Петар Чајковски: Како је дечак из провинције постао најпознатији руски композитор

Објављено: 14.09.2019.год.
фото: © Getty Images, Pixabay / Russia beyond


Он је компоновао два најпознатија балета на свету: „Лабудово језеро” и „Крцко Орашчић”.

Десет опера, три балета и седам симфонија, да не спомињемо бројне соло-песме, концерте, кантате, минијатуре за клавир и разноврсна дела за оркестар и солистичке инструменте – све то чини огроман опус Петра Иљича Чајковског. Овај велики композитор стварао је у другој половини 19. века, у периоду који се сматра „златним добом руске музике”.

Музику учио од Моцарта и сељанке

Породица Чајковски у 1848. године (Петар је лево)

Чајковски је рођен 1840. године у Воткинску, граду на Уралу, где је његов отац послат из Санкт Петербурга да управља тамошњом великом ливницом (ова фабрика, иначе, постоји и данас.)   

Петар Чајковски, 1859. године

Свирање и компоновање кратких песама било је део кућног образовања младог Петра. Осим тога, родитељи Чајковског били су велики љубитељи музике и код своје деце су развили ову склоност. У кући је постојао необичан инструмент: мале механичке оргуље које су се називале „оркестрион”, које је Петар волео да слуша као дете. Дечаку се посебно свидео Моцарт. У свом дневнику је касније записао да је „захваљујући њему сазнао шта је музика”.

Класа свршених ученика Императорске правне школе, 1859. година

Часове клавира дечаку је држала Марја Паљчикова, која је била из кметске породице. Истраживачи још нису сигурни како је она стекла музичко образовање, да ли је у томе успела сама или је спахија коме је припадала приметио њен таленат и платио јој часове.

Студије права и страст према позоришту

Када је Чајковском било 10 година, он се са мајком и сестрама преселио у Санкт Петербург, где се убрзо уписао у Императорску правну школу.

Петар Чајковски, почетак 1860-х

Живот у Санкт Петербург се сасвим сигурно веома разликовао од живота у провинцији. Мали Петар је одлазио у позориште, које је обожавао. Управо ту је први пут чуо како звучи велики оркестар.

Његов отац је ангажовао Немца Рудолфа Киндингера као приватног учитеља клавира за Петра и он је дечака почео да води на концерте. Иронично је да је Киндингер рекао оцу Чајковског да дечак није посебно талентован за музику. 

Али Петар је и даље био фасциниран музиком. Кад је завршио правну школу, добио је службу у Министарству правде, али је позориште и даље било његова највећа страст. Спријатељио се са италијанским соло-певачем који је радио у руском позоришту и постао велики љубитељ италијанске опере.

Иако је Киндингер негативно оценио музички потенцијал Чајковског, његов отац је предложио да Петар стекне музичко образовање. Тако је, кад му је била 21 година, Чајковски уписао Санктпетербуршки конзерваторијум, где је студирао композицију.

Прве композиције и сиромаштво

1865. године први пут је јавно изведена једна од композиција Чајковског. Били су то „Карактерни плесови” (касније је композиција променила назив у „Плесови собарица”). Оркестром је дириговао лично Јохан Штраус Млађи и дело је лепо примљено. Након тога оркестар Конзерваторијума извео је једну од увертира Чајковског у Михајловском дворцу за царску породицу. Чајковски је том приликом дириговао.

Петар Чајковски, завршетак 1860-х

Али и поред ових успеха, масовно признање је изостало. Чајковски је напустио службу како би се посветио музици, па више није имао стабилне приходе. Овако његов биограф Нина Берберова описује тај део његовог живота: „Није имао новца, имао је дугове… Компоновање није добро ишло и понекад му се чинило да има само један излаз: да се врати у државну службу.”

Осим тога, Чајковски је остао сам у Санкт Петербургу, док му се читава породица вратила на Урал. Према Берберовој, он је чак размишљао о самоубиству.

Путовање у Европу и Толстојеве сузе

Чајковски је наредне године завршио Санктпетербуршки конзерваторијум и добио позив да предаје на Конзерваторијуму у Москви. Московски период му је коначно донео жељени успех.

Петар Иљич Чајковски (десно) са својом браћом Модестом и Анатолијем и Н. Д. Кондратјевом, 1875.

Спријатељио се са композиторима „велике петорке” (која је позната и као „моћна гомилица”). Међу њима су били и Модест Мусоргски, Александар Бородин и Николај Римски–Корсаков. Чајковски је путовао по Европи, где је често посећивао позориште. Одушевила га је „Кармен” Жоржа Бизеа, а Вагнерова музика га је очарала. 

Постоји занимљива прича о извођењу дела Чајковског. У конзерваторијуму је био организован мали концерт музике Чајковског специјално за Лава Толстоја, али вратар није препознао великог писца и није хтео да га пусти у зграду, јер је носио ваљенке (сељачке чизме од филцоване вуне). Неко се ипак умешао и забуна је разрешена. Толстој је седео у првом реду и музика Чајковског, који је тада још увек био почетник, дирнула га је до суза.

Лав Толстој
Слава и нови живот

70-их година 19. века Чајковски је почео да проучава руски фолклор. У овом периоду написао је музику за представу по комаду Александра Островског „Сњегурочка”; оперу „Опричник” чија се радња дешава у време Ивана Грозног; оперу „Ковач Вакула” (која је касније прерађена и добила нови назив „Черевички”); и један од својих најбољих балета, „Лабудово језеро”. Чајковски је такође преводио либрета европских опера и радове западних теоретичара музике.

Оно што му је коначно донело свеопште признање била је опера „Евгеније Оњегин”. Премијерно је изведена на сцени главног царског Мариинског театра у Санкт Петербургу.
Студенти Московског конзерваторијума изводе сцену из опере Петра Чајковског „Евгени Онегин“

Чајковски је сматрао да компоновање треба схватати пре свега као занат који, по његовом мишљењу, треба композитору да доноси приход. „Моцарт, Бетовен, Менделсон и Шуман су своја бесмртна дела компоновали исто као што обућар прави ципеле, тј. радили су из дана у дан и најчешће по поруџбини”, записао је.

Композиторов живот се променио. Почео је да се креће у високом друштву и да проводи време са члановима царске породице. Често је седео у царској ложи у позоришту, где су га једном представили цару Александру III (који је касније платио сахрану Чајковског). Често је путовао у иностранство, између осталог, на премијерна извођења својих композиција. Посетио је чак и Сједињене Државе и наступио на отварању Карнеги-хола у Њујорку.

Петар Чајковски у Одеси, 1893 године

И поред оволиког успеха, Чајковски није имао своју кућу. Становао је или код пријатеља или по хотелима. Уморан од живота вечитог путника, изнајмио је кућу у Клину, градићу поред Москве, где је провео последње две године живота. Данас се у овој кући налази музеј посвећен великом композитору.

Кућа-музеј П. Чајковског. Клин, Русија

Чајковски је умро од колере, након што се у Санкт Петербургу, у јеку епидемије, заразио овом болешћу. Она га је савладала за само неколико дана. Колера је иначе била кобна болест за његову породицу: од ње је умрла његова мајке, а отац му је једва преживео.

1893
Брак и хомосексуалност

Чајковски није био посебно срећан у свом приватном животу. 1877. године оженио се Антонином Миљуковом, која је била музичар и бивша студенткиња Московског конзерваторијума. После само неколико недеља они су се разишли. Имао је љубавну везу са белгијском оперском певачицом Дезире Арто, а дуги низ година се дописивао са Надеждом фон Мек, која му је пружала финансијску подршку.
Чајковски са супругом Антонином Ивановном. Јул 1877, Москва

Истовремено Чајковски је био хомосексуалац и то је било опште познато. После његове смрти појавиле су гласине да је Чајковски извршио самоубиство из страха да ће му бити суђено због хомосексуалности, али његови биографи то одбацују.

У совјетском периоду информације о хомосексуалности Чајковског биле су слабо доступне чак и истраживачима, с обзиром да је хомосексуалност у Совјетском Савезу била противзаконита, а најпознатији руски композитор није могао да буде криминалац. У савременој Русији овај аспект композиторовог приватног живота је тек релативно недавно добио на значају, након што је снимљен филм о његовом животу.  

  Александра Гузева, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Српска глумица Уна Ђелошевић: Форум „Таврида“ покреће културу у добром смеру

2020-07-29 18:12:27

За српску глумицу, кореографа и сарадницу Академије уметности у Новом Саду Уну Ђелошевић учешће на омладинском форуму „Таврида“ је веома значајан догађај. Уна није само први...

Србијa и Републикa Српскa дефинисале основе за усаглашавање законских регулатива о српском језику и ћириличном писму

2020-07-29 09:37:28

Делегације министарстава културе Србије и Републике Српске у Београду су дефинисале полазне основе за усаглашавање законских регулатива о српском језику и ћириличном писму у Српској и...

„Србија заузима посебно место у међународној сарадњи Русије са другим земљама у области културе“

2020-07-15 05:06:26

Предаја листа Мирослављевог јеванђеља је значајан догађај и Русија ће наставити да јача и развија културни дијалог са Србијом, која заузима посебно место у сфери културе,...

Путин одобрио преношење листа Мирослављевог јеванђеља у Србију

2020-07-14 05:49:30

Председник Русије Владимир Путин потписао је федерални закон којим се ратификује споразум са Србијом према коме ће Русија добити неколико слика руског уметника Николаја Рериха с...

Изложба „Незаустављиви ход Црвене армије на путу ка Берлину“ у Дому Војске Србије

2020-07-09 07:29:45

Изложба „Незаустављиви ход Црвене армије на путу ка Берлину“, приређена поводом 75. годишњице од завршетка Другог светског рата, отворена је у Малој галерији београдског Дома Војске...

Како се градио Главни храм руске војске: 600 дана за четири минута

2020-06-27 08:40:13

Од дана када је Путину представљена макета будућег храма Оружаних снага РФ, или храма Победе, како га још зову, до његовог отварања. Све што је везано за...

Снимање документарно-играног филма о пробијању Коридора 1992. године

2020-06-26 17:25:22

Друга фаза снимања документарно-играног филма о пробијању Коридора 1992. године, који спаја источни и западни део Републике Српске, почела је снимањем реконструкција у касарни у Руми....

„Мој случајни проналазак врло вредних руских слика у Београду помогао Србији да врати лист Мирослављевог јеванђеља“: Дописник ТАСС-а за Восток

2020-06-25 20:18:51

Лист Мирослављевог јеванђеља стиже са Путином у октобру, а Рерихове слике откривене захваљујући дописнику ТАСС-а

Руска Дума ратификовала споразум са Србијом који омогућава да се Србији врати 166. страница Мирослављевог јеванђеља

2020-06-24 12:23:33

Руска Дума је ратификовала споразум са Србијом који омогућава да се Србији врати 166. страница Мирослављевог јеванђеља. Србија ће Русији заузврат вратити седам слика руског уметника...

Признање из Москве за „Архаику“

2020-06-21 18:35:59

Чланови певачке групе „Архаика“, Центра за неговање традиционалне културе „Абрашевић“ из Крагујевца, понели су ласкаву титулу „Лауреат првог степена“, на фестивалу „Песма у војничком шињелу“ који...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: