У Андрићграду откривен споменик браћи Соколовић – Мехмед-паши и патријарху Макарију

Објављено: 29.06.2018.год.
Фото: Милош Цветковић / Искра


Братски загрљај на капији Андрићграда, на обали Дрине! Уз речи Матије Бећковића да је то споменик „каквог није било и каквог неће бити“, и који „најбоље пристоји управо Андрићграду“, и звуке чувеног српског „Марша на Дрину“, споменик браћи Соколовић, Мехмед–паши и његовом брату патријарху српском Макарију, открили су данас у Андрићграду председник Репбулике Српске Милорад Додик и изасланик председника Србије Никола Селаковић. И на споменику поруку – „Не била вас вешег брата жеља како мене у брата мојега“.


Свечано је било у Андрићграду. Певао је хор „Србадија“, наступио оркестар МУП-а Републике Српске и чувени трубач Марко Марковић…

Беседио је Матија Бећковић који је рекао да се у „највеће историјске догађаје који су се одиграли на Видовдан, убраја и овај данашњи, откривање споменика браћи Соколовић, коме нема равна у српској симбологији“.

– Овај чин српски народ чекао је вековима. Откако је света и века није било ни оваквог споменика, ни овакве браће, ни оваквог града, ни оваквог мотива каквог нема ни код Шекспира. А, где се то могло десити ако не у Андрићграду, и ако не на Видовдан – рекао је Бећковић.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у Андрићграду да се Срби морају окупити око Србије и Републике Српске, јер су их страдања учила да тамо гдје нису имали своју државу, нису имали ни слободу и били су лака мета онима који су хтјели да им, узимајући слободу, узму животе.

„Важно је да се не стидимо свог идентитета, да поштујемо, величамо и будемо поносни припадници једног народа који је издржао много више него што би то већи и многобројнији народ издржао“, рекао је Додик обраћајући се бројим званицама на обиљежавању стотину година од велике побједе српске војске у Првом свјетском рату.

 

Фото: Милош Цветковић / Искра


Он је истакао да се данас обиљежава велики дан у коме су Срби масовно старадали, који су изгубили значајан дио своје популације, у коме су били на побједничкој страни, а историја их је довела у позицију да на крају тог вијека буду поново сатанизовани, буду на страни наводне кривице, у нечијој жељи да им се изгубе не само државе које су створили, него и цијели национални идентитет.

„Зато је важно посматрати тај вијек са освртом шта то значи за Србе који су на страни слободе, на страни побједника, стварајући своју државу стварали и друге државе за друге народе, јер нису били себични да дијеле и да узму слободу само за себе, него за све који су живјели на овим просторима“, нагласио је предсједник Српске.

Како то изгледа у изведби ових простора, додао је он, видјело се на крају прошлог вијека када су Срби остали беспотребно дуго да бране Југославију која се показала као мјесто значајне политичке грешке и промашаја српског националног и политичког бића у прошлом вијеку.

„Тај Велики рат однио је много наших сународника, смањио снагу наше нације, и читав вијек иза нас био је вијек упорног опорављања које и дан данас траје“, нагласио је предсједник Српске.

Он је подсјетио да су Срби прихватили на крају грађанског, отаџбинског рата да Дејтонским споразумом буду у БиХ, мада је њихова идеја почетком 90-их година била независна, самостална држава у заједници са Србијом.

„Не смијемо да престанемо да причамо о њој. Могуће је да је она заустављена, али ако Срби немају ширину и слободу као Република Српска и народ да живе у заједници која се зове БиХ зашто би трошили своје деценије, своје године, свој национални и свој људски идентитет и капацитет. Ми морамо да знамо шта хоћемо“, нагласио је Додик.

– Данас када обиљежавамо 100 година од завршетка Првог свјетског рата, бићемо криви што обиљежавамо побједу. Ако се користимо језиком фудбала, српски народ је у два свјетска рата забио спектакуларне голове, а одмах иза ратова пуцао сам себи у властиту мрежу – рекао је Емир Кустурица на данашњој свечаности у Андрићграду.

– Коллико смо криви према себи и свом населеђу најбоље говори и овај дан. Требало је да прође 500 година па да откријемо загрљај браће Соколовић, споменик Макарију и Мехмед паши чија појава стоји насупорт тврдњи и идеји да нема рата док не удари брат не брада – рекао је Кустурица.
 

Фото: Милош Цветковић / Искра


Изасланик председника СРбије Никола Селаковић пренео је у јучерашњем празничном дану у Андрићграду и Вишеграду братске поздраве Србије Републици Српској.

– Данас смо овде пред Андрићградом доказом шта може да учини духовни рад. Видовдан је доказ да упркос свему постојимо – рекао је Селаковић, преносећи захвалност Емиру Кустурици за његове подухвате.

Селаковић је у обраћању присутнима на обиљежавању стотину година од велике побједе српске војске у Првом свјетском рату нагласио да Србија поштује сваку државу и свако уређење у свом окружењу, а Републику Српску воли, вољела је и вољеће докле год постоји.

Он је напоменуо да је речено много о томе шта Видовдан симболизује, подсјећајући да је Први свјетски рат који је започет на Видовдан 1914. године, окончан Версајском мировном конференцијом на Видовдан 1919, иако су ратна дејства престала 1918. године.

Селаковић је рекао да је Версајску конференцију поменуо зато што је том приликом утврђено да је Краљевина Србија у Великом рату изгубила 1.247.435 становника, 26 одсто укупне популације и 66 одсто мушких глава од 18 до 55 година.

„Докле свако од нас постоји, то треба да памти и да зна да није тих 1.247.435 метака, маљева убило толико Срба. Убило их је толико, али за три, четири, пет пута више, јер би нас толико било да нисмо слободу плаћали тако високом ценом или нас не би било, да се нисмо борили за слободу“, истакао је Селаковић.

Он је указао да је прије 110 година у једном писму Стојан Новаковић навео да је „духовном раду једина граница наша добра воља“.

„Данас смо овдје пред Андрићградом, доказом, шта може да учини духовни рад који нема ни граница ни брда, доказом да Србија и Српска поштујући политичке границе раде на оном плану који за границе не зна. Раде на духовном раду и јединству српског народа који не може да оспорава нико“, нагласио је Селаковић.

Он је рекао да се захвалност за то, уз велике напоре финансијске и материјалне Србије и Републике Српске, дугује човјеку који је имао идеју и визију да тако нешто започне, домаћину данашње свечаности у Андрићграду Емиру Кустурици.

„Хвала Вам што истрајавате у томе, што нас окупљате и подсећате на мисли великог Стојана Новаковића и ономе чему данас присуствујемо, а то је рад на духовном зближавању. То је нешто што не може нико да разруши и сломи, нису успели многи ни претходних хиљаду година, а уверен сам да још за минимум толико неће многобројни и силни у томе успети“, истакао је Селаковић, обраћајући се Кустурици.

Искра

 


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Отворена изложба „Ратна слика Србије у Другом светском рату 1941–1945”

2020-10-16 10:27:32

Поводом обележавања 75 година од завршетка Другог светског рата, у Дому Војске Србије у Београду група аутора из Војног архива, Војног музеја, Историјског архива Пожаревац и...

„Златни витез 2020“ пуковнику Славиши Голубовићу за књигу „Пад ноћног сокола“

2020-10-10 14:06:46

Пуковник у пензији Славиша Голубовић за књигу „Пад ноћног сокола“ у преводу на руски језик добитник је престижног међународног признања „Златни витез 2020“ – Златна диплома...

Како су мачке из Сибира спасле чувени музеј „Ермитажˮ у Санкт Петербургу

2020-10-06 05:18:35

Како су ови четвороножни љубимци заслужили споменик у центру Тјумења? Ово је прича о једном подвигу. У самом центру Тјумењу налази се сквер који носи име по...

Бољшој отворио нову сезону

2020-10-04 10:19:33

Најпознатија руска оперска и балетска сцена отворила је нову, 245. сезону. Њена прва половина биће посвећена 180. годишњици Петра Чајковског и изводиће се његова дела -...

Како изгледају најлепши примерци раскошног осветлења у московском метроу

2020-09-26 08:08:40

Многе метро станице у центру руске престонице личе на праве дворце. А краси их расвета непојамне лепоте, пише Russia beyond. Курска   Антон Денисов/Sputnik Предворје станице Курска подсећа на антички храм,...

Звезде над Донбасом

2020-09-21 11:18:47

И тако је завршен фестивал фантастике „Звезде над Донбасом“, који сам посетила други пут. Желим одмах да се захвалим Јавној комори ДНР-а која је организовала конвенцију...

Пет најбољих совјетских немих филмова који се убрајају међу ремек-дела светске кинематографије

2020-09-13 07:11:07

Ово су најзначајнији неми филмови настали у СССР-у, од ексцентричне научне фантастике до авангардне драме о револуцији, пише Russia beyond. „Аелитаˮ(1924), Јаков Протазанов   Яков Протазанов/Межрабпом-Русь,1924 „Аелитаˮ је снажно утицала на...

Историја једног фестивала

2020-09-02 18:01:16

У септембру ће Доњецк бити домаћин другог фестивала "Звезде над Донбасом". Док су припреме за фестивал у току, учесници првог фестивала, писац научне фантастике Александар Конторович...

Седам најбољих руских научнофантастичних филмова које морате погледати

2020-08-29 11:14:21

За време Космичке трке совјетски научници су остварили велика достигнућа – лансирали су у свемир сателите, космонауте и космичке станице. Таквим успехом су били инспирисани многи...

У манастиру Морача уручене награде “Трга од ћирилице”, лауреати Живојин Ракочевић и УКЦГ

2020-08-28 10:59:57

У порти манастира Морача вечерас је, у склопу овогодишње манифестације “Трг од ћирилице” обављена свечана додјела награда: “Печат херцег Шћепана”  – Живојину Ракочевићу, књижевнику и новинару...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: