Србија намерава сваке године да на Унескову листу упише по један елемент свог културног наслеђа

Објављено: 15.12.2017.год.
фото: Новости


Након уписа „Славе“ и „Кола“ на Унескову Репрезентативну листу нематеријланог културног наслеђа, Србија намерава сваке године да упише по један елемент свог културног наслеђа на ту листу, а у разматрању су фрулашка пракса, Вуков сабор и злакуска грнчарија, рекао је председник Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Данијел Синани.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић, министар заштите животне средине и председник Скупштине савеза културно-уметничких друштава Србије Горан Триван, в. д. директора Етнографског музеја Тијана Чолак Антић Поповић и чланови тима за израду номинације „Кола“, сложили су се око значаја уписа тог елемента нематеријалног културног наслеђа Србије, чиме је препозната и призната његова вредност.

Министар Вукосављевић је на конференцији за новинаре у Етнографском музеју нагласио да Србија има шта да понуди светском културном наслеђу и да је за наредну годину у плану певање уз гусле.

Он је оценио да је уписом „Кола“ на Унескову листу Србија обогатила светску културну баштину и додао је да то представља подстрек да се настави са чувањем и неговањем нематеријалног културног наслеђа и да се ојача аматеризам у Србији, приметивши да културно наслеђе има и велики туристички потенцијал.

Министар Триван је у име културно-уметничких друштава из читаве Србије упис кола на Унескову листу назвао планетарним догађајем и нагласио да су КУД-ови сачували ту богату традицију и као такви чине суштински део културе српског народа.

„Модерно време је донело читав низ вредности, које су заправо ’невредности‘, а коло је као парадигма културе и уметности непоновљиво и нешто што изазива пажњу широм света где је цењеније него у Србији“, истакао је Триван, додавши да морамо да почнемо да ценимо своју традицију која је „најлепша на свету“.

Предлагачи елемента кола за Унескову листу су Факултет музичке уметности, Центар за истраживање и очување традиционалних игара Србије (ЦИОТИС) и ансамбл „Коло“.

Етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности Селена Ракочевић објаснила је да номинација подразумева групу народних игара који имају исти образац покрета (исте кораке) — изводе се десно, затим следи играње у месту, па лево и потом играње у месту.

Она је рекла да је коло тек последњих деценија попримило значај који данас има и поменула је „Моравац“, „Кукуњеш“, „Жикино коло“, „Моравско коло“, док последњих деценија доминира „Ужичко коло“.

„Будући да је коло присутно на свим светковинама, масовним и породичним, оно је несумњиво попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива ’српским колом‘, колоквијално ’колцем‘ или једноставно ’коло‘“, рекла је Ракочевићева, додавши да номинација не подразумева „Влашко коло", „Чачак“, „Бугарку“, „Мало“ или „Велико коло“ са територије Војводине.

Она је указала на значење које коло има данас у Србији, чега, сматра, нисмо довољно свесни.

„Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво“, појаснила је Ракочевићева.

Директор ансамбла „Коло“ Владимир Декић је рекао да од прве кореографије Олге Сковран из 1948. године, па до данас, тај ансамбл има коло на свом репертоару.

До данас је урађено девет кореографија са тим елементом и „Коло“ на сваком концерту у Србији и свету изводи једну од тих кореографија.

Танјуг


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Филм „Челичне ратнице, жене добровољци у Првом свјетском рату“

2018-01-16 09:35:02

Филм „Челичне ратнице, жене добровољци у Првом свјетском рату“ посвећен женама херојима Великог рата које су се бориле на страни Срба против Аустроугарске и Њемачке биће...

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почиње на Мећавнику

2018-01-15 19:55:02

Једанаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почиње сутра, у уторак 16.01. на Мећавнику у организацији продукцијске куће Раста интернешнел и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије,...

Филм о победи кошаркаша СССР-а над САД-ом у финалу Олимпијаде у Минхену рекордер по заради у Русији

2018-01-14 16:19:42

Руска спортска драма „Пењање на врх”, која је посвећена победи кошаркашке репрезентације СССР-a над репрезентацијом САД-а у финалу Олимпијаде у Минхену 1972-ге године, постала је најгледанији...

„Рат снајпериста“ - документарни филм о Дејану Берићу Декију - промо

2018-01-14 15:32:27

У Доњецку је одржана затворена пројекција документарног филма америчке новинарке Олге Шехтер. Организатор пројекције био је "Музеј Донбаса". Филм је посвећен једној особи - српском добровољцу...

Костићеве стваралачке године у манастиру Крушедол

2018-01-13 11:27:01

Комедијом „Гордана” песник је желео да се пробије на сцене Париза, Минхена, Лондона и Петрограда, али и Њујорка, па се из фрушкогорског манастира тим поводом обраћао и Николи Тесли

Како је руски језик вековима одолевао латинизацији

2018-01-11 07:11:56

Тема ћирилице коју потискује латиница спада међу најболније теме српског друштва. Али и руска ћирилица током своје хиљадугодишње историје није увек била безбедна и потпуно заштићена...

Београд добија нови мурал - проглашен победник НИС-овог конкурса „Зелени град-нова енергија“

2018-01-05 12:29:19

На конкурсу „Зелени град-нова енергија“, који је компанија НИС расписала у сарадњи са Градом Београдом победио је рад Саре Антов и Драгана Вуковића из Београда. Победничко...

Десет књижевних ремек-дела на којима одрастају Руси

2018-01-03 11:49:45

Захваљујући школском програму који обухвата ремек-дела Пушкина, Гогоља, Толстоја, Солжењицина и других писаца, Руси из свих сегмента друштва припадају истом културном миљеу и имају заједничко интелектуално...

Ко је господин Петрович? Необичан свет руских патронима

2018-01-01 18:56:03

Патроними постоје у многим језицима, али у руском је њихова употреба специфична. Мада се обично користе у формалним ситуацијама, блиски пријатељи понекад се ословљавају патронимима изостављајући...

Десет цитата великих руских писаца о тајни руске душе

2017-12-30 16:55:00

Да ли је тајна руске душе у њеној предодређености? У њеној ширини и отворености? У руској слободи или у руском безумљу? Да бисмо решили ову загонетку,...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?