Зашто се ризнице древне Троје чувају у Русији?

Објављено: 12.12.2016.год.
Царичина дијадема из Пријамове ризнице у Државном музеју ликовних уметности „А. С. Пушкин“ / Илустрација: Lori/Legion-Media
Благо древне Троје пронашао је на територији данашње Турске немачки предузимач и археолог-аматер Хајнрих Шлиман. Оно је затим пренето у Немачку, да би на крају доспело у Државни музеј ликовних уметности „А. С. Пушкин“ у Москви. Шта се из те ризнице налази у овом музеју и да ли она са правом припада Русији?


У малој сали Државног музеја ликовних уметности „А. С. Пушкин“ стоје витрине са златним женским украсима, секирама од камена и пехарима. Овде је за посетиоце изложено благо Троје које је немачки предузимач Хајнрих Шлиман приликом археолошких ископавања пронашао на територији савремене Турске и предао Берлинском музеју.

Аматер срећне руке


Хајнрих Шлиман је почео као обичан радник у једној холандској фирми, али је захваљујући изузетном таленту за стране језике брзо постао њен представник у Санкт Петербургу, а затим и у Москви. Он је 1846. године добио држављанство Руске империје, а 1852. се оженио Јекатерином Лижином, ћерком успешног руског трговца.

Хајнрих Шлиман са супругом / Getty ImagesХајнрих Шлиман са супругом / Getty Images

 Међутим, Шлиману није било суђено да остане у Русији. Пропутовавши цео свет он се дао у потрагу за изгубљеном Тројом, и 1873. године је приликом архелошких ископавања на брду Хисарлик пронашао прву ризницу. „Проналазак Пријамове ризнице је у свету одјекнуо као експлозија“, коментарише овај догађај Владимир Толстиков, чувар ове колекције, кандидат историјских наука и шеф Одељења за уметност и археологију античког света Пушкиновог музеја ликовних уметности. Шлиман је наставио са ископавањима све до смрти 1890. године и пронашао још двадесетак ризница. Поклонио их је граду Берлину, где су се чувале у Музеју најстарије и ране историје све до 1941. године.

Ратни трофеји

Од 1941. године колекција се налазила у подруму банке у Берлину. Када је почело бомбардовање града премештена је у један антиракетни бункер. У априлу 1945. године, за време јуриша совјетске армије на престоницу Трећег рајха, колекцију је све време чувао директор Музеја најстарије и ране историје, професор Вилхелм Унферцаг. Према речима Владимира Толстикова, Унферцаг је страховао за ове драгоцености и зато је изашао пред совјетске војнике и добровољно предао совјетској команди кутије са експонатима. Оне су у јулу 1945. године авионом достављене у Москву. Биле су потпуно очуване.

Претензије

Када су после рата Немци открили да је колекција нестала, почели су да је траже по целом свету. Међутим, све до 1994. године није се знало где се она налази. „За то су знала само два човека на свету – директор Пушкиновог музеја и чувар колекције“, прича Владимир Толстиков.

Место на коме се налазе Тројанске ризнице би још дуго било строго чувана тајна да током 1990-их службеник министарства културе Русије Григориј Козлов, који је имао приступ архивама и службеној преписци, није објавио сведочанства о овим драгоценостима у америчкој штампи. После тога министру културе Јевгенију Сидорову није преостало ништа друго него да наложи да се припреми изложба. У ту сврху су 1995. године позвани немачки стручњаци и експерти из других земаља да погледају колекцију и потпишу документе о њеној аутентичности. Изложба је успешно одржана 1996. године.

Владимир Толстиков / Фото: Надежда СерјошкинаВладимир Толстиков / Фото: Надежда Серјошкина

Исте године је Немачка званично протестовала и затражила да се експонати врате. Државна дума је 1998. године одговорила усвајањем закона „О културним вредностима превезеним у Совјетски Савез током Другог светског рата који се налазе на територији Руске Федерације“. Према том закону, сви објекти „су руско наслеђе и у федералном су власништву“. „Закон је ступио на снагу, и нико не намерава да га крши“, објашњава Владимир Толстиков. „Немачке колеге су схватиле да није могуће нама диктирати услове и зато сада успешно сарађујемо и правимо заједничке изложбе“.

Имамо право

Резултат Другог светског рата је познат. То је беспоговорна капитулација Немачке. „Правно гледано, то је резултат који повлачи и правне последице“, подсећа Александра Скуратова, кандидат правних наука, доцент катедре за међународно право Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО). Ризнице Троје могу се третирати као могућа компензација за рушење културних вредности на совјетском простору, где је према званичној статистици страдало преко 160 музеја и 4.000 бибилиотека, и уништено 115 милиона примерака разних издања.

