Тајна руске балалајке

Објављено: 05.01.2017.год.
Илустрација: Lori / Legion media
Како је стари руски инструмент са три струне стекао популарност у целом свету?


Чудно тело у облику троугла, веома дугачак и танак врат на коме су затегнуте само три струне... На том инструменту је све чудно, а најчуднији, најсмешнији и најлакомисленији је његов назив – ба-ла-лај-ка. У тој речи је сва суштина старог руског инструмента, намењеног забави и весељу. И заиста, у стара времена су на балалајци највештије свирали лакрдијаши и путујући певачи, тј. људи који нису били оптерећени домаћинством. А руском сељаку није било до музике, и зато је свирка на балалајци доживљавана као губљење времена и нешто што није пожељно. „Балалајка не свира, него доводи до просјачког штапа“, говорило се на селу. Сељаци су, наравно, волели да слушају балалајку, да певају и играју уз њене звуке. Штавише, тај инструмент се продавао на скоро свакој тезги и био је врло јефтин, тако да је понекад служио и у неке друге сврхе. Летописи говоре о томе како су се слуге јуриле и тукле балалајкама. Тако је било до средине 19. века...

„Уживао сам у тишини, кад ме изненадише непознати звуци. Сељак на трему је свирао балалајку. Видео сам је на тезгама, али никад нисам чуо како она свира и нисам могао да схватим како је могуће да такав, наизглед убоги инструмент са три струне може да прави толико тонова!“ Те вечери је петербуршки трговац и музичар Василиј Андрејев поставио себи циљ да свима покаже како „убоги инструмент са три струне“ заслужује више него да се користи као оружје у тучи, како балалајка више него било који други инструмент може да одрази руску душу. Андрејев је покренуо просветитељски посао везан за прилагођавање инструмента савременим реалијама. Пре свега јој је скратио врат. Захваљујући њему балалајке су уместо од брезовог и боровог дрвета почеле да се праве од јавора и смреке. Испоставило се да у том новом „руху“ оне боље и звуче. А када је Андрејев окупио Великоруски оркестар, то је доживљено као велика музичка сензација.

 

Илустрација: Сергеј ПотаповИлустрација: Сергеј Потапов

Оркестар је најпре освојио Русију, а затим је гостовао по целом свету. Чак су и у Енглеској, САД и Немачкој основани оркестри руских народних инструмената по угледу на Великоруски, а у Русији су се појавили мајстори за ручну израду балалајки, тј. руска варијанта Страдиварија или Гварнерија. На пример, Семјон Налимов је правио инструменте чији је звук био сличан певању славуја. „Ти си пригрлио сироту балалајку и загрејао је својим добрим срцем!“, писао је Андрејеву пре сто година велики руски певач Фјодор Шаљапин. „Од твоје љубави она је стасала у руску лепотицу која својим изгледом осваја цео свет“. Од почетка 20. века се за балалајку стварају и на њој свирају озбиљније композиције од обичних плесних мелодија. Велики композитор Римски-Корсаков, аутор „Златног петлића“ и „Сатка“, користио је балалајке у опери „Прича о невидљивом граду Китежу“.

 

У нове „авантуре“ по целом свету балалајка је кренула током 1920-их, заједно са руском емиграцијом. Тада је она пуним гласом засвирала у европским ресторанима и кафе-баровима. Стигла је и до Америке – Северне и Јужне. Троугласти инструмент је постао посебно популаран када је свет 1965. године у познатом америчком филму „Доктор Живаго“ чуо „Ларину мелодију“, компоновану специјално за балалајку...

 Руска реч



Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Прилепин: Без Срба у ратовима Русије било би много теже

2017-06-28 22:49:40

Познати руски књижевник Захар Прилепин гост је Андрићграда и другог Сајма књига који је данас отворен у Андрићграду. Прилепин је данас поподне са гостима Сајма бродом...

Ковачевић, Прилепин, Кустурица: Богат културни програм у Андрићграду на отварању Сајма књига на Видовдан

2017-06-26 09:43:39

Андрићград ће на Видовдан поново бити културна престоница Србије и Републике Српске. На свечаној церемонији прославе Видовдана и отварања Другог сајма књига, 28. јуна у 17...

Видовданске свечаности: Програм „Вишеградске стазе“ и „Сајма књига у Андрићграду“

2017-06-25 20:40:50

ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ, 27–28. јун   ВИШЕГРАДСКА СТАЗА 27. јун 12.00 Полагање цвећа на споменик Иву Андрићу поред моста Мехмед-паше Соколовића Програм ученика средње школе „Иво Андрић“ – Вријеме и мостови 18.00 Отварање изложбе слика са...

Сајам књига у Андрићграду од Видовдана до Петровдана

2017-06-25 08:30:35

Сајам књига у Андрићграду, који је дио пројекта „Видовданске свечаности“, биће одржан ове године од 28. јуна до 12. јула – од Видовдана до Петровдана. Директор Представништва...

Филм о Јасеновцу на фестивалу у Москви

2017-06-24 08:52:53

Московски међународни филмски фестивал отворен је прекјуче, а јуче је фестивалска публика могла да испрати и премијерну пројекцију српског дугометражног документарног филма „Завештање“, сачињеног од сведочанстава...

Руски национални оркестар „Осипов“ наступа у Београду

2017-06-22 09:05:13

Национални Академски оркестар руских народних инструмената „НП Осипов“, при Московској филхармонији, наступиће у оквиру регионалне турнеје 23. јуна у Београду у Великој дворани Коларчеве задужбине. Национални академски...

Свечаности у славу Видовдана: Вишеградском стазом до Андрићграда…

2017-06-21 23:06:02

У оквиру Видовданских свечаности које се традиционално одржавају у Андрићграду, ове године у каменом граду на Дрини, на Видовдан биће отворен други по реду „Сајам књига...

Преминуо руски глумац Алексеј Баталов

2017-06-15 21:11:23

Руски глумац Алексеј Баталов, који је играо у мелодрами награђеној Оскаром "Москва сузама не верује", умро је у 89. години

Ансамбл „Александров“ долази у Београд

2017-06-14 19:19:42

Aкадемски ансамбл песама и игара руске армије „Александров“, сматра се симболом и поносом руске културе. Има традицију дугу чак 87 година. Богата историја овог ансамбла тесно је...

Ученици из Србије путују у Русију на међународни камп „Артек“

2017-06-14 14:49:23

Ђаци две билингвалне школе из Србије боравиће током јула и августа у кампу Међународног дечјег центра „Артек“ у оквиру сусрета младих дипломата са вршњацима из 30...

rt kultura2
РР банер култура

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?