Дописница портала Russia Beyond Катарина Лане је присуствовала на сету филма у руско-српској продукцији „Балканска линија“ и спремна је да нам исприча како се снимање одвија.

Шест ујутру. Ја и фотограф јуримо да стигнемо на Стари Савски мост на ком је саобраћај заустављен до подне. Испред моста су се већ сaкупили трамваји.

 

Јутарње још не тако јако сунце баца златан сјај на зелене арке моста изграђеног дуго пре дешавања у филму „Балканска линија“. Данас ће овде снимати концерт. На средини моста је камион покривен налепницама са метама, заставама. На њему су постављени и бубњеви. Поред камиона стоји маса света са транспарентима, заставама, метама на грудима. То су београђани који као живи штит стоје на мосту. Музичари штимају инструменте.

Видим Милоша Биковића. Као и читава српско-руска група сниматеља и глумаца он је провео овде целу ноћ. Ветар над Савом носи јак мирис кафе. 

Милош Биковић, глумац и један од продуцената филма „Балканска линија“: 

„Тада се у народу пробудио посебан дух, дух јединства, солидарности и пркоса који је зачињен српским београдским хумором. Народ који се песмом супротставља бомбама, то је нешто што је посебно, јединствено и не постоји нигде на свету."

"Бомбама се супротставити песмом, то је античка трагедија, то је велики тријумф духа, и то може да буде велики пример и охрабрење за Русе, да и они знају да имају братски народ који се не савија тако лако!“ 

Сниматељи се договарају преко воки-токија. У центру ове „луднице“ је режисер филма Андреј Волгин. Он стоји крај огромног дрона који ће се сада винути у ваздух.

Асистенти командују статистима: „Сада ће да полети дрон с камером. Не обраћајте пажњу на њега. Ви сте професионалци!“ 

Редитељ даје команду: „Пажња! Камера, мотор!“

Из звучника постављених над Савом се ори песма групе „Забрањено пушење“ – „Жени нам се Вукота“. Људи машу заставама, транспарентима, певају, плешу, скандирају. Осећам под ногама вибрације старог моста и мислим се шта све није видео у свом животу, а сада и снимање руско-српског филма. 

У гомили са статистима стоји жена која се одлично сећа бомбардовања. 

Цвијета Ђоковић, Београђанка: „Сви смо носили овакве налепнице са 'таргетом'. Деца су ми била мала, плашила су се, морала сам са њима у соби да спавам, да их тешим. Било је страшно. Битно је да се то не заборави и да се памти правда. Треба што више тога да остане за будуће генерације, да они знају шта нам се дешавало. 

Сцену понављају пуно пута. Сунце све јаче пече. Гримери бришу глумцима зној на лицу. Режисер се брише капом. Једној од статисткиња је позлило. Прскају је водом и воде је код лекара. На снимању је тог дана попијено око хиљаду флаша воде. Празне флаше су се организовано скупљале у кесе.

Након још једног дубла асистент командује: „Останите на месту!“ Статисти стоје на шинама и неки човек виче: „Е, сада пуштај трамваје!“ Сви се смеју, весело је. Трамваје ће пустити нешто касније. Машиновође знатижељано разгледају дешавања на мосту.

Снимање се наставља. На сет долази генерални продуцент филма, познати руски глумац  Гоша Куценко. Према сценарију он паркира аутомобил на мосту, зауставља се у маси која пева и плеше.

На хаубу старог аутомобила сниматељи постављају камеру. Снимаће возача, а глуми га Гоша. Куценко је сконцентрисан и озбиљан. Допутовао је ноћу, није имао кад да спава, али догађаји на сету му се допадају.

Сцену снимају више пута. Асистенти трчкарају са коферима камера, мењају објективе, премештају статисте. Сви журе јер скоро ће подне и треба ослободити мост. Али режисер је миран и понавља сцену пуно пута, тражи нешто што само он зна како треба да изгледа. Сви су уморни. Почетком дана асистенткиње су плесале са статистима, а сада већ уморно седе на бетону и пуше, мрште се на сунцу.

Оранизатор снимања Никола Пантелић стрпљиво објашњава пролазницима зашто се сада не може преко моста. Треба рећи да је читава екипа била невероватно стрпљива и пажљива према случајним пролазницима. На сету у Земуну, рецимо, тражила се мртва тишина. А онда се расплакала беба у рукама једне мајке која је хтела да види снимање. Снимање су зауставили и чекали да мама смири дете.

Никола Пантелић: „Екипа је професионална. Ми се врло радујемо овој копродукције која није толико честа код нас. Руси нису долазили дуго време код нас, за разлику од екипа из западних земаља. Што се тиче мештана, људи воле да гледају филмске звезде и процес снимања није свакодневница, али све је било добро. Сви су узели аутограме, фотографисали се. Што се тиче мене, волео бих да знам мало руски, па да и мени буде мало лакше!“ 

На крају чујемо: „Снимљено! Хвала свима!“ Следи аплауз. Гоша Куценко снима то за свој Инстаграм. Људи се разилазе, али не иду далеко, јер испод моста ће се снимати још једна сцена. Тамо су сви камиони екипе, тамо се ја сликам с глумцем Нодаром Џанелидзеом који је учествовао у сцени на мосту и тамо чујем како се Гоша јада да због снимања неће моћи да гледа фудбал. Управо тада поред нас пролазе руски сниматељи и кажу да ће све бити добро!

Никола понавља преко воки-токија: „Фсјо буђет харашо!“ Ја се смејем и кажем: „То је омиљена руска реченица!“

Катарина Лане,
Russia beyond

---

Коментари (0) Додај коментар

Изаберите категорију РусијаПолитикаДруштвоНаукаКолумнеЕкономијаБезбедностАнализеИнтервјуКултураСпортМишљење посетилаца ВостокаКосмосТуризамЗанимљивостиЖивотињски светВести из регионаСтаре вести против кратке памети

Дан 12345678910111213141516171819202122232425262728293031

Месец јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец

- 2018 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009