Благо древне Троје у Државном музеју ликовних уметности „А. С. Пушкин“ у Москви / Lori/Legion-MediaБлаго древне Троје у Државном музеју ликовних уметности „А. С. Пушкин“ у Москви / Lori/Legion-Media
Поред тога, Александра Скуратова истиче да је Конвенција о заштити културних вредности у случају оружаног конфликта 1954. године усвојена и ступила на снагу када је Други светски рат већ био завршен. Према Бечкој конвенцији о праву међународних уговора из 1969. године, они не важе ретроактивно и не односе се на догађаје пре датума ступања споразума на снагу, уколико „другчија намера не произилази из уговора“. Као што је познато, државе учеснице споразума нису имале намеру да доделе Конвенцији ретроактивно дејство, тако да она самим тим не може бити примењена на ризнице Троје.

Треба истаћи и чињеницу да је СССР добровољно вратио Немачкој значајну количину превезених културних вредности – око 1.700.000 експоната, а међу њима и целу непроцењиву колекцију Галерије старих мајстора у Дрездену и рељефе Пергамског олтара, мада се СССР никада није званично обавезао да ће то учинити.


Александар Чернишов, Руска реч

 


Коментари (2) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Филм Емира Кустурице „На млијечном путу“ освојио београдску публику

2017-02-25 17:14:07

Упркос невремену и гужви коју је киша проузроковала на путу до Сава Центра, црвени тепих 45. ФЕСТ-а сијао је у пуном сјају и присуству истакнутих званица...

Хвала Србији на топлом и лијепом дочеку: Моника Белучи отворила 45. ФЕСТ у Београду

2017-02-24 22:19:21

Италијанска и холивудска глумица Моника Белучи отворила је вечерас у Београду 45. Међународни филмски фестивал /Фест/, захваливши Србији за лијепу и топлу атмосферу којом је окружена. „Драги...

Почиње акција „Негујмо српски језик”

2017-02-24 22:15:20

Ако се не буде врло пажљиво инсистирало и било упорно да се ћирилица користи што је више могуће, „прети страшна опасност да се за две-три деценије...

Председник Италије одликовао Кустурицу

2017-02-24 21:43:21

Италијански амбасадор Ђузепе Манцо уручио је режисеру Емиру Кустурици одликовање „Носилац ордена Италијанске звезде“, које додељује председник Републике Италије. У образложењу за доделу ордена се наводи да...

Мешовити хор Министарства одбране и Војске Србије у Москви

2017-02-24 21:35:03

Део Мешовитог хора Министарства одбране и Војске Србије наступио је синоћ у Кремаљском дворцу у Москви на свечаности поводом обележавања Дана заштитника отаџбине. На свечаности су, уз...

Почиње 45. Фест: Филм Емира Кустурице „На млијечном путу“ вечерас пред београдском публиком

2017-02-24 12:18:25

Филм „На млијечном путу“ режисера Емира Кустурице отвориће вечерас у Београду 45. Међународни филмски фестивал, а публику ће на отварању у Сава центру поздравити свјетска филмска...

Бањалука: Премијера филма „На млијечном путу“ 28. фебруара

2017-02-23 10:00:11

Филм „На млијечном путу“, сценаристе и редитеља Емира Кустурице, у Бањалуци ће премијерно бити приказан у уторак, 28. фебруара. Премијера филма у бањалучком мултиплексу „Палас“, којој ће...

Митрополит Амфилохије: Вратити Његоша међу Србе

2017-02-22 12:58:48

Поводом три деценије архијерејске и 25 година митрополитске службе митрополита црногорско-приморског Амфилохија, у Матици српској у Новом Саду представљена је његова књига „Споменица – Житије светог...

Споменко на вјечној стражи: У Москви приказан филм о малом српском хероју

2017-02-21 15:32:57

У петак 17. фебрура у амбасади Републике Србије у Москви одржана је премијера документарног филма редитеља Мила Савића „Споменко на вјечној стражи“. Представници српске заједнице у главном граду Русије, као и московљани које интересује историја српског народа, окупили су се у српској амбасади да освеже успомену на подвиг Споменка Гостића.

Република Српска: Бањалука – „У сусрет руском цару“

2017-02-19 10:37:19

У уторак, 21.02.2017. године у Великом изложбеном салону Банског Двора у Бања Луци, са почетком у 18 часова биће одржано културно вече посвећено сећању на царску...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?