Како су ови четвороножни љубимци заслужили споменик у центру Тјумења? Ово је прича о једном подвигу.
У самом центру Тјумењу налази се сквер који носи име по сибирским мачкама. У њему је и неколико скулптура ових лепих животиња. Ту су мама мачка са три мачета, млади несташни мачори, као и одрасла мачка на самом врху споменика која озбиљним погледом прати пролазнике. Овај сквер и ови споменици посвећени су трагичним догађајима везаним за опсаду Лењинграда. Јер сибирским мачкама, између осталог, можемо бити захвални зато што је тада сачувано благо највећег руског музеја, пише Russia beyond.
Тјумењ
Ана СорокинаЕрмитаж без заштите
У највећем и најпознатијем музеју мачке су се биле у званичној служби још од времена царице Јелисавете Петровне. 1745. године она је потписала указ о томе да се из Казања ради лова на глодаре донесе тридесет највећих мачака. Мачке из ових крајева се, наиме, сматрају се за одличне ловце. Оне су чувале галерије слика и подруме (а у Ермитажу се они протежу скоро 20 километара) од пацова и мишева и за време Наполеона, и током Октобарске револуције, и за време совјетске власти. Занимљиво је да су се против пацова повремено користила и хемијска средства, али она нису могла да реше проблем. И само су мачке дале резултате.
Ермитаж током рата
Ермитаж1941. године драгоцени експонати из Ермитажа су пребачени на Урал, а у подрумима су направљена склоништа од бомбардовања. За време блокаде Лењинграда (септембар 1941- јануар 1944) у Другом светском рату град је остао без мачака (оне су умирале од глади или су постајала храна), па су хорде пацова испуниле подруме старих кућа. Пацови су гризли намештај, зидове, каблове, доносили опасне болести. Нису заобишли ни музеје, у чијим подрумима је и даље било доста уметничких дела. Она су се нашла у опасности.
Лењинград
TASSМачке стижу у помоћ
За ову невољу сазнали су становници других региона СССР-а и одлучили да помогну граду. Прве мачке донете су из Јарославља 1943. године, када је почео пробој блокаде, преломни тренутак у борби за ослобођење града. Сиве јарославске мачке сматране су за добре ловце и за њима је владала велика потражња. И то упркос томе што је једно маче коштало 10 пута више од векне дефицитарног хлеба. И ипак мачака није било довољно.
Игор Руссак/Sputnik
Један од највећих „сабирних центараˮ био је Тјумењ. Становници неколико сибирских градова слали су своје домаће мачке да штите Ермитаж. Сибирским возом у Лењинград је стигло пет хиљада мачака из Тјумења, Омска и Иркутска. Можете ли да замислите шта су све оне преживеле током неколико дана у возу?
Игор Руссак/Sputnik
Овог пута сви пацови су уништени, а њихови потомци и данас службују у Ермитажу.
Споменик репатим херојима подигнут је и у Санкт Петербургу. У Малој Садовој улици можете видети мачка Јелисеја и мачку Василису изливене у бронзи.
Dmitry Djouce/flickr.com; Visit Petersburg
Ана Сорокина, Russia beyond
У посебном фонду музеја на Црвеном тргу чувају се уникатне драгоцености царске породице и руског племства, дела најбољих јувелира свог времена.
23. фебруара, на Дан бранилаца отаџбине, заслужено су прослављени они који штите границе историје од ширења крила присталица рехабилитације фашизма, подржани од појединих снага на Западу. И опет, као у годинама Другог светског рата, у борби против „смеђе куге“ испоставило се да су наши геополитички савезници, Срби, раме уз раме са народима Русије. Ових дана је широј јавности представљен филм „Дара из Јасеновца“, редитеља Предрага Антонијевића, који је успех постигао на америчкој благајни, али је из политичких разлога искључен из даљег такмичења за Оскара.
У историји совјетске фотографије било је много мајстора са ауторском визијом, али је у многим фотографијама провејавала линија партије и неопходност пропаганде, тј. намештено срећна лица,...
Поводом Дана државности Републике Србије и 45 година крагујевачког Меморијалног музеја "21. октобар", у тој установи културе вечерас је отворена изложба "Ратна слика Србије у Другом...
У Шабачкој гимназији отворен је кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС, у оквиру програма“Енергија знања“. Нова учионица је у потпуности...
Интервју са писцом Александром Конторивичем и једанаестогодишњом Фаином Савенковом, најмлађим чланом Савеза писаца Луганске Народне Републике
Четрнаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф завршен је доделом награда најбољим филмовима такмичарског програма. Чланови жирија Мики Манојловић, Аличе Рорвахер, Бруно Таријер и Мишел Аматје, одлучили...
Такмичарски програм другог фестивалског дана чинили су филмови: „Доме, слатки доме“, редитељке Агате Пушч из Пољске, „Велика достигнућа“, редитеља Николе Вучинића из Црне Горе, „Такнуто-макнуто“, Вере...
Четрнаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почео је вечерас на веб адреси kustendorf.online и трајаће до 25. јануара 2021. године. Уз кратко подсећање на претходне фестивале,...