Где је ордење династије Обреновић?

Објављено: 13.08.2017.год.
Златни орден Милоша Великог


Недавна појава Ордена Милоша Великог првог степена на сајту канадске аукцијске куће „Емедалс“, покренула је питање где је ордење династије Обреновић и шта је из те колекције сачувано до данас.

Виши кустос Војног музеја у Београду Душанка Маричић, у интервјуу Танјугу, подсећа да је та институција, чији је оснивач краљ Милан Први Обреновић, претрпела велика разарања током два светска рата и у пљачкама 1915, 1941. и 1944. године и да су нестали бројни музејски предмети који су припадали српским династијама.

Обновљени Војни музеј у Краљевини Југославији имао је одељење народне династије Карађорђевић и одељење осталих народних династија, а постојала је и просторија посвећана династији Обреновић са изложеним портретима владара, бистом и одликовањима.

 

На аукцији највероватније орден који је припадао Николају Другом Романову

Душанка Маричић претпоставља да је орден, који је понуђен на продају на сајту куће „Емедалс“, луксузне израде са великим бројем специјално обрађених дијаманата, припадао руском цару Николају Другом Романову, куму краља Александра, и да је специјално израђен за њега, јер се ордени царске Русије одликују тако раскошном и скупоценом израдом.

Посебне наруџбине - ордени богато ускрашени дијамантима, наводи Маричићева, биле су уобичајене крајем 19. и почетком 20. века и да би се могла потврдити претпоставка да је поменути орден припадао руском цару, ако би се дошло до неког његовог портрета, јер један тако изузетан орден морао је бити забалежен на неком од портрета.

У Војном музеју данас је преостало тек неколико ордена који су припадали краљу Александру Првом Обреновићу: Ланац ордена за војне заслуге војводске куће Олденбурга, Звезда руског ордена светог Александра Невског првог степена, турски Орден Меџидије првог степена и Звезда бугарског ордена светог Александра Невског другог степена.

Душанка Маричић каже да се у Војном музеју чува и Орден Милоша Великог трећег степена, који је оштећен и недостаје му немањићка круна, а којим је 1899. године одликован Марко Лазаревић, тада на положају државног секретара.

Народни музеј чува примерке трећег и четвртог степена истог ордена који је као највиши орден Краљевине Србије додељиван за нарочите заслуге за династију Обреновића, док се примерци првог степена налазе по приватним колекцијама.

Сматра се да је нешто више од 200 примерака тог краљевског ордена додељено од 1898. до 1903. године, а први степен су носили краљ Милан Први Обреновић, краљ Александар Први Обреновић, краљица Наталија, краљица Драга, аустријски цар Фрања Јосиф и персијски шах.

Маричићева истиче да је немогуће реконструисати шта се све налазило у колекцији Војног музеја када су у питању ордени династије Обреновић, јер су и писани трагови уништени и верује да се по иностраним музејима налазе одликовања која су добијали страни владари и друге личности у оквиру дипломатских односа.

 

Орден Светог кнеза Лазара највреднији за српски народ

Маричићева наглашава да је највреднији орден за српски народ Орден Светог кнеза Лазара, који је установљен 1889. године, за време краља Александра Првог Обреновића, поводом 500 година од Косовске битке, са правом да га носи владар и пунолетни престолонаследник.

Орден је осмислио Михаило Валтровић и нацрти се налазе у Историјском музеју Србије, а на портретима се види да су га носили краљ Александар Обреновић и краљ Петар Први Карађорђевић.

Маричић каже да су, према њеним сазнањима, постојала само два примерка и да су нестала у вихору Другог светског рата, као и многа друга вредна одликовања.

Војни музеј има богату колекцију одликовања која обухвата одликовања Кнежевине и Краљевине Србије, касније Југославије, затим Кнежевине и Краљевине Црне Горе, одликовања из Другог светског рата, углавном са фашистичким обележјима, колекцију одликовања везану за НДХ, страна одликовања из 19. и 20. века, повеље и дипломе везане за одликовања.

Највећи број ордена, према речима Душанке Маричић, искован је у социјалистичкој Југославији, са развојем индустријске производње.

Крајем 19. века ордени су израђивани у специјалним радионицама, нарочито су биле познате бечке радионице, доста је добрих радионица било и у Немачкој и Петрограду и доста тога се радило ручно. Индустријска прозиводња олакшала је израду ордена, појавила се и легура томбак која је јефтинија, док се раније све радило од сребра и злата.

Најређи и најскупљи српски орден је, према речима више кустоскиње Маричић, Орден Слободе, који је додељивао