Тајна руске балалајке

Објављено: 05.01.2017.год.
Илустрација: Lori / Legion media
Како је стари руски инструмент са три струне стекао популарност у целом свету?


Чудно тело у облику троугла, веома дугачак и танак врат на коме су затегнуте само три струне... На том инструменту је све чудно, а најчуднији, најсмешнији и најлакомисленији је његов назив – ба-ла-лај-ка. У тој речи је сва суштина старог руског инструмента, намењеног забави и весељу. И заиста, у стара времена су на балалајци највештије свирали лакрдијаши и путујући певачи, тј. људи који нису били оптерећени домаћинством. А руском сељаку није било до музике, и зато је свирка на балалајци доживљавана као губљење времена и нешто што није пожељно. „Балалајка не свира, него доводи до просјачког штапа“, говорило се на селу. Сељаци су, наравно, волели да слушају балалајку, да певају и играју уз њене звуке. Штавише, тај инструмент се продавао на скоро свакој тезги и био је врло јефтин, тако да је понекад служио и у неке друге сврхе. Летописи говоре о томе како су се слуге јуриле и тукле балалајкама. Тако је било до средине 19. века...

„Уживао сам у тишини, кад ме изненадише непознати звуци. Сељак на трему је свирао балалајку. Видео сам је на тезгама, али никад нисам чуо како она свира и нисам могао да схватим како је могуће да такав, наизглед убоги инструмент са три струне може да прави толико тонова!“ Те вечери је петербуршки трговац и музичар Василиј Андрејев поставио себи циљ да свима покаже како „убоги инструмент са три струне“ заслужује више него да се користи као оружје у тучи, како балалајка више него било који други инструмент може да одрази руску душу. Андрејев је покренуо просветитељски посао везан за прилагођавање инструмента савременим реалијама. Пре свега јој је скратио врат. Захваљујући њему балалајке су уместо од брезовог и боровог дрвета почеле да се праве од јавора и смреке. Испоставило се да у том новом „руху“ оне боље и звуче. А када је Андрејев окупио Великоруски оркестар, то је доживљено као велика музичка сензација.

 

Илустрација: Сергеј ПотаповИлустрација: Сергеј Потапов

Оркестар је најпре освојио Русију, а затим је гостовао по целом свету. Чак су и у Енглеској, САД и Немачкој основани оркестри руских народних инструмената по угледу на Великоруски, а у Русији су се појавили мајстори за ручну израду балалајки, тј. руска варијанта Страдиварија или Гварнерија. На пример, Семјон Налимов је правио инструменте чији је звук био сличан певању славуја. „Ти си пригрлио сироту балалајку и загрејао је својим добрим срцем!“, писао је Андрејеву пре сто година велики руски певач Фјодор Шаљапин. „Од твоје љубави она је стасала у руску лепотицу која својим изгледом осваја цео свет“. Од почетка 20. века се за балалајку стварају и на њој свирају озбиљније композиције од обичних плесних мелодија. Велики композитор Римски-Корсаков, аутор „Златног петлића“ и „Сатка“, користио је балалајке у опери „Прича о невидљивом граду Китежу“.

 

У нове „авантуре“ по целом свету балалајка је кренула током 1920-их, заједно са руском емиграцијом. Тада је она пуним гласом засвирала у европским ресторанима и кафе-баровима. Стигла је и до Америке – Северне и Јужне. Троугласти инструмент је постао посебно популаран када је свет 1965. године у познатом америчком филму „Доктор Живаго“ чуо „Ларину мелодију“, компоновану специјално за балалајку...

 Руска реч



Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Премијера руског блокбастера „Матилда“ 2. новембра у Сава центру

2017-10-17 11:00:48

Премијера најишчекиванијег овогодишњег руског блокбастера „Матилда“, заказана је за 2. новембар у Сава центру. Контроверзно остварење славног редитеља Алексеја Учитеља биће приказано у оквиру друге по реду...

РТ: САД се повлаче из Унеска

2017-10-12 16:41:23

Извор: Восток / РТ Стејт департмент САД је потврдио да се земља званично повлачи из Унеска, културног тела Уједињених нација које је основано 1945. године, a због,...

Други Јесењи позоришни фестивал Емира Кустурице 27. и 28. окотбра на Мећавнику, уз подршку НИС-а

2017-10-12 09:24:21

Други Јесењи позоришни фестивал редитеља Емира Кустурице одржаће се 27. и 28. октобра на Мећавнику, уз подршку компаније НИС, у организацији Раста Интернационала. Изрека нашег прослављеног књижевника,...

Србија - руска песма

2017-10-09 14:45:28

Пет најбољих савремених руских филмова о Другом светском рату

2017-10-07 08:35:17

Последњих десетак година у руској кинематографији је обновљена совјетска традиција снимања квалитетних ратних филмова. „Руска реч” бира за вас 5 најбољих савремених руских филмова посвећених Другом...

Десет чињеница o московском метроу

2017-10-06 12:16:11

Да ли је одлазак у московски метро путовање од тачке А до тачке Б или посета музеју? Тешко је рећи. Метро у Москви постоји 82 године.  ...

НИС уз још један успешан фестивал „Радост Европе”

2017-10-06 10:31:54

Гала концертом који је одржан у Сава центру свечано је затворен 48. Међународни дечји фестивал „Радост Европе”. Малишани из Белорусије, Бугарске, Црне Горе, Хрватске, Кине, Литваније, Македоније,...

Карен Шахназаров долази у Београд на премијеру филма „Ана Карењина, сећања Вронског“

2017-10-05 10:15:54

Карен Шахназаров, чувени руски редитељ, сценариста и продуцент, долази у Београд поводом премијере филма „Ана Карењина, сећања Вронског“, заказане за 12. октобар у Дворани Културног центра. Из...

Састављен мозаик „Чепом до осмеха” за Гинисов рекорд

2017-10-03 15:23:53

Хуманитарно-еколошка организација „Чепом до осмеха”, кандидовала се за светски рекорд у величини мозаика направљеног од пластичних чепова 30. септембра у Новом Саду. У склапању мозаика површине 621...

Путем памћења српских и руских хероја

2017-10-02 16:04:12

Министарство одбране Србије наставља славну традицију поштовања и сећања на српске и руске војнике који су пали у биткама током балканских и Првог светског рата. Ову акцију...

rt kultura2
РР банер култура

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?