Тајна руске балалајке

Објављено: 05.01.2017.год.
Илустрација: Lori / Legion media
Како је стари руски инструмент са три струне стекао популарност у целом свету?


Чудно тело у облику троугла, веома дугачак и танак врат на коме су затегнуте само три струне... На том инструменту је све чудно, а најчуднији, најсмешнији и најлакомисленији је његов назив – ба-ла-лај-ка. У тој речи је сва суштина старог руског инструмента, намењеног забави и весељу. И заиста, у стара времена су на балалајци највештије свирали лакрдијаши и путујући певачи, тј. људи који нису били оптерећени домаћинством. А руском сељаку није било до музике, и зато је свирка на балалајци доживљавана као губљење времена и нешто што није пожељно. „Балалајка не свира, него доводи до просјачког штапа“, говорило се на селу. Сељаци су, наравно, волели да слушају балалајку, да певају и играју уз њене звуке. Штавише, тај инструмент се продавао на скоро свакој тезги и био је врло јефтин, тако да је понекад служио и у неке друге сврхе. Летописи говоре о томе како су се слуге јуриле и тукле балалајкама. Тако је било до средине 19. века...

„Уживао сам у тишини, кад ме изненадише непознати звуци. Сељак на трему је свирао балалајку. Видео сам је на тезгама, али никад нисам чуо како она свира и нисам могао да схватим како је могуће да такав, наизглед убоги инструмент са три струне може да прави толико тонова!“ Те вечери је петербуршки трговац и музичар Василиј Андрејев поставио себи циљ да свима покаже како „убоги инструмент са три струне“ заслужује више него да се користи као оружје у тучи, како балалајка више него било који други инструмент може да одрази руску душу. Андрејев је покренуо просветитељски посао везан за прилагођавање инструмента савременим реалијама. Пре свега јој је скратио врат. Захваљујући њему балалајке су уместо од брезовог и боровог дрвета почеле да се праве од јавора и смреке. Испоставило се да у том новом „руху“ оне боље и звуче. А када је Андрејев окупио Великоруски оркестар, то је доживљено као велика музичка сензација.

 

Илустрација: Сергеј ПотаповИлустрација: Сергеј Потапов

Оркестар је најпре освојио Русију, а затим је гостовао по целом свету. Чак су и у Енглеској, САД и Немачкој основани оркестри руских народних инструмената по угледу на Великоруски, а у Русији су се појавили мајстори за ручну израду балалајки, тј. руска варијанта Страдиварија или Гварнерија. На пример, Семјон Налимов је правио инструменте чији је звук био сличан певању славуја. „Ти си пригрлио сироту балалајку и загрејао је својим добрим срцем!“, писао је Андрејеву пре сто година велики руски певач Фјодор Шаљапин. „Од твоје љубави она је стасала у руску лепотицу која својим изгледом осваја цео свет“. Од почетка 20. века се за балалајку стварају и на њој свирају озбиљније композиције од обичних плесних мелодија. Велики композитор Римски-Корсаков, аутор „Златног петлића“ и „Сатка“, користио је балалајке у опери „Прича о невидљивом граду Китежу“.

 

У нове „авантуре“ по целом свету балалајка је кренула током 1920-их, заједно са руском емиграцијом. Тада је она пуним гласом засвирала у европским ресторанима и кафе-баровима. Стигла је и до Америке – Северне и Јужне. Троугласти инструмент је постао посебно популаран када је свет 1965. године у познатом америчком филму „Доктор Живаго“ чуо „Ларину мелодију“, компоновану специјално за балалајку...

 Руска реч



Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Филм Емира Кустурице „На млијечном путу“ освојио београдску публику

2017-02-25 17:14:07

Упркос невремену и гужви коју је киша проузроковала на путу до Сава Центра, црвени тепих 45. ФЕСТ-а сијао је у пуном сјају и присуству истакнутих званица...

Хвала Србији на топлом и лијепом дочеку: Моника Белучи отворила 45. ФЕСТ у Београду

2017-02-24 22:19:21

Италијанска и холивудска глумица Моника Белучи отворила је вечерас у Београду 45. Међународни филмски фестивал /Фест/, захваливши Србији за лијепу и топлу атмосферу којом је окружена. „Драги...

Почиње акција „Негујмо српски језик”

2017-02-24 22:15:20

Ако се не буде врло пажљиво инсистирало и било упорно да се ћирилица користи што је више могуће, „прети страшна опасност да се за две-три деценије...

Председник Италије одликовао Кустурицу

2017-02-24 21:43:21

Италијански амбасадор Ђузепе Манцо уручио је режисеру Емиру Кустурици одликовање „Носилац ордена Италијанске звезде“, које додељује председник Републике Италије. У образложењу за доделу ордена се наводи да...

Мешовити хор Министарства одбране и Војске Србије у Москви

2017-02-24 21:35:03

Део Мешовитог хора Министарства одбране и Војске Србије наступио је синоћ у Кремаљском дворцу у Москви на свечаности поводом обележавања Дана заштитника отаџбине. На свечаности су, уз...

Почиње 45. Фест: Филм Емира Кустурице „На млијечном путу“ вечерас пред београдском публиком

2017-02-24 12:18:25

Филм „На млијечном путу“ режисера Емира Кустурице отвориће вечерас у Београду 45. Међународни филмски фестивал, а публику ће на отварању у Сава центру поздравити свјетска филмска...

Бањалука: Премијера филма „На млијечном путу“ 28. фебруара

2017-02-23 10:00:11

Филм „На млијечном путу“, сценаристе и редитеља Емира Кустурице, у Бањалуци ће премијерно бити приказан у уторак, 28. фебруара. Премијера филма у бањалучком мултиплексу „Палас“, којој ће...

Митрополит Амфилохије: Вратити Његоша међу Србе

2017-02-22 12:58:48

Поводом три деценије архијерејске и 25 година митрополитске службе митрополита црногорско-приморског Амфилохија, у Матици српској у Новом Саду представљена је његова књига „Споменица – Житије светог...

Споменко на вјечној стражи: У Москви приказан филм о малом српском хероју

2017-02-21 15:32:57

У петак 17. фебрура у амбасади Републике Србије у Москви одржана је премијера документарног филма редитеља Мила Савића „Споменко на вјечној стражи“. Представници српске заједнице у главном граду Русије, као и московљани које интересује историја српског народа, окупили су се у српској амбасади да освеже успомену на подвиг Споменка Гостића.

Република Српска: Бањалука – „У сусрет руском цару“

2017-02-19 10:37:19

У уторак, 21.02.2017. године у Великом изложбеном салону Банског Двора у Бања Луци, са почетком у 18 часова биће одржано културно вече посвећено сећању на царску...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?