Кустурица: Косовски и холивудски мит? Један ме штити и од њега живим а други ме убија, и шта очекују да ћу да изаберем?

Објављено: 16.12.2018.год.
Фото: М. Цветковић /iskra.co

У Мултиплексу Доли Бел у Андрићграду одржана промоција најновије књиге прослављеног српског режисера Емира Кустурице „Шта ми ово треба“ у издању Вукотић медије.

Поред аутора, о књизи су говорили проф. др Јован Делић и проф. др Милош Ковић.

Говорећи на промоцији Емир Кустурица рекао да за „ову књигу никада није могао претпоставити да ће бити књига иако је из тог дневника настала и прва књига ,,Смрт је непровјерена гласина“.

– Нико не зна како настаје нека књига. Не знамо како се нешто роди.
Кад човека питају зашто пише, то је глупо питање. Писање служи да се закачи нечија душа заплетом и мелодијом за оно што се пише – рекао је Кустурица.

Он је подсетио да се у књизи налазе четири песме, и да му је због тога Матија Бећковић рекао „да му удара на кашику“, а кад их је ишчитао – „рекао је да му се тресе читав есцајг“.

– Ренесанса је развијала западноевропски део чије је највеће достигнуће била средња класа за коју видимо шта се дешава у Француској. Тамо је грађен вредносни систем који је у два Наполеонова рата покушао да покори Сибир. Француска, која је заслужила да има комфорну средњу класу, има проблема са Макроном који све то укида. Тамо се суши освешћена средња класа као највеће достигнуће западне Европе.

Мухика је рекао да не верује у републику, јер већина гласа за мањину, па би мањина требало да живи као већина,а није тако – рекао је Кустурица.

По његовим речима, „Косово је централна тема сваке приче о нашој духовности“.

– Када је требало да извадим држављанство, човек је у моје име отишао да уради ово у Сарајеву, испало је да се тамо нисам ни родио.

Све се заснива на инстант миту. У Београду поједини причају о томе како је Косово мит без покрића. Он може да се доводи у питање, али не може се тражити документ о доказу мита. Ми у Србији славимо свеце, а они у Америци Холивуд. Шта би било да ми ударамо на њихову митологију и оспоравамо њихово духовно средиште? – упитао је Кустурица.

– Када причамо о косовском миту и холивудском миту, један ме штити и од њега живим, а други ме убија и шта очекују да ћу да изаберем?

Историја је накнадна свест и можемо да је кројимо ако имамо имало искуства и континуитета и у томе лежи наш проблем. Морали бисмо је учити од обданишта – каже прослављени режисер.

– Филм о Јасеновцу није питање мог и нечијег другог интегритета. Холивуд је рекао да ће да узме најбоље глумце као да филм не зависи од историјских услова, животе, филмске естетике и осталих ствари.

Радио бих ја филм о Јасеновцу, али сетите се да је Оскар за филм о логорима добио Бенини, и то за комедију о овој теми – рекао је Кустурица.

Професор Јован Делић, говорећи на промоцији рекао је да је „свака од књига Емира Кустурице потврда да је живот чудо“.

– Оне извиру из самога живота и о њему сведоче, често и болно. Његовим књигама одзвања живи говор који поставља питања о свему.

Дон Кихот најближи је род Емира Кустурице, као и Ћопић чије су ,,Магареће године“ прва прочитана књига младог Емира Кустурице који није волео да чита. Кустурица је симбиоза Дон Кихота и једног осећања историје на које га обавезује Андрић – рекао је професор Делић.

– Андрићград је чедо Емира Кустурице које се зачело на брачном путовању Маје Мандић и Емира Кустурице и о томе он пише у овој књизи коју промовишемо у граду који је он још тада можда видео.

Кстурица је неуморан путник и од Вука Караџића, Андрића и Дучића немамо таквог човека који по свету среће све оне људе који нешто значе. Такву врсту комуникације са светом, а бити и остати Србин, има веома мали број људи, а први данас Емир Кустурица. У време када су Србија и Срби страдали, Емир Кустурица је са страшћу остао припадник тог народа – речи су професора Делића.

