Пре тридесетак година, високоестетизовани научнофантастични акцијаш обично је излазио лети и носио је потпис Џејмса Камерона. Ове године у јануару, у време које Холивуд сматра отпадом јер благајнама и даље владају хитови из божићне сезоне и кандидати за оскара, у српске биоскопе стиже руски филм Инвазија који можемо дефинисати управо као високоестетизивани научнофантастични акцијаш камероновског профила, пише Дмитриј Војнов за РТС.
Правила су се променила, више светом не владају само америчке законитости биоскопских благајни већ и кинеске и руске. А Руси воле да иду у биоскопе током Нове године. Тако је и Инвазија имала премијеру првог јануара 2020. године, а код нас је стигла осам дана касније, на Светог Стефана.
Реч је о наставку блокбастера Сила привлачности Фјодора Бондарчука који нам је пре три година показао једно ново лице руског филма.
Наиме, Сила привлачности је далеко од првог руског „копивудског“ остварења, односно покушаја да препише холивудске постулате, али у време изласка изгледала је као најуспешнији пример тога.
Наставак Силе привлачности
Фјодор Бондарчук, тајкун руског филма и један од редитеља из најужег окружења Владимира Путина, у Сили привлачности снимио је своје најзаокруженије и понајбоље дело у уметничком погледу јер је сјајно интегрисао традицију совјетске научне фантастике и оно што је у том тренутку са филмовима као што је Дистрикт 9 радио Нил Бломкамп.
Противно „правилима Зорана Живковића“ која кажу да „летећи тањири не слећу у Лајковац“, код Бондарчука су слетели у једно московско предграђе. Приликом слетања страда велики број комшија и упркос схватању војске да госте из галаксије треба оставити на миру до даљњег, локална омладина и комшилук се спремају да се са њима разрачунају и тиме потенцијално изазову интергалактички инцидент.
Протеклих месеци, Русија експериментише како да изолује свој интернет са глобалне мрежe. А како су савладали прављење блокбастера, рекло би се да без дилеме могу да изолују и своју кинематографију јер нема никакве сумње да имају знања како да читав репертоар испуне својим врхунским филмовима.
Боље од Терминатора
Инвазија се бави камероновском темом младе жене коју прогони вештачка интелигенција као претњу, дакле нечим што је тематизовао Терминатор, и то на битно супериорнији начин од најновијег филма из америчког серијала. Док је филм Тима Милера био зачуђујуће неспреман за еру интернета јер ни сам изворник из 1984. године није узео глобалну мрежу у обзир, Бондарчуков изузетно добро разуме данашњу општу повезаност.
За разлику од Силе привлачности, Бондарчук више није загледан у звезде, нити је упитан шта нас чини људима – њега сада занима вештачка интелигенција као претња. Јако је занимљив начин на који вештачка интелигенција прогони главну јунакињу а то су махом руски специјалитети – фејк њуз објаве, дип фејк снимци, рат дезинформацијама – окретање људи једних против других.
Бондарчук је на овом филму изнова окупио врхунску екипу сарадника. Рецимо, редитељ филма Лед, Олег Трофим, је био задужен за редитељске задатке у знатном сегменту филма. Ту је иста глумачка екипа као и западне куће које су и први пут помагале у дизајну звука и специјалних ефеката.
Поред војне моћи која се као што је и уобичајено у научној фантастици испоставља као махом неупотребљива против ванземаљаца, Бондарчук се окреће још једном руском специјалитету - јавном сектору. Још од филма Духлес 2 Романа Пригунова, можемо говорити о гламуризацији јавног сектора у руским блокбастерима. Овог пута руски телеком игра значајну улогу у расплету прича, када цела земља мора да оде технолошки уназад да би се спасила од непријатеља који влада интернетом.
За разлику од првог филма који се бавио прожимањем двеју цивилизација кроз однос двоје одабраних појединаца, Инвазија је филм о конфликту што је приближава једноставности холивудског приступа стварима. Међутим, холивудски хардвер и свежина ванхоливудског размишљања чине да јануар у српским биоскопима буде другачији од онога како су га Американци замислили.
Дмитриј Војнов, РТС.
У свом дугом професионалном веку класик совјетске фотографије Всеволод Тарасевич сведочио је о свим аспектима совјетског живота, страхотама рата, радостима мирнодопског живота, новим занимањима, деци, великим...
Свако је детињство имао на свој начин: неко у биоскопима, неко у циркусу или забавним парковима, а неко је лети практично живео на оближњем језеру, имитирајући...
Ови војни хорови и оркестри ће вас распевати, размрдати и загрејати за новогодишње празнике
Иако је пандемија новог вируса корона прилично погодила руску филмску индустрију, она ипак није успела да је заустави. Наиме, у идућој години са великом пажњом и нестрпљењем ишчекује се неколико премијера које могу бити занимљиве публици како у земљи тако и у свету. Russia beyond је издвојила пет кључних наслова.
Међу масом надарене деце, понекад најбољи од најбољих засветле попут звезда. Они постају понос не само својих родитеља и наставника, већ и града, земље у којој су имали среће да су рођени. Фаина Савенкова је понос Луганска. Од једанаесте године писац ствара конкуренцију за давно већ доказане ауторе.
Војнофилмски центар „Застава филм“, установа у саставу Управе за односе са јавношћу Министарства одбране, 14. новембра обележава 72 године постојања и рада. Истрајно и вредно бележећи филмом војнички живот и важне друштвене догађаје, ова установа изборила је јединствено и важно место у српској кинематографији.
Снимање филма почиње у октобру идуће године, паралелно са снимањем првог Насиног блокбастера са Томом Крузом у главној улози.
Изложбом „Ратна слика Србије у Другом светском рату, 1941-1945“ Галерија Дома Војске Србије учествоваће на овогодишњој манифестацији „Музеји за 10” која се одржава од 9. до...