Десет ремек-дела светске уметности која се могу видети само у Русији

Објављено: 19.12.2018.год.
фото: © Петр Ковалев/ТАСС


Ови експонати се из многих разлога никада не износе из свог музеја.

Сваки музеј у свету је заинтересован за изнајмљивање својих експоната другим институцијама које негде другде организују изложбе, јер за то добија новац и остварује приход. Али сваки поседује и таква ремек-дела која се никада не износе из музеја јер су већ постала његов „заштитни знак“, попут „Мона Лизе“ у Лувру, или су већ толико стара или огромна да ће сваки кустос пасти у несвест ако само и помисли на било какво премештање тих експоната. Ево неколико примера таквих драгоцених „некретнина“ руских музеја.

1. Велика императорска круна Руске империје – Дијамантски фонд Московског кремља 

Ова круна је на неки начин наследила легендарну Мономахову капу, главну династичку инсигнију руских царева. Направљена је 1762. за крунисање Катарине Велике, која је била велики љубитељ раскоши и оснивач Ермитажа. Круну су два месеца правили дворски драгуљари Жереми Позје и Георг Фридрих Екарт. Тешка је два килограма и има 4.936 брилијаната, 75 бисера и огроман црвени спинел од 398,7 карата.

2. Леонардо да Винчи. „Мадона Бенуа“ – музеј Ермитаж у Санкт Петербургу

 

Ово уметничко дело је мањег формата (48 х 31 цм) и једна је од две слике које несумњиво припадају Леонарду да Винчију, а чувају се у Русији. Раније се звала „Мадона са цветом“, али јој је цар Николај II променио назив када ју је купио. Дао јој је име по претходном власнику, архитекти који је учествовао у пројектовању Ермитажа, а звао се Леонтиј Бенуа. Друго дело генијалног сликара Ренесансе зове се „Мадона Лита“ и такође се чува у Ермитажу. Та слика се понекад шаље на гостујуће изложбе, док је „Мадона Бенуа“ у доста лошем стању, због чега је заштићена панцирним стаклом и никада се не износи из музеја.

3. Непознати римски мајстор, Статуа Јупитера – музеј Ермитаж у Санкт Петербургу 

Огромна статуа из Старог Рима са постољем је висока око пет метара. За њу је направљена посебна сала, али чак ни „растављена“ није могла да прође кроз велика музејска врата. Мермерна скулптура тешка 20 тона купљена је на распродаји легендарне колекције маркиза Кампане у Риму. Према документима Ермитажа, скулптура је још у 18. веку пронађена на месту виле римског императора Домицијана у близини Рима, а њени комади су састављани три дана, у чему је учествовало 60 људи.

4. Микеланђело, „Згрчени дечак“ – музеј Ермитаж у Санкт Петербургу 

Ово је једина Микеланђелова мања скулптура која се чува у Русији. Сматра се да је то припремни рад за Медичијеву капелу у базилици Сан Лоренцо у Фиренци. Набавила ју је императорка Катарина II, која је и основала Ермитаж. Од тада скулптура није изношена из музеја.

5. Рембрант, „Данаја“ – музеј Ермитаж у Санкт Петербургу 

Рембрантово ремек-дело које се чува у Ермитажу постало је познато, нажалост, после вандалског чина 1985. године, када га је манијак полио сумпорном киселином. Након тога је слика на којој је уметник у Данајином лику приказао обе своје вољене жене била 12 година на рестаурацији и сада се не износи из музеја.

6. Рафаелове лође – музеј Ермитаж у Санкт Петербургу 

Ово је вероватно редак случај када је копија великог уметничког дела вредна исто као и оригинал. Рафаел и његови ученици су 1517-1519. осликали чувене лође у Ватикану. Два и по века касније их је царица Катарина II видела на гравирама и одмах наручила да се у Ермитажу, који је тада још увек био у изградњи, направи њихова верна копија у природној величини. За разлику од ватиканских лођа (застакљене су тек у 20. веку) руске су одмах саграђене као затворена галерија, и зато су и данас одлично очуване. Поред тога, тај део Ватикана је увек затворен за посетиоце.

7. Карл Брјулов, „Последњи дан Помпеје“ – Руски музеј у Санкт Петербургу 

Ово је у сваком погледу једна од највећих уметничких слика у руском сликарству. Размере су јој 456,5 × 651 цм. Насликана је у Италији, где је приказана јавности са незапамћеним успехом. Одмах су је купили потомци руске трговачке породице Демидов. Затим је слика изложена у париском Лувру, да би на крају била поклоњена Ермитажу. Цар Александар III је 1897. године дошао на идеју да оснује Руски музеј у коме је за ову и још неколицину великих слика направљена посебна сала.

8. Александар Иванов, „Јављање Христа народу“ – Третјаковска галерија у Москви 

Судбина овог уметничког дела умногоме је слична судбини Брјуловљеве слике „Последњи дан Помпеје“. Иванов ју је такође насликао у Италији (додуше, то је трајало 20 година). Слику је купио император Александар II, и за њу је направљен посебан павиљон у Москви. Данас ова џиновска слика (540 × 750 цм) заузима специјалну салу у Третјаковској галерији. Директор музеја Зељфира Трегулова каже да је то „највеће остварење у руској уметности“.

9. Андреј Рубљов, „Света Тројица“ – Третјаковска галерија у Москви 

Једна од најпрепознатљивијих и најчувенијих руских икона настала је на самом почетку 15. века. Као и све иконе тога доба, насликана је на дрвету и, нажалост, технички није изводљиво да се пребаци на платно. Зато ово ремек-дело има посебне услове у којима се чува, те због тога не може ни да се износи из московског музеја.

10. Казимир Маљевич, „Црни квадрат“ – Третјаковска галерија у Москви 

Ово дело оснивача супрематизма је по значају за уметност више пута поређено са Леонардовом „Ђокондом“. Слика је централно место ка коме гравитира читава зграда Третјаковске галерије у улици Кримски Вал, где се чувају руска уметничка дела 20. и 21. века. Аутор је сам направио неколико копија које се сада шаљу на међународне изложбе, док се први „квадрат“ никада не износи из музеја, као ни чувена становница Лувра.

Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

О књизи „Духовни извори руске револуције“

2019-10-17 10:12:36

„Духовни извори руске револуције“ – тако гласи наслов књиге Митрополита мурманског и мончегорског Митрофана Бадањина коју је на српски језик превела и објавила издавачка кућа „Бернар“...

Четврти „Позоришни Кустендорф“ 25. и 26. октобра на Мећавнику уз подршку НИС-а

2019-10-14 14:30:43

Четврти „Позоришни Кустендорф“ редитеља Емира Кустурице одржаће се 25. и 26. октобра на Мећавнику, уз подршку компаније НИС, у организацији Раста Интернационала. Под слоганом „Друштво спектакла“ фестивал ће покушати...

Хандке: Осећам вашу радост због великог признања које сам добио, попићемо ракију

2019-10-11 07:46:28

Добитник Нобелове награде за књижевност, писац Петер Хандке, рекао је у краткој изјави за Радио Београд 2 да је изненађен великом наградом коју је добио. "Веома сам...

Хор руских свештеника у крипти Храма Светог Саве

2019-10-06 16:10:05

На концерту хора свештеника Митрополије санкт-петербуршке, у крипти Храма Светог Саве, уживали су не само посетиоци из Београда и Србије већ и туристи из Кине, Јапана,...

Зашто Санкт Петербург ужива статус културне престонице Русије

2019-09-22 12:32:41

Некада је Петербург био главни град Русије, па је тај статус препустио Москви. Али он је и даље посебно место које одушевљава и привлачи људе из...

Кустурица: Не дозволимо да српски језик постане жртва енглеског

2019-09-16 05:15:24

На саборишту у Тршићу завршен је 86. Вуков сабор, најстарија културна манифестација у нашој земљи. Ове године у улози почасног беседника нашао се редитељ Емир Кустурица. Не...

Петар Чајковски: Како је дечак из провинције постао најпознатији руски композитор

2019-09-14 06:56:21

Он је компоновао два најпознатија балета на свету: „Лабудово језеро” и „Крцко Орашчић”. Десет опера, три балета и седам симфонија, да не спомињемо бројне соло-песме, концерте, кантате,...

Наступ Јелене Томашевић са хором руске армије „Александров“ на церемонији затварања Међународних војних игара

2019-08-20 12:34:51

Наступ Јелене Томашевић на свечаној церемонији затварања петих Међународних војних игара у парку „Патриот“ у Москви

Бронзани Стефан Немања висок 21 метар стиже из Русије

2019-08-09 06:01:58

До краја овог месеца из Подмосковља би требала да крену четири велика камиона у којима ће бити делови споменика Стефану Немањи који ће красити Савски трг...

„Ко лагано иде, даље ће стићи - Кајмакчалан“ - путопис Милоша Крстића

2019-07-29 05:13:27

Tрећа епизода серијала путописа Милоша Крстића "Ко лагано иде, даље ће стићи“ је посвећена прецима страдалим за слободу. Епизода води гледаоце на Кајмкчалан. Србија је у Првом...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: