На Мећавнику је свечано отворен музички фестивал „Бољшој“, који се шесту годину заредом одржава уз подршку компаније „Гаспром њефт“. Фестивал је отворен концертом чувеног виолинисте Немање Радуловића и његовог ансамбла „Дабл Сенс“, а у оквиру свечане церемоније наступио је балетски првак Констатин Костјуков уз пратњу првака Јовице Бегојева и солиста Милоша Маријана и Татјане Татић.
„Бољшој је фестивал који се од осталих разликује по томе што на њему нема црвеног тепиха. Пошто сам ја шетао тим црвеним теписима, могу са сигурношћу да кажем да је много боље без њих. Увек се сећам како је на овом брду била само једна шљива, гомила покошене траве која је иструлила и био је један стуб преко којег је ишла струја. То је било пре 15 година. Оно што је важно је да је пре шест година дошло до једне сарадње у којој је група ентузијаста са „Гаспром њефтом“ направила овај фестивал. Има ли игде на свету место које је скривено као Мећавник на које изненада у 23 часа увече хелихоптером дође највећи живи диригент на свету – Гергијев? Има ли игде на свету овако скривеног места, на коме се са клавиром поиграва мајстор као што је Денис Мацујев? Нема. Има ли места где су велики „Гаспром њефт“ и мали Мећавник успели да нађу заједнички језик? Нема. Користим ову прилику да захвалим свим људима који су од почетка учествовали у организовању овог фестивала, уз помоћ „Гаспром њефта“ ту су и РАСТА студио из Београда, Лотика са Мећавника и бенд који се зове Емир Кустурица & No smoking orchestra“, изјавио је Емир Кустурица приликом отварања.
„Данас су ме новинари питали по чему се Бољшој разликује од других фестивала? Одговорио сам да је то вероватно једини фестивал класичне музике који се одржава у селу. Када је реч о таквим фестивалима, сви су навикли на свечана одела, велике сале, али овај фестивал је нешто сасвим другачије. После сам схватио да није ствар само у томе што се фестивал одржава у селу, већ у једном посебном свету који је осмислио Емир Кустурица. Емир је прошле године предложио да фестивал траје један дан дуже. На тај начин добили смо још један дан среће, у свету који је смислио Емир Кустурица“, рекао је отварајући фестивал Александар Дибаљ, члан управног одбора „Гаспром њефта“.
Такмичарски програм другог фестивалског дана чинили су филмови: „Доме, слатки доме“, редитељке Агате Пушч из Пољске, „Велика достигнућа“, редитеља Николе Вучинића из Црне Горе, „Такнуто-макнуто“, Вере...
Четрнаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почео је вечерас на веб адреси kustendorf.online и трајаће до 25. јануара 2021. године. Уз кратко подсећање на претходне фестивале,...
Четрнаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почиње данас и трајаће до 25. јануара 2021. године. Ове године, фестивал се одржава онлајн и може да се...
У свом дугом професионалном веку класик совјетске фотографије Всеволод Тарасевич сведочио је о свим аспектима совјетског живота, страхотама рата, радостима мирнодопског живота, новим занимањима, деци, великим...
Свако је детињство имао на свој начин: неко у биоскопима, неко у циркусу или забавним парковима, а неко је лети практично живео на оближњем језеру, имитирајући...
Ови војни хорови и оркестри ће вас распевати, размрдати и загрејати за новогодишње празнике
Иако је пандемија новог вируса корона прилично погодила руску филмску индустрију, она ипак није успела да је заустави. Наиме, у идућој години са великом пажњом и нестрпљењем ишчекује се неколико премијера које могу бити занимљиве публици како у земљи тако и у свету. Russia beyond је издвојила пет кључних наслова.
Међу масом надарене деце, понекад најбољи од најбољих засветле попут звезда. Они постају понос не само својих родитеља и наставника, већ и града, земље у којој су имали среће да су рођени. Фаина Савенкова је понос Луганска. Од једанаесте године писац ствара конкуренцију за давно већ доказане ауторе.
Војнофилмски центар „Застава филм“, установа у саставу Управе за односе са јавношћу Министарства одбране, 14. новембра обележава 72 године постојања и рада. Истрајно и вредно бележећи филмом војнички живот и важне друштвене догађаје, ова установа изборила је јединствено и важно место у српској кинематографији.