Десет књижевних ремек-дела на којима одрастају Руси

Објављено: 03.01.2018.год.
„Рат и мир“, сусрет Андреја и Наташе L. Pasternak / Russia beyond


Захваљујући школском програму који обухвата ремек-дела Пушкина, Гогоља, Толстоја, Солжењицина и других писаца, Руси из свих сегмента друштва припадају истом културном миљеу и имају заједничко интелектуално полазиште. То је важан фактор у неговању националног идентитета и социјалне кохезије.

За Русе класична књижевност није само начин да се боље овлада језиком или да се прекрати време. Нека класична дела која се изучавају у школама имају важну улогу у формирању националног културног идентитета и Руси се често окрећу њима када желе да схвате неку ситуацију из живота или да опишу неку особу, када говоре о љубави или мржњи, али и ради ефектних фраза или за збијање шале. Russia Beyond је изабрала најважнија књижевна дела која ће вам, ако их прочитате, приближити руски менталитет.

1. „Малолетник” Дениса Фонвизина

Цитати из комедије „Малолетник”, најуспешнијег сатиричног дела писца из 18. века Дениса Фонвизина, брзо су постали основа за бројне фразеологизме и изреке у руском језику и књижевности. Главни јунак ове драме, Митрофанушка, је себичан и необразован аристократа и главна мета Фонвизиновог хумора. Убрзо након што је 1783. године „Малолетник” постављен на московској позоришној сцени комедија је одмах постала хит. Али, Јекатерина Велика је Фонвизину забранила да настави да објављује књижевна дела, што је била цена коју је морао да плати за свој бритки сатиричан приказ живота у Русији.

2. „Невоље због памети” Александра Грибоједова

Дипломата и позоришни писац Александар Грибоједов ушао је у историју руске књижевности само као аутор једног комада: „Невоље због памети”. Монолози главног јунака овог ремек-дела, Чацког, у школи се често уче напамет. Овај комад из 19. века приказује конфликт са којим се суочава образована особа која није у стању да се додворава лицемерном друштву. Завршено 1824. године, ово дело је због државне цензуре објављено тек 1833. Аутор, међутим, није доживео његово објављивање. Као амбасадор у Персији, Грибоједов је убијен 1829. године, кад му је било само 34 године, у побуни у Техерану.

3. „Евгеније Оњегин” Александра Пушкина

Сигурно најсјајнија звезда руске поезије, Александар Пушкин је био пионир у жанру романа у стиху, који најбоље представља његово генијално дело „Евгеније Оњегин”. Ово је прича о несрећној љубави између Оњегина, хедонисте кога муче досада и умор од живота, и скромне ћерке сеоског властелина Татјане. Она се заљубљује у њега, али он њену љубав најпре не схвата озбиљно. Пушкин је пуно простора у роману посветио опису руске културе, историје и обичаја. Ова књига се с правом често назива енциклопедијом руског живота 19. века и до данас је омиљена међу Русима. Најпознатији делови романа су Татјанино писмо Оњегину, описи Москве, речи посвећене природним лепотама Русије, као и пишчеви духовити и аутоиронични пасажи.

4. „Херој нашег доба” Михаила Љермонтова

Ово је прича Григорија Печорина, руског официра који служи на Кавказу. Овај бонвиван, кога је створио руски песник и писац Михаил Љермонтов, припада галерији „сувишних људи” у руској књижевности 19. века, који се настављају на лик Пушкиновог Јевгенија Оњегина. Високо образован руски аристократа Печорин је циничан и меланхоличан нихилиста. Он не види смисао живота и игра се са смрћу, док у другима види заморчиће за своје сурове експерименте и средство за хедонистичко уживање. Љермонтовљевом јунаку касније су се придружили бројни други ликови из руске књижевности 19. века. Љермонтов се, заједно са Пушкином, сматра за једног од највећих руских песника.

5. „Мртве душе” Николаја Гогоља

„Мртве душе” Николаја Гогоља је један од најснажнијих романа руске књижевности 19. века. Овај велики руски писац је, међутим, спалио наставак романа и убрзо умро у душевном растројству. Постоји легенда да је Гогољ идеју за роман добио од Александра Пушкина. Главни јунак „Мртвих душа” Павел Чичиков путује по земљи и купује кметове који постоје само на папиру како би извео финансијску превару представљајући мртве кметове као живе. Затим планира да на основу тога узме кредит од банке и побегне с новцем. Чичиковљева путовања приказују реалност живота у руској провинцији 19. века и типове људи који ту живе.

6. „Злочин и казна“ Фјодора Достојевског 

Са преко 25 екранизација по читавом свету „Злочин и казна“ је вероватно најпознатије дело Фјодора Достојевског. Главни лик покушава да реши моралну дилему. Родион Раскољников тражи одговор на питање да ли је он једно „ништавно створење“ и да ли има право да убије. Он се пореди са Наполеоном и мисли да добре намере могу оправдати злочин. Убија стару зеленашицу, а затим се предаје властима, јер му савест не да други избор. Данас у Санкт Петербургу постоје многа места за туристе посвећена животу овог књижевног јунака.

7. „Рат и мир“ Лава Толстоја

Вероватно ни многи Руси нису били у стању да прочитају сва четири тома „Рата и мира“. Па ипак, сви се једном врате овом бесмртном делу. Неки дају предност страницама о љубави, неки биткама у рату против Наполеона (1805 – 1812). Без сумње, „Рат и мир“ је један од најважнијих романа у руској и светској књижености. У Совјетском Савезу ово је била најштампанија књига са преко 360 милиона примерака у 312 едиција.

8. Кратке приче Антона Чехова

Руси почињу да читају кратке приче Чехова још у нижим разредима основне школе. Пуне хумора, ироније, сатире, Чеховљеве приче су увек волели Руси свих узраста. Неке од најпознатијих прича су „Јонич“, „Дебели и мршави“, „Мала трилогија“. Чеховљеве драме „Галеб“, „Ујка Вања“, „Три сестре“, „Вишњик“ читају се нешто касније, у средњој школи, у студентским годинама.

9. „Тихи Дон“ Михаила Шолохова

За ову књигу Михаил Шолохов је добио Нобелову награду за књижевност 1965. Неки кажу да је немогуће да је 22-годишњи писац био у стању да напише тако вредно дело. Његови први рукописи су изгубљени, што је помало чудно, ако се узме у обзир значај књиге. Неки стручњаци кажу да је прави аутор романа Фјодор Крјуков, официр Беле армије. Непобитна истина је ипак да је ова књига о судбини човека у годинама револуције, о животу донских козака један од најзначајних романа руске књижевности 20. века.  

10. „Један дан Ивана Денисовича“ Александра Солжењицина 

Дело још једног добитника Нобелове награде (1970) је дуго било под забраном у руским школама. Приче и романи овог аутора су почели да се појављују у школама за време Перестројке, крајем 80-их, и постали доказ Стаљинових репресија у СССР-у. „Један дан Ивана Денисовича“ је  први пут објављен 1962. То је прича о робијашима Гулага 50-их година, прва књига која отворено описије један Стаљинов логор.

Јулија Шампорова,
Russia beyond


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Отворен 11. Кустендорф

2018-01-16 21:26:07

У биоскопу „Проклета авлија“ на Мећавнику вечерас је свечано отворен 11. Кустендорф филм фестивал. На самом почетку свечаности приказано је неколико кадрова филма „Оковани филмом“ у којем...

Филм „Челичне ратнице, жене добровољци у Првом свјетском рату“

2018-01-16 09:35:02

Филм „Челичне ратнице, жене добровољци у Првом свјетском рату“ посвећен женама херојима Великог рата које су се бориле на страни Срба против Аустроугарске и Њемачке биће...

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почиње на Мећавнику

2018-01-15 19:55:02

Једанаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почиње сутра, у уторак 16.01. на Мећавнику у организацији продукцијске куће Раста интернешнел и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије,...

Филм о победи кошаркаша СССР-а над САД-ом у финалу Олимпијаде у Минхену рекордер по заради у Русији

2018-01-14 16:19:42

Руска спортска драма „Пењање на врх”, која је посвећена победи кошаркашке репрезентације СССР-a над репрезентацијом САД-а у финалу Олимпијаде у Минхену 1972-ге године, постала је најгледанији...

„Рат снајпериста“ - документарни филм о Дејану Берићу Декију - промо

2018-01-14 15:32:27

У Доњецку је одржана затворена пројекција документарног филма америчке новинарке Олге Шехтер. Организатор пројекције био је "Музеј Донбаса". Филм је посвећен једној особи - српском добровољцу...

Костићеве стваралачке године у манастиру Крушедол

2018-01-13 11:27:01

Комедијом „Гордана” песник је желео да се пробије на сцене Париза, Минхена, Лондона и Петрограда, али и Њујорка, па се из фрушкогорског манастира тим поводом обраћао и Николи Тесли

Како је руски језик вековима одолевао латинизацији

2018-01-11 07:11:56

Тема ћирилице коју потискује латиница спада међу најболније теме српског друштва. Али и руска ћирилица током своје хиљадугодишње историје није увек била безбедна и потпуно заштићена...

Београд добија нови мурал - проглашен победник НИС-овог конкурса „Зелени град-нова енергија“

2018-01-05 12:29:19

На конкурсу „Зелени град-нова енергија“, који је компанија НИС расписала у сарадњи са Градом Београдом победио је рад Саре Антов и Драгана Вуковића из Београда. Победничко...

Десет књижевних ремек-дела на којима одрастају Руси

2018-01-03 11:49:45

Захваљујући школском програму који обухвата ремек-дела Пушкина, Гогоља, Толстоја, Солжењицина и других писаца, Руси из свих сегмента друштва припадају истом културном миљеу и имају заједничко интелектуално...

Ко је господин Петрович? Необичан свет руских патронима

2018-01-01 18:56:03

Патроними постоје у многим језицима, али у руском је њихова употреба специфична. Мада се обично користе у формалним ситуацијама, блиски пријатељи понекад се ословљавају патронимима изостављајући...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?