначког округа који уче руски језик,...

Изложба фотографија фото конкурса Руског географског друштва у Београду

2017-07-31 15:19:04

У четвртак, 03.08.2017. са почетком у 18 часова, на простору Београдске тврђаве и парка Калемегдан (Савско шеталиште) обележава се свечано отварање фото изложбе „Најлепша земља“. Изложбу...

Драгуљ природе деценијама чека посетиоце

2017-07-26 12:15:30

Хаџи – Проданова пећина код Ивањице, веома важан туристичко-спелеолошко-археолошки локалитет, деценијама уназад затворена чека прве посетиоце. Иако је под заштитом као споменик природе II категорије, држава...

РТ: „Крим је одувек био Русија“ - Кустурица

2017-07-23 21:08:10

Извор: Восток, РТ Поновно уједињење Крима са Русијом је "органски" процес, рекао је српски филмски режисер Емир Кустурица новинарима у Јалти, додавши, да онима који живе на полуострву не...

Преминуо Предраг Гојковић Цуне

2017-07-21 15:46:51

Предраг Гојковић Цуне преминуо је у 85. години, потврђено је РТС-у. Био је српски певач народних песама, староградских, севдалинки, забавних и мексиканских песама. За музички архив Радио Београда снимио...

Емир Кустурица и „No Smoking Orchestrа“ 23. јула на Криму

2017-07-20 09:19:49

Српски режисер и музичар Емир Кустурица потврдио је да ће 23. јула са својом групом „No Smoking Orchestrа“ доћи на Крим, где ће одржати концерт за...

Валериj Гергиjев уручио награде победницима  петог фестивала руске музике  „Бољшој“

2017-07-17 15:28:48

На Мећавнику се завршио фестивал класичне музике «Бољшој», који се већ пети пут заредом одржава уз подршку компаније «Гаспром њефт». Током два дана, 62 млада талента из...

rt kultura2
РР банер култура

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?