Симболика јабуке у српској традиционалној култури

Објављено: 13.12.2016.год.
фото: onehdwallpaper.com
Културни концепт јабуке развија се и у позитивном и у негативном семантичком пољу


Појам јабука садржан је у језичком сазнању носилаца српског језика, где одражава националне, специфичне и универзалне карактеристике из сфере емоција љубави, мржње и раздора. На материјалу Речника САНУ показаћемо симболику јабуке у српској националној култури. Симболичка функција јабуке као родног дрвета (воћке) припада свету културе, а не природе, а то је слика стварности заснована и на наивним представама и на интуитивној спознаји.

Позитивно поље организује се око даривања у ситуацијама породичних обреда и церемонија као што су: прстеновање девојке – веридба, свадба и рођење детета, а негативно поље око свађе, сукоба, раздора у ситуацијама двобоја, мегдана и бојног поља, које најбоље илуструје израз митског порекла јабука раздора.

Церемонијално даривање у српском традиционалном друштву није се могло замислити без јабуке. Даривање јабуке најчешће се реализује у церемонији веридбе уз прстеновање девојке, где имамо конкретне радње: „дати јабуку“, „примити јабуку“, „послати јабуку“: Момкова мати даје девојци позлаћену јабуку с рузмарином, а њен пристанак означава се изразом да је девојка примила јабуку. Материјално даривање је у новцу који девојка прима од момка као знак прихватања његове просидбе, а јабука је обавезан пратилац те церемоније: Домаћин се обраћа својој кћери, па ако од ње добије потврдан одговор, узима се јабука. Момак вади новац и полаже га – „меће јабуку на синију“ као део завршеног церемонијала веридбе.

У току обреда свадбе „гађа се кроз прстен јабука“; јабука на свадбарском барјаку представља симбол плодности, а у церемонијалу „свадбарске софре“ помињу се деверска, кумовска и старојкова јабука. У јабуку положену на софру забада се новац као дар невести, и то најпре девер или кум или старојко, па тек онда остали сватови на свадбеном ручку. Давање и примање јабуке по традицији се вреднује позитивно, као нормалан и пожељан чин при веридби, али се догађа и нарушавање тих вредности, што се оцењује као лош, непожељан поступак, па бацити јабуку значи раскинути веридбу.

Девојка удавача је зрела/незрела јабука, што симболизује спремност/неспремност девојке за удају. Израз зелена јабука означава недорасле, незреле момака или девојку за женидбу/удадбу, а златна јабука у примеру: Пала ми златна јабука у крило значи „оженио сам се добром девојком“.

Симболика јабуке са етичке равни пренела се на емотивну раван, па јабука  симболизује љубав уопште: испрва се давала а и данас се даје јабука вољеној особи као израз љубави и нежности, а јабуком се именује и сама вољена, драга, мила особа, као у примерима из Речника САНУ: „Снахо моја, од злата јабуко“; „Ој Стојане, јабуко од злата“; „Ниџо, јабуко моја.“

У ситуацији растанка и губитка јабуке у изразу од злата јабука симболизује вољену, драгу особу, у значењу „особа од непроцењиве вредности, изузетна особа“: „Имао сам од злата јабуку, па ми данас паде у Бојану.“ Изразом горка јабука означава се неузвраћена љубав.

Славље поводом рођења и даривање детета прати кићење јабуке, тако што се у јабуку забада новац, са жељом за здрављем и материјалним благостањем детета. Тако јабука у српској култури симболизује „здравље“ и „младост“: „И родила ка јабуку сина.“

У концепту јабука емоција полне љубави реализује се као спој духовног и телесног, што асоцира на идеалан спој двеју половина расечене јабуке, а што показује раскошна поетска слика љубавног чина у Његошевим стиховима: „Сњежана јој прса кругла, а стрецају светим пламом, / дв’је слонове јабучице на њи дубе слатким мамом“; / Играм јој се јабукама – два свијета срећна важе. У овом чину чулне љубавне игре, јабука  својом симболика дочарава срећу спајања духовног и телесног у емоцији праве, истинске љубави, која се одликује узајамношћу и реципрочношћу давања и примања.

Израз јабука раздора у значењу „оно што изазива неслогу, предмет свађе, спора, раздора“ повезује се са грчким митом: Златна јабука са натписом „најлепшој“, коју је, према грчкој митологији, богиња свађе Ерида бацила међу богиње Херу, Атину и Афродиту и тиме међу њима изазвала спор.

Улога јабуке у ситуацији двобоја, мегдана реализује се у изразима: послати јабуку и добити јабуку који значе „изазвати, односно бити изазван на двобој, мегдан“ као у примерима: „А да мој Станоје неће да им се сврши на томе, но вели, хоће да пошаље јабуку некоме од твојих.“ „Виђи ђавола – пријети мегданом“; „Перо остарио, па је ипак добио јабуку.“ Градација негативне симболике у концептуалном пољу јабуке  реализована је у ситуацији бојног поља изразом убрати крваве јабуке којим се интензивира значење: „претрпети пораз, бити поражен у борби“. Доминантно обележје у овом делу концепта јесте жеља да се ономе коме је упућена јабука учини нешто лоше, као у изразу дати јабуку за јабуку у значењу: „узвратити ударац, вратити мило за драго“, чиме се наглашава чин освете: Ако генерали не обуздају своје чете, дат ћу им јабуку за јабуку. Негативна симболика јабуке се конкретизује и у виду материјалне надокнаде, одштете за убијеног, као „крвнина“ у чину решавања конфликта крвне освете, као у примеру: „Кад се погоде колико ће се дати за јабуку а колико за укоп, опредијеле и дан када ће ... доћи на мирење.“

На прагматичком, пословном плану свакодневног живота јабука је симбол ризичности у неком послу, па израз кисела јабука значи ризик, а загристи (у) (киселу) јабуку значи „упустити се у неки тежак, обиман, ризичан посао, прихватити се таквог посла, ризиковати“: „Немаш појма колико ме радује твој смисао за послове ... ти ћеш отерати даље од Игњата. Он није имао храбрости да загризе у такву јабуку.”

Др Радојка Вуксановић

*Уредник Речника САНУ,

Институт за српски језик

Политика


Коментари (3) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Срби у руској књижевности: „Много је тамо занесењака. Скоро су сви занесењаци...“

2017-12-16 12:17:52

Од првих деценија 19. века до наших дана руски писци у својим делима пишу о Србима. Привлачи их непрекидна и неуморна борба српског народа против разних...

Србија намерава сваке године да на Унескову листу упише по један елемент свог културног наслеђа

2017-12-15 13:52:51

Након уписа „Славе“ и „Кола“ на Унескову Репрезентативну листу нематеријланог културног наслеђа, Србија намерава сваке године да упише по један елемент свог културног наслеђа на ту...

Завршени радови на изради мозаика на куполи Храма Светог Саве у Београду

2017-12-13 17:31:36

У Храму Светог Саве у Београду су завршени радови на изради мозаика на куполи, у организацији компаније „Гаспром њефт“. Специјална комисија, у чијем саставу су представници...

НИС расписао јавни позив за идејно решење и извођење мурала у Београду

2017-12-09 12:38:49

Компанија НИС је уз подршку града Београда расписала јавни позив за идејно решење и извођење мурала на тему „Зелени град – нова енергија“. Позив за достављање...

Преминуо руски глумац Леонид Броневој

2017-12-09 09:30:31

Истакнути руски глумац Леонид Броневој, који се прославио у серији „Седамнаест тренутака пролећа“ о чувеном руском контраобавештајцу Штирлицу за време Другог светског рата, умро је у...

Уписати и гусле на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа

2017-12-08 11:24:44

Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић изјавио је да сваки упис на Листу нематеријалног културног наслеђа човечанства доприноси угледу народа и земље у глобаним размерама, што...

Српско коло на Унесковој листи нематеријалне баштине

2017-12-07 09:18:58

Српска традиционална народна игра коло уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Одлуку о упису кола донео је 7. децембра 2017. године Међувладин комитет...

„Звезда и смрт грофа Вронског. Српски гамбит“ - документарно-играни филм

2017-12-05 08:44:20

Почело је снимање документарно-играног филма „Звезда и смрт грофа Вронског. Српски гамбит“. Филм представља први заједнички руско-српски пројект ове врсте. Филм је научно-популарни приказ биографије Николаја Николајевича...

Вук Караџић и Русија: Царска пензија, велике симпатије словенофила и инспирација за Пушкина

2017-12-01 12:28:01

У једном делу српског друштва још увек се води полемика о Вуку Караџићу као реформатору српског писма и језика. Има оних који још увек тврде да...

КУД Станко Пауновић представио српске народне игре у Сибиру

2017-11-29 20:14:43

Представници КУД „Станко Пауновић“ из Панчева, које подржава компанија НИС, гостовали су од 14. до 18. новембра у западносибирком граду Нојабрску на позив руске компаније „Гаспром...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Облици и боје

Облици и боје