Вук Караџић и Русија: Царска пензија, велике симпатије словенофила и инспирација за Пушкина

Објављено: 01.12.2017.год.
Вук Караџић, Из слободних извора / Russia beyond


У једном делу српског друштва још увек се води полемика о Вуку Караџићу као реформатору српског писма и језика. Има оних који још увек тврде да је Караџић одвојио Србију од Русије предложивши да се славеносрпски језик (књижевни језик тога доба, настао на руској основи) замени народним српским језиком. Међутим, и поред те полемике, историјски подаци сведоче да је Караџић у Русији имао доста познанстава и да је тамо са великим жаром прихватано све што је он чинио.

Крајем 18. и почетком 19. века код Срба је било доста недефинисано стање књижевног језика. У употреби су била два различита језика: црквенословенски језик руске редакције, који је углавном користило свештенство, и такозвани славеносрпски језик – мешавина руског, српског и црквенословенског, који је користила већина писаца. Славеносрпски је био прелазна фаза у развоју књижевног језика код Срба. Она је претходила радикалној књижевно-језичкој реформи коју је припремио и спровео Вук Караџић.


Са једне стране, његова језичка решења и принципи су изазвали негодовање и жесток отпор представника „славеносрпске” школе (пре свега свештенства на челу са митрополитом Стефаном Стратимировићем). Они су га оптуживали да уноси раскол међу „православну браћу”, Србе и Русе. Са друге стране, демократизација и „национализација” књижевног језика коју је предложио Караџић привлачила је младу српску интелигенцију, тако да се средином 19. века Вукова концепција чврсто укоренила у српском друштву, мада су у Србији тек после Вукове смрти укинуте забране којима је ограничавано коришћење новог писма.

Караџићева делатност је била у складу са вредностима романтизма, који је у то време доминирао у Европи. Вуков рад на скупљању фолклора је постао познат списатељима далеко изван Србије. На пример, тај рад су веома ценили браћа Јаков и Вилхелм Грим, који су се бавили филологијом и проучавањем фолклора, као и француски писац Проспер Мериме. Вук је, наравно, имао много познанстава и у Русији.

„Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма“, Беч, 1818.
Шта је Вук радио у Петербургу? 

Када је 1818. године објавио речник (Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечима) који је био манифест његове реформе, Вук је из Беча отишао у Санкт Петербург. Отишао је због финансијских потешкоћа у којима се нашао. Наиме, био је веома сиромашан и тражио је материјалну помоћ, а Русија је финансијски помагала учесницима устанка против Турака. Поред тога, Вук је намеравао да са руским Библијским друштвом склопи уговор о издавању превода Новог завета на српски језик. Русија је и иначе у Караџићевим очима била савезница поробљених Словена.

Српски филолог је у Петербургу изазвао велико интересовање. Донео је 30 примерака речника живог српског језика. Са Вуком су се састајали представници петербуршке интелектуалне елите, познати и угледни научници и списатељи, међу којима су били и председик Руске академије Александар Шишков, историчар Николај Карамзин, песник и оснивач романтизма у руској поезији Василије Жуковски, као и Александар Тургењев, пријатељ Александра Пушкина, државни функционер и јавни посленик коме се Караџић обратио за помоћ у издавању Новог завета. Захваљујући Тургењеву Вук је добио новац за припрему поменутог издања. Чувени покровитељ уметности Николај Румјанцев му је дао новчану помоћ за путовање по српским манастирима и описивање старина, а неколико година касније је залагањем Караџићевих пријатеља император Николај I издао указ о издвајању редовне годишње новчане помоћи Вуку за „корист коју доноси словенској књижевности”*. Караџић није имао редовне приходе и то је спасло његову породицу од сиромаштва.

Портрет Александра Тургенева

Узгред, Вук Стефановић је управо захваљујући путовању у Русију постао познат као Вук Караџић. Он се у Петербургу упознао са веома образованим младим славистом Петром Кепеном. У једном разговору Кепен је питао Вука зашто се потписује патронимом Стефановић, а овај му је одговорио да је такав обичај у Србији, али да се његов род иначе зове Караџићи. Кепену се то допало и предложио је Вуку да му презиме буде Караџић.

Вук и московски слависти 

После боравка у Петербургу Вук је у јуну 1819. посетио Москву, где се упознао са Михаилом Каченовским, професором историје на Московском универзитету. Каченовски је био уредник часописа „Вестник Европы” у коме је славистика била једна од најважнијих тема, тако да су га веома занимала питања словенске историје, културе и језика. Познанство са Караџићем му је дало драгоцену могућност да добије обилне и веродостојне информације о српском народу и његовој култури. Каченовски је рекао да „нико од Срба није пружио толико значајне услуге својим сународницима као познати Вук Стефановић”.**

Портрет Михаила Каченовског

Захваљујући контактима са московским славистима и проучавању старословенских рукописа који су чувани у Москви Караџић је имао могућност да изнесе своје закључке о пореклу старословенског и црквенословенског језика. Треба истаћи да су пре сусрета са Караџићем руски научници мислили да су ти језици настали од српског, јер „Срби веома лако пишу на словенском црквеном језику и нема сумње да је то тако зато што је то њихов стари језик”.*** Вук је, међутим, сматрао да у 9. веку језик Словена није био монолитан и да се то морало одразити у старословенским рукописима.** Његово схватање историје словенских језика је касније постало аксиома у руској и светској славистици.

Караџићу је у знак признања изузетних заслуга за развој науке додељен статус члана Московског друштва историје и старина руских, што је допринело јачању ауторитета српског научника и пружању моралне подршке његовим напорима. Ово друштво је обезбедило Вуку Караџићу и новчану помоћ за издавање српских песама.****

Збирка Московског друштва историје и старина руских. „Он ће вас увести у зачарани круг српског народа...”

У припреми другог издања речника које је изашло 1852. године Вуку је помагао руски филолог Измаил Срезњевски. Он је тада већ саставио Караџићеву биографију (најбољу која је написана за Вуковог живота), засновану на причама самог Вука.
Друго издање Рјечника српског језика Вука Караџића, 1852.

Срезњевски га је овако описао: „Човек ниског раста, скоро шездесетогодишњак, у веома дугом мундиру и високим чизмама. Лева нога му је подигнута и коленом се ослања на штулу, због чега мора да хода полако као што нико не хода... Ако хоћете да га упознате кроз његову причу, заподените разговор о Србима, о њиховом карактеру, обичајима, успесима – о било чему српском. Он ће постепено постајати све живљи, и ви ћете живнути од његове приче, једноставне али пуне дубоког смисла. Он ће вас увести у зачарани круг српског народа... Када неколико пута чујете његове приче о Србима, испунићете се љубављу према њима, исто као и поштовањем према Вуку зато што их толико воли и толико познаје у сваком погледу”.******

Портрет Михаила Погодина

Професор опште и руске историје Михаил Погодин, који је био у контактима са словенским научницима и културним посленицима, упознао се са Вуком још 1835. године у Бечу, а 1859. га је предложио за почасног члана Друштва љубитеља руске књижевности при Московском универзитету. У писму министру просвете Погодин је описао Вукове заслуге и истакао да је Караџићу потребна финансијска помоћ за делатност којом се бави. Заиста је било основа за такву молбу. Ево шта пише Погодин када је након неколико година посетио Вука: „Пронашао сам Вука. Живи у истим собичцима као и 1835. Прва соба му је кухиња, препуна ствари, у другој је он, словенска знаменитост нашега доба. Списатељ који је дао огроман допринос словенском свету својим истраживањима, издањима и путовањима, седи поред колевке са дрвеном ногом, брковима и црвеним фесом, и љуља дете. Жалосно ми је било и погледати на тог заслужног човека у таквом сиромаштву. Сто златника пензије од руских власти је главни извор његових прихода. Понекад му и [Руска] академија пошаље помоћ...”*****

Пушкин и Вукова дела

Занимљиво је да је са радовима Вука Караџића био упознат и велики руски песник Александар Пушкин. Проспер Мериме је, наиме, био фасциниран фолклором који је сакупио познати Србин, па је издао зборник имитација на основу којег је Пушкин дошао на идеју о циклусу „Песама западних Словена”. Руски песник је познавао Вукова дела, и чак их је користио у свом стваралаштву. У напомени уз препев песме „Сестра и браћа” Пушкин пише: „Ову предивну поему сам узео из збирке српских песама Вука Стефановића”.*

Портрет Александра Пушкина

Овде су набројани само поједини Руси са којима се Вук познавао, али он је у Русији имао далеко шири круг познанстава међу угледним руским научницима и списатељима, где је очигледно владало велико интересовање за његову личност и делатност. И већина је позитивно оценила његову језичку реформу. На пример, велики руски лингвиста Јан Бодуен де Куртене је написао: „Само Вук Стефановић Караџић, обдарен истанчаним осећајем за звучну страну матерњег језика и доследним расуђивањем, сачувао је азбуку која је до његовог доба коришћена и у њој применио потпуно доследан, буквалан (звучни) графички принцип, и тиме учинио велику услугу српској књижевности и српским умовима. Може се рећи да је Караџићева графика, бар по своме принципу, узор савршенства...”******* 

* Из статьи В. П. Гудкова «Величие Вука Караджича»

** Из статьи В. П. Гудкова «Вук Караджич и слависты Московского университета»

*** Й. Добровский, журнал «Вестник Европы», 1817. Ч. 6. Кн. 22. С. 126.

**** Н. Барсуков. Жизнь и труды П. И. Строева. СПб., 1878. С. 424.

***** М. П. Погодин. Год в чужих краях (1839). Дорожный дневник. Ч. 1. М., 1844. С. 156-159.

****** И. И. Срезневский. Вук Стефанович Караджич // Московский литературный и ученый сборник. М., 1846. С. 339-341.

******* И. А. Бодуэн де Куртенэ. Несколько слов по поводу «Общеславянской азбуки» // Журнал Министерства народного просвещения. Ч. 155. 1871. №5. 174


Светослава Цветкова,
Russia beyond


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

НИС расписао јавни позив за идејно решење и извођење мурала у Београду

2017-12-09 12:38:49

Компанија НИС је уз подршку града Београда расписала јавни позив за идејно решење и извођење мурала на тему „Зелени град – нова енергија“. Позив за достављање...

Преминуо руски глумац Леонид Броневој

2017-12-09 09:30:31

Истакнути руски глумац Леонид Броневој, који се прославио у серији „Седамнаест тренутака пролећа“ о чувеном руском контраобавештајцу Штирлицу за време Другог светског рата, умро је у...

Уписати и гусле на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа

2017-12-08 11:24:44

Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић изјавио је да сваки упис на Листу нематеријалног културног наслеђа човечанства доприноси угледу народа и земље у глобаним размерама, што...

Српско коло на Унесковој листи нематеријалне баштине

2017-12-07 09:18:58

Српска традиционална народна игра коло уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Одлуку о упису кола донео је 7. децембра 2017. године Међувладин комитет...

„Звезда и смрт грофа Вронског. Српски гамбит“ - документарно-играни филм

2017-12-05 08:44:20

Почело је снимање документарно-играног филма „Звезда и смрт грофа Вронског. Српски гамбит“. Филм представља први заједнички руско-српски пројект ове врсте. Филм је научно-популарни приказ биографије Николаја Николајевича...

Вук Караџић и Русија: Царска пензија, велике симпатије словенофила и инспирација за Пушкина

2017-12-01 12:28:01

У једном делу српског друштва још увек се води полемика о Вуку Караџићу као реформатору српског писма и језика. Има оних који још увек тврде да...

КУД Станко Пауновић представио српске народне игре у Сибиру

2017-11-29 20:14:43

Представници КУД „Станко Пауновић“ из Панчева, које подржава компанија НИС, гостовали су од 14. до 18. новембра у западносибирком граду Нојабрску на позив руске компаније „Гаспром...

Изгубљено благо: Како су бољшевици распродали непроцењива уметничка дела из Ермитажа и Кремља

2017-11-27 20:41:22

Рафаел, Фаберже и руске царске круне опточене драгуљима данас се налазе у америчким и европским музејима захваљујући аукцијама уметничких дела које су организовали бољшевици. У другој половини...

X Међународни фестивал културе ,,Руско цвеће“

2017-11-27 20:32:45

У организацији Министарства културе Руске Федерације, друштвено-културног удружења ,,Арт-Пројекат“ и уз подршку Руског центра за науку и културу ,,Руски дом“ у Београду у престоници Србије од...

Славеносрпски: Доба кад су Руси и Срби писали скоро истим језиком

2017-11-23 08:05:18

Неће бити претерано ако кажемо да је у 18. веку – периоду у коме је један део српског народа био под влашћу Турака, а други у...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?