По речима професора Милоша Ковића, „у доба кад смо ратовали против НАТО-а били смо синови Светог Саве и косовског мита“.

– Цела прича овога што Запад ради јесте да се оправдају својој деци.

Ако бирамо ко ћемо да будемо, боље је да будемо деца мученика са Старог Брода, из Пребиловаца, из Јасеноваца. Против нас ратују зато што смо Срби и све друго је празна прича. Република Српска је упозорење на оно што смо преживели. Дакле, Република Српска је ,,да нам се више страдање не понови“ – рекао је професор Ковић.

– У овој књизи можемо видети да као да смо један живот живели до деведесетих и од деведесетих до сад. Искуство Емира Кустурице је препуно историјских асоцијација и ово је због тог живота на граници државе и епоха. Латинска Америка је препуна асоцијација на нашу културу. Отети континенти и геноцид је оно што делимо са њима, а свест о томе се среће у причама о Мухики и Марадони које је Емир Кустурица описао у књизи. Хитлер се угледао на протестантске колонијалистичке државе. У Холивуду ће да одреде ко је злочинац. Ова књига је о томе да поново почиње ревизија историје Другог светског рата – рекао је професор Ковић.

Искра

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

„Ратне приче са Паштрика“ - премијера 23. маја

2019-05-21 07:08:38

Битка на Паштрику је други део копнене офанзиве коју су из правца Републике Албаније ка Косову и Метохији покушали да изведу УЧК терористи у сарадњи са НАТО снагама и регуларним јединицама војске Албаније.

У част Светог цара Николаја Романова

2019-05-20 14:26:35

У суботу, 18. маја 2019. године, у Митрополитовом конаку, данас ризници и музеју храма Светих апостола Петра и Павла у Топчидеру, одржан је први шаховски турнир...

НИС традиционално у „Ноћи музеја“ -  Једна ноћ за историју дугу 50 година

2019-05-18 22:00:33

Компанија НИС је девети пут заредом учествовала у манифестацији „Ноћ музеја“, представљајући своје музеје у Новом Саду и Кикинди и показујући да у исто време чува...

У Дому Војске отворена изложба „Деца у рату”

2019-05-08 10:17:19

Убијати децу је више од злочина, више од људске изопачености – поручио је министар одбране Александар Вулин на данашњем отварању изложбе „Деца у рату“, у Великој...

Четири нова руска историјска филма који би могли да засене холивудске блокбастере

2019-05-08 09:19:37

  Скитски ратници, неустрашиви арктички истраживачи, па чак и Лав Толстој као адвокат! Пожурите по кокице! Скит 11. је век и руски Скити, потомци немилосрдних разбојника и убица, нападају...

„Дугорочан процес рада на заштити споменика треба да се одвија уз снажну сарадњу Србије и Русије“

2019-05-07 11:40:47

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић и члан Савета федерације Федералне скупштине Руске Федерације Андреј Климов слажу се да је сарадња у сфери заштите културног наслеђа,...

У амбасади Србије у Москви отвара се изложба „Романови: Царско служење“

2019-05-06 14:40:25

Изложба фотографија „Романови: царско служење“ биће отворена 7. маја у 19:00 у амбасади Републике Србије у Москви. Изложба је посвећена породици последњег руског цара. На фотографијама је...

17 (од укупно 28) руских објеката светске баштине Унеска

2019-04-28 05:02:42

Фантастична здања, градови и области – од Црвеног трга у Москви до Херсонеса на Криму – носиоци су огромног историјског и културног наслеђа. 1. Историјски центар...

Представљена двојезична руско-српска бајка у Панчеву

2019-04-24 19:04:24

У Панчеву је одржана промоција савремене бајке на српском и руском језику „Јежић у гостима код трешњица“ аутора Јулије Брикове у издању Градске библиотеке из Панчева...

Угрожен статус српског језика

2019-04-23 13:45:30

Непостојање државне језичке политике наноси озбиљну штету српским националним интересима, упозорава Одбор за стандардизацију српског језика

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: