Народни херој мајор Милан Тепић

Објављено: 28.09.2017.год.
Свечано откривање споменика у Београду

 
"Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко"

Једна је од најцитиранијих реченица у српском језику кад год се жели рећи понешто о херојству. Изрекао ју је мајор Милан Тепић из поткозарског села Комленца. Мајор Милан Тепић је последњи одликовани херој Југословенске народне армије и први херој Републике Српске.

Свечано откривање споменика у Београду 

Споменик легендарном мајору Милану Тепићу биће свечано откривен у петак у Београду, недалеко од улице која носи његово име. На овај начин, држава ће на дан када је пре тачно 26 година јуначки погинуо, одати почаст последњем народном хероју Југославије и првом хероју Републике Српске.

Бронзану статуу човека који је у Беденику крај Бјеловара изабрао смрт уместо предаје, уз највише војне почасти и у присуству породице, ратних другова и поштовалаца његовог херојског чина, откриће министар за рад, запошљавање и борачка питања Зоран Ђорђевић. Монументално обележје на Дедињу, недалеко од капије болнице "Драгиша Мишовић" финансирала је Влада Србије.

Откривање споменика мајору Тепићу прилика је и за подсећање на такође херојску смрт војника Стојадина Цолета Мирковића из ваљевског села Горње Лесковице. Иако само регрут, деветнаестогодишњи војник није желео да напусти транспортер из чијег митраљеза је бранио положај недалеко од војног складишта.

29.09.1991.

Дана 29. септембра 1991, у тридесетчетвртој години живота, у Бјеловару у Хрватској, погинуо је спасивши своје војнике, али и ко зна колико потенцијалних жртава оружја које је уништио жртвујући свој живот. У јулу, те године, мајор Тепић био је у централном складишту борбених средстава у селу Беденику код Бјеловара. По договору ЈНА, Унпрофора и тадашњих хрватских власти, евакуација касарне и војних објеката требало је да се деси 1. октобра. Међутим, касарна је под руководством потпуковника хрватских паравојних снага Јосипа Томшића нападнута док су у њој били војници и официри са преосталим члановима породица. Уз помоћ две хиљаде војника, касарна у којој није било воде ни струје данима, нападнута је и заузета. Тако је мајор био принуђен да се са војницима повуче у складиште.


Не желећи да препусти оружје из касарне “Војновић“, хрватским снагама, Тепић је својим војницима наредио повлачење на безбедну раздаљину од складишта. Према неким изворима, на то их је упозорио речима: „Војско, слушајте ме добро! Не знам колико ћемо моћи овако још да издржимо, усташе ће тек жестоко навалити и настојати да нас заскоче. Зато су пажљиви са ватром и избјегавају да ударе по складишту, и ово што ми имамо овдје је за њих више него драгоцјено. Кад дође тренутак, кад се више не буде могло издржати и кад дође мука до ока, тражићу да се удаљите на пристојну удаљеност од главног објекта. Да не замерате ми ако сам негде према неком погријешио, али хоћу двије ствари да урадим уз вашу помоћ. Да усташама не дам Беденик, и да ви останете живи. Нека неко од вас сачува мој ратни дневник.“

Кад су се војници обрели на довољној удаљености, а хрватска војска већ се приближила одредишту, минирао је складиште муниције са 170 тона експлозивних средстава и дигао га у ваздух. Осим њега, погинуло је званично 11, а незванично 200 нападача на касарну, који су се потом водили као нестали. Тако је Милан Тепић ушао у историју на сличан начин као и ресавски војвода Стеван Синђелић и његово херојство у каснијим народним препевима никако није могло да избегне такво поређење.

Његово наређење, међутим, није послушао војник на одслужењу редовног војног рока, Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није погођен противоклопним пројектилом. У знак одмазде стрељан је и командир страже Ранко Стефановић.



Рођен у селу Комленац, надомак Козарске Дубице, 1957. године, Тепић се, иронично, школовао у Загребу на Војној академији. Радио је у Пожеги и Вараждину, а потом у Бјеловару. Имао је супругу Драгицу, ћерку Тању и сина Александра који је годинама након смрти свог оца и сам постао војно лице.

За тај јуначки чин мајор Тепић је одлуком Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије постхумно одликован Орденом народног хероја.

Њему у част, Република Српска је установила орден за посебне заслуге у рату.

Његово име носи 
 улица у Козарској Дубици, у Београду /општина Савски венац/, Бањалуци, Источном Сарајеву, Нишу, Бачкој Паланци, Бешки, Инђији, Кули, Лесковцу, Новом Саду /три улице/, Оџацима, Пироту, Смедереву, Сомбору, Сремској Митровици, Темерину, Великој Плани, Вршцу, Зрењанину, Теслићу, Градишци и у више других српских градова.


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Отворен 11. Кустендорф

2018-01-16 21:26:07

У биоскопу „Проклета авлија“ на Мећавнику вечерас је свечано отворен 11. Кустендорф филм фестивал. На самом почетку свечаности приказано је неколико кадрова филма „Оковани филмом“ у којем...

Филм „Челичне ратнице, жене добровољци у Првом свјетском рату“

2018-01-16 09:35:02

Филм „Челичне ратнице, жене добровољци у Првом свјетском рату“ посвећен женама херојима Великог рата које су се бориле на страни Срба против Аустроугарске и Њемачке биће...

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почиње на Мећавнику

2018-01-15 19:55:02

Једанаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почиње сутра, у уторак 16.01. на Мећавнику у организацији продукцијске куће Раста интернешнел и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије,...

Филм о победи кошаркаша СССР-а над САД-ом у финалу Олимпијаде у Минхену рекордер по заради у Русији

2018-01-14 16:19:42

Руска спортска драма „Пењање на врх”, која је посвећена победи кошаркашке репрезентације СССР-a над репрезентацијом САД-а у финалу Олимпијаде у Минхену 1972-ге године, постала је најгледанији...

„Рат снајпериста“ - документарни филм о Дејану Берићу Декију - промо

2018-01-14 15:32:27

У Доњецку је одржана затворена пројекција документарног филма америчке новинарке Олге Шехтер. Организатор пројекције био је "Музеј Донбаса". Филм је посвећен једној особи - српском добровољцу...

Костићеве стваралачке године у манастиру Крушедол

2018-01-13 11:27:01

Комедијом „Гордана” песник је желео да се пробије на сцене Париза, Минхена, Лондона и Петрограда, али и Њујорка, па се из фрушкогорског манастира тим поводом обраћао и Николи Тесли

Како је руски језик вековима одолевао латинизацији

2018-01-11 07:11:56

Тема ћирилице коју потискује латиница спада међу најболније теме српског друштва. Али и руска ћирилица током своје хиљадугодишње историје није увек била безбедна и потпуно заштићена...

Београд добија нови мурал - проглашен победник НИС-овог конкурса „Зелени град-нова енергија“

2018-01-05 12:29:19

На конкурсу „Зелени град-нова енергија“, који је компанија НИС расписала у сарадњи са Градом Београдом победио је рад Саре Антов и Драгана Вуковића из Београда. Победничко...

Десет књижевних ремек-дела на којима одрастају Руси

2018-01-03 11:49:45

Захваљујући школском програму који обухвата ремек-дела Пушкина, Гогоља, Толстоја, Солжењицина и других писаца, Руси из свих сегмента друштва припадају истом културном миљеу и имају заједничко интелектуално...

Ко је господин Петрович? Необичан свет руских патронима

2018-01-01 18:56:03

Патроними постоје у многим језицима, али у руском је њихова употреба специфична. Мада се обично користе у формалним ситуацијама, блиски пријатељи понекад се ословљавају патронимима изостављајући...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?