Тајна руске балалајке

Објављено: 05.01.2017.год.
Илустрација: Lori / Legion media
Како је стари руски инструмент са три струне стекао популарност у целом свету?


Чудно тело у облику троугла, веома дугачак и танак врат на коме су затегнуте само три струне... На том инструменту је све чудно, а најчуднији, најсмешнији и најлакомисленији је његов назив – ба-ла-лај-ка. У тој речи је сва суштина старог руског инструмента, намењеног забави и весељу. И заиста, у стара времена су на балалајци највештије свирали лакрдијаши и путујући певачи, тј. људи који нису били оптерећени домаћинством. А руском сељаку није било до музике, и зато је свирка на балалајци доживљавана као губљење времена и нешто што није пожељно. „Балалајка не свира, него доводи до просјачког штапа“, говорило се на селу. Сељаци су, наравно, волели да слушају балалајку, да певају и играју уз њене звуке. Штавише, тај инструмент се продавао на скоро свакој тезги и био је врло јефтин, тако да је понекад служио и у неке друге сврхе. Летописи говоре о томе како су се слуге јуриле и тукле балалајкама. Тако је било до средине 19. века...

„Уживао сам у тишини, кад ме изненадише непознати звуци. Сељак на трему је свирао балалајку. Видео сам је на тезгама, али никад нисам чуо како она свира и нисам могао да схватим како је могуће да такав, наизглед убоги инструмент са три струне може да прави толико тонова!“ Те вечери је петербуршки трговац и музичар Василиј Андрејев поставио себи циљ да свима покаже како „убоги инструмент са три струне“ заслужује више него да се користи као оружје у тучи, како балалајка више него било који други инструмент може да одрази руску душу. Андрејев је покренуо просветитељски посао везан за прилагођавање инструмента савременим реалијама. Пре свега јој је скратио врат. Захваљујући њему балалајке су уместо од брезовог и боровог дрвета почеле да се праве од јавора и смреке. Испоставило се да у том новом „руху“ оне боље и звуче. А када је Андрејев окупио Великоруски оркестар, то је доживљено као велика музичка сензација.

 

Илустрација: Сергеј ПотаповИлустрација: Сергеј Потапов

Оркестар је најпре освојио Русију, а затим је гостовао по целом свету. Чак су и у Енглеској, САД и Немачкој основани оркестри руских народних инструмената по угледу на Великоруски, а у Русији су се појавили мајстори за ручну израду балалајки, тј. руска варијанта Страдиварија или Гварнерија. На пример, Семјон Налимов је правио инструменте чији је звук био сличан певању славуја. „Ти си пригрлио сироту балалајку и загрејао је својим добрим срцем!“, писао је Андрејеву пре сто година велики руски певач Фјодор Шаљапин. „Од твоје љубави она је стасала у руску лепотицу која својим изгледом осваја цео свет“. Од почетка 20. века се за балалајку стварају и на њој свирају озбиљније композиције од обичних плесних мелодија. Велики композитор Римски-Корсаков, аутор „Златног петлића“ и „Сатка“, користио је балалајке у опери „Прича о невидљивом граду Китежу“.

 

У нове „авантуре“ по целом свету балалајка је кренула током 1920-их, заједно са руском емиграцијом. Тада је она пуним гласом засвирала у европским ресторанима и кафе-баровима. Стигла је и до Америке – Северне и Јужне. Троугласти инструмент је постао посебно популаран када је свет 1965. године у познатом америчком филму „Доктор Живаго“ чуо „Ларину мелодију“, компоновану специјално за балалајку...

 Руска реч



Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Посета крагујевачких основаца московским другарима

2018-01-19 13:16:43

Међусобне посете, заједнички часови, концерти, излети, фестивали дечијих позоришта. Ово је само мали део богатог програма међународне сарадње између Московске школе 1279 и Омладинског центра града...

Отворен 11. Кустендорф

2018-01-16 21:26:07

У биоскопу „Проклета авлија“ на Мећавнику вечерас је свечано отворен 11. Кустендорф филм фестивал. На самом почетку свечаности приказано је неколико кадрова филма „Оковани филмом“ у којем...

Филм „Челичне ратнице, жене добровољци у Првом свјетском рату“

2018-01-16 09:35:02

Филм „Челичне ратнице, жене добровољци у Првом свјетском рату“ посвећен женама херојима Великог рата које су се бориле на страни Срба против Аустроугарске и Њемачке биће...

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почиње на Мећавнику

2018-01-15 19:55:02

Једанаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почиње сутра, у уторак 16.01. на Мећавнику у организацији продукцијске куће Раста интернешнел и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије,...

Филм о победи кошаркаша СССР-а над САД-ом у финалу Олимпијаде у Минхену рекордер по заради у Русији

2018-01-14 16:19:42

Руска спортска драма „Пењање на врх”, која је посвећена победи кошаркашке репрезентације СССР-a над репрезентацијом САД-а у финалу Олимпијаде у Минхену 1972-ге године, постала је најгледанији...

„Рат снајпериста“ - документарни филм о Дејану Берићу Декију - промо

2018-01-14 15:32:27

У Доњецку је одржана затворена пројекција документарног филма америчке новинарке Олге Шехтер. Организатор пројекције био је "Музеј Донбаса". Филм је посвећен једној особи - српском добровољцу...

Костићеве стваралачке године у манастиру Крушедол

2018-01-13 11:27:01

Комедијом „Гордана” песник је желео да се пробије на сцене Париза, Минхена, Лондона и Петрограда, али и Њујорка, па се из фрушкогорског манастира тим поводом обраћао и Николи Тесли

Како је руски језик вековима одолевао латинизацији

2018-01-11 07:11:56

Тема ћирилице коју потискује латиница спада међу најболније теме српског друштва. Али и руска ћирилица током своје хиљадугодишње историје није увек била безбедна и потпуно заштићена...

Београд добија нови мурал - проглашен победник НИС-овог конкурса „Зелени град-нова енергија“

2018-01-05 12:29:19

На конкурсу „Зелени град-нова енергија“, који је компанија НИС расписала у сарадњи са Градом Београдом победио је рад Саре Антов и Драгана Вуковића из Београда. Победничко...

Десет књижевних ремек-дела на којима одрастају Руси

2018-01-03 11:49:45

Захваљујући школском програму који обухвата ремек-дела Пушкина, Гогоља, Толстоја, Солжењицина и других писаца, Руси из свих сегмента друштва припадају истом културном миљеу и имају заједничко интелектуално...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?