Гелери, транспаренти и карикатуре о НАТО-у

Објављено: 14.04.2019.год.
Фото С. Ковачевић / Политика


Кроз прозор Музеја Војводине у Новом Саду улетело је парче „томахавк” ракете када је у НАТО бомбардовању пре 20 година срушен оближњи Варадински мост. Гелер се забио право у сталну поставку, одакле је касније извађен. Кустоси су га уредно пописали и сачували.

Право у музејски фонд долетео је и део железничке шине од уништеног Жежељевог моста, који је пронађен на крову музеја.

Тог пролећа су сва три новосадска моста летела у ваздух, па је овај град био једини на свету где, како се говорило, река тече изнад мостова. Варадински је пао први и грађани су долазили на кеј са цвећем и свећама.

На том месту је пре постојао мост који су срушили нацисти, па се на митингу грађана против бомбардовања 2. априла 1999. појавио транспарент „Саградићемо трећи, још већи”. Носио га је средњошколац Владимир Поповић, а и данас је, такође, један од музејских предмета.

„Овај ни младић ни дечак најавио је изградњу новог моста, која је после тога и уследила”, каже за „Политику” историчар др Предраг Бајић, кустос и аутор изложбе „20 година од бомбардовања СР Југославије”, која је постављена у Музеју Војводине.

Већина изложеног су поклони грађана музеју који их је својевремено позвао да прикупљају предмете у вези са бомбардовањем, а откуп је био, напомиње кустос, само за осам беџева.

„Захваљујући томе, данас имамо 90 оригиналних предмета, неколико стотина фотографија и велики број разних дводимензионалних предмета – плаката, летака, штампе...”, каже Предраг Бајић.


фото: Политика

Парче „невидљивог” авиона Ф-117 који је наша војска оборила изнад Буђановаца добијен је од Саве Симића из Пећинаца. Кустосима није било лако да узму предмет. У то време, још није био обновљен мост код Бешке ни постављен мост на баржама, па се у Срем морало наоколо.

Преко Титела и Зрењанина ка Београду, користећи Панчевачки мост и одатле до Пећинаца, а онда тако назад до Новог Сада, сећа се др Бајић.

Сачувано је и неколико транспарената – карикатура академског сликара Светозара Пајића и његовог сина Милана, тада четрнаестогодишњака који се подсмева „америчком националном поносу”, авиону Ф-117, и црта га згужваног у руци српског војника са шајкачом и опанцима.

Транспарент пензионера Јована Поповића приказује светске моћнике тог доба Клинтона и Солану, обилато украшене кукастим крстовима.

„Имам 90 предмета у збирци, знам имена и презимена скоро свих људи којима су припадали и нико од њих није ни тад био, ни после постао, неки политичар или политички ангажован. То су обични људи из народа који су изразили овим предметима, цртежима и транспарентима свој спонтани револт”, истиче аутор изложбе.

Предмете су давали и запослени у музеју. Летак групе „Ентерпро” донела је Власта Станисављевић. То је била новосадска група која је изводила сајбер-нападе на НАТО, загушивањем порука, а грађане су лецима позивали да им се у томе придруже, навео је историчар. Јован Пауновић је у кратеру код једриличарског клуба нашао део за који се испоставило да је упаљач ракете земља-ваздух.

Симбол „таргет”, кружна мета за стрељаштво којом је поручивано да су у овом бомбардовању сви грађани мета, био је веома популаран, а штампан је и на ПВЦ кесама које су, такође, постале музејски експонат. Један основац је донео комад водоводне цеви са Жежељевог моста.

„Они су нама укинули струју, укинули воду, срушили мостове, ми смо чамцима ишли на посао преко Дунава...”, каже директор Музеја Војводине др Драго Његован, наводећи да је агресија НАТО пакта била „бесправна и неморална, колико год се позивали на хуманитарно право”.

Изложбу је отворила директорка Историјског музеја Србије др Душица Бојић, која је оценила да је велика храброст Музеја Војводине да у овом тренутку изађе са оваквом изложбом. Подсетила је како се завршила изложба у Паризу поводом 20 година од 1999: „Крајње неславно.” Замерила је што на отварању изложбе у Новом Саду није било више људи, а ни представника власти.

Универзитетски професор др Слободан Бјелица оценио је да Музеј Војводине овом изложбом ради пионирски посао у оквиру историографске струке, пред којом је, додаје, следећи велики задатак, након Другог светског рата – да расветли догађаје од почетка ратова на простору бивше Југославије, укључујући и бомбардовање 1999.

Снежана Ковачевић, Политика

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

О књизи „Духовни извори руске револуције“

2019-10-17 10:12:36

„Духовни извори руске револуције“ – тако гласи наслов књиге Митрополита мурманског и мончегорског Митрофана Бадањина коју је на српски језик превела и објавила издавачка кућа „Бернар“...

Четврти „Позоришни Кустендорф“ 25. и 26. октобра на Мећавнику уз подршку НИС-а

2019-10-14 14:30:43

Четврти „Позоришни Кустендорф“ редитеља Емира Кустурице одржаће се 25. и 26. октобра на Мећавнику, уз подршку компаније НИС, у организацији Раста Интернационала. Под слоганом „Друштво спектакла“ фестивал ће покушати...

Хандке: Осећам вашу радост због великог признања које сам добио, попићемо ракију

2019-10-11 07:46:28

Добитник Нобелове награде за књижевност, писац Петер Хандке, рекао је у краткој изјави за Радио Београд 2 да је изненађен великом наградом коју је добио. "Веома сам...

Хор руских свештеника у крипти Храма Светог Саве

2019-10-06 16:10:05

На концерту хора свештеника Митрополије санкт-петербуршке, у крипти Храма Светог Саве, уживали су не само посетиоци из Београда и Србије већ и туристи из Кине, Јапана,...

Зашто Санкт Петербург ужива статус културне престонице Русије

2019-09-22 12:32:41

Некада је Петербург био главни град Русије, па је тај статус препустио Москви. Али он је и даље посебно место које одушевљава и привлачи људе из...

Кустурица: Не дозволимо да српски језик постане жртва енглеског

2019-09-16 05:15:24

На саборишту у Тршићу завршен је 86. Вуков сабор, најстарија културна манифестација у нашој земљи. Ове године у улози почасног беседника нашао се редитељ Емир Кустурица. Не...

Петар Чајковски: Како је дечак из провинције постао најпознатији руски композитор

2019-09-14 06:56:21

Он је компоновао два најпознатија балета на свету: „Лабудово језеро” и „Крцко Орашчић”. Десет опера, три балета и седам симфонија, да не спомињемо бројне соло-песме, концерте, кантате,...

Наступ Јелене Томашевић са хором руске армије „Александров“ на церемонији затварања Међународних војних игара

2019-08-20 12:34:51

Наступ Јелене Томашевић на свечаној церемонији затварања петих Међународних војних игара у парку „Патриот“ у Москви

Бронзани Стефан Немања висок 21 метар стиже из Русије

2019-08-09 06:01:58

До краја овог месеца из Подмосковља би требала да крену четири велика камиона у којима ће бити делови споменика Стефану Немањи који ће красити Савски трг...

„Ко лагано иде, даље ће стићи - Кајмакчалан“ - путопис Милоша Крстића

2019-07-29 05:13:27

Tрећа епизода серијала путописа Милоша Крстића "Ко лагано иде, даље ће стићи“ је посвећена прецима страдалим за слободу. Епизода води гледаоце на Кајмкчалан. Србија је у Првом...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: