Први том „Енциклопедије Републике Српске“ - Дрина није граница него кичма

Објављено: 24.10.2017.год.
фото: Факти


Представништво Републике Српске у Србији свечаном промоцијом „Енциклопедије Републике Српске“ отворило je богат национални наступ на 62. Београдском сајму књига.

Скупу у Свечаној сали Сајма први се обратио Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Србији, који је у уводном говору упозорио да српски народ - који се кроз историју борио за слободу и правду - неће имати будућност ако не буде сачувао своје основне вредности: писмо, језик, културу и традицију.

Истакао је да је значај Енциклопедије управо у томе што ће трајно заштитити идентитет српског народа и све што Република Српска баштини.

Преносећи поздраве Владе у Бањалуци, манифестацију под крилатицом „Те гледајте шта вам књиге кажу“ званично је отворио министар просвете и културе Републике Српске Дане Малешевић.

- За мото смо одабрали баш овај цитирани стих Филипа Вишњића, јер је његово стваралаштво позив на повратак истинским вредностима, рекао је Малешевић и подсетио да је министарство којим руководи покренуло током ове године опсежну акцију „Читајмо заједно“ са посебним нагласком на ојачавање домаће продукције и издаваштва.

Књига Милорада Додика на штанду Представништва Републике Српске 

У име издавача Енциклопедије - Академије наука и умјетности Републике Српске - реч је узео председник АНУРС Рајко Кузмановић и указао на поуке које нам је остао славни Милутин Миланковић када је рекао да „величина колевке не одређује величину новорођенчета“:

- И мале средине и мали народи могу да направе велика дела! У времену у коме се жели писати нека нова историја, ова наша Енциклопедија ће обесмислити ту неистину!

Кузмановић је указао да је у изради овог капиталног дела радило више од 300 људи окупљених у 28 редакција, водећи се главним критеријумом: да Енциклопедија буде заснована на вишеструко провереним чињеницама.

Истакао је да Енциклопедија обилује подацима из разних области, укључујући информације о археолошким налазиштима из Средњег века, документима из времена Турака и аустро-угарске управе, као и из времена Југославије и касније; да обрађује демографске податке, податке о црквама, школама и инфраструктури.

„Укупно имамо депоноване 11.384 одреднице, од којих су се у овом Првом тому нашле 1303, као и 372 фотографије, 32 карте и 338 насеља. Укупно је обрађено 2.696 места у Рepubliци Српској, 57 општина и седам градова“, прецизирао је први човек АНУРС.

Академија - с обзиром да већ поседује толику грађу - убрзано ради и на издавању Другог тома већ наредне године, у чему, као и у досадашњем раду, има велику подршку САНУ и Матице српске из Новог Сада, истакао је Кузмановић. .

Председник Матице српске, Драган Станић, указао је да су се током израде Енциклопедије РС - као својеврсног наставка Српске енциклопедије која је зачета 1992. године - борили и успели да је одбране од свих који су ометали њен излазак.

- Енциклопедија је легитимација Републике Српске. Главни аргумент нам је био тај да нам она треба да бисмо знали о себи све што морамо знати, јер ћемо онда знати да се бранимо оних који хоће да доведу у питање и наш голи опстанак. Зато је ово успех целе српске енциклопедистике. Матица српска и САНУ ће крунисати своје двовековно постојање када овај пројекат буде окончан, овим добијањем сажетка знања о нама самима, а крајње је време да га и ми Срби добијемо. У Енциклопедији РС су пописана сва насеља - укључујући и она која броје свега 15 људи, док се у Српској енциклопедији наводе само она већа од 500 становника, рекао је Станић.

Директор Бањалучке филхармоније Иван Оташевић (виолина), Лидија Бојиновић (виолина), Иван Глишић (виола) и Озрен Четковић (виолончело)

Указао је да је ово дело сажело све релевантне податке који говоре о догађајима и личностима важним за решавање тзв. Источног питања.

 - Говори о историјским специфичностима које су довеле до тога да је Републике Српска морала да настане и то скоро без ичијег благослова. Млади свет сада може да развије самосвест и да пројектује своју будућност. Треба нам зато и институционална подршка Србије, како би завршили и Српску енциклопедију, да би и она формирала младе генерације, да се мисли национално, да се стекне увид у међународни амбијент, јер се само тако можемо и одбранити и изградити будућност, казао је Станић и подвукао да „Дрина није граница, него кичма“, те да, „када тако чинимо, успех је загарантован“.

Сумирајући речено, академик Васкрсије Јањић је указао да се Енциклопедија обликује око три појма: идентитет, значај и угроженост.

- Неизбрисив је печат стваралачког духа српског народа. То је посебно важно у времену када се кривотвори, кад се фалсификује историја српског народа на простору Републике Српске. То је појава која траје дуго кроз историју, али ће Енциклопедија служити томе да спречи ишчезавање српског бића у РС и да се спречи фалсификовање наше историје, закључио је Јањић.

Промоцију Првог тома Енциклопедије Републике Српске пратио је богат књижевно-сценски и музички програм, рецитовани су стихови песме „Почетак буне на дахије“, а квартет Бањалучке филхармоније свирао је „Марш на Дрину“ Станислава Биничког.

Квартет је, потом, на штанду Представништва Републике Српске у Србији одржао концерт за посетиоце Сајма изводећи широки дијапазон композиција - од Баха, Моцарта и Мусоргског до Горана Бреговића.

Диана Милошевић,
Факти


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Како су совјетски редитељи утицали на светску кинематографију

2018-07-21 12:53:02

Без обзира на доминацију Холивуда совјетски редитељи су својевремено били пионири у примени метода које су касније постале фундаменталне и користе се у кинематографији до дана...

Златне матрјошке фестивала „Бољшој“ у престоницама Русије и Србије

2018-07-18 13:23:27

На Мећавнику је завршен Шести фестивал руске музике „Бољшој“ који је организовао српски режисер Емир Кустурица уз подршку компаније „Гаспром њефт“. По први пут у својој историји фестивал...

Проглашењем победника завршен шести музички фестивал „Бољшој“

2018-07-18 08:46:37

На Мећавнику је синоћ проглашењем најбољих такмичара и концертом виолиниста Романа Симовића и Јулијана Рахлина, завршен фестивал руске класичне музике „Бољшој“ који се шесту годину заредом...

Денис Мацујев, најбољи пијаниста света на „Бољшој“ фестивалу, уз подршку „Гаспром њефта“

2018-07-17 13:37:47

На трећој вечери фестивала „Бољшој“, концерт је одржао Денис Мацујев, један од најбољих пијаниста данашњице. Публика је имала прилике да ужива у звуцима Рахмањиновљевог концерта за...

Милош Биковић у „Балканској линији“: Песмом се супротставити бомбама је пример и охрабрење за Русе

2018-07-17 11:34:37

Дописница портала Russia Beyond Катарина Лане је присуствовала на сету филма у руско-српској продукцији „Балканска линија“ и спремна је да нам исприча како се снимање одвија. Шест...

Потврђена аутентичност посмртних остатака чланова породице Романов

2018-07-16 12:37:00

Испитивања су потврдила аутентичност посмртних остатака чланова царске породице, убијених 1918. године, изјавила је за РИА Новости портпаролка Истражног комитета Русије Светлана Петренко. „У овом тренутку, закључци...

РТ: Кустурица следеће године снима филм по мотивима романа Достојевског

2018-07-16 12:20:43

Извор: Восток / РТ Редитељ Емир Кустурица је рекао да ће наредне године почети да снима филм по мотивима дела Фјодора Достојевског „Идиот“ и „Злочин и казна“. „Почећу снимање наредне године....

Гери Лукас на другој вечери „Бољшој“ фестивала, уз подршку „Гаспром њефта“

2018-07-16 11:31:50

Друге вечери музичког фестивала „Бољшој“, који се шесту годину заредом одржава уз подршку „Гаспром њефта“ публика је имала прилику да ужива у наступу чувеног америчког гитаристе Герија...

Свечано отворен шести музички фестивал „Бољшој“ уз подршку „Гаспром њефта“

2018-07-15 08:28:00

На Мећавнику је свечано отворен музички фестивал „Бољшој“, који се шесту годину заредом одржава уз подршку компаније „Гаспром њефт“. Фестивал је отворен концертом чувеног виолинисте Немање Радуловића и...

Емир Кустурица и „Гаспром њефт“ организују шести музички фестивал „Бољшој“

2018-07-14 12:45:33

У етно селу Мећавник 14. јула отвара се шести Фестивал руске музике „Бољшој“, заједнички пројекат познатог српског режисера Емира Кустурице и компаније „Гаспром њефт“. Основна идеја...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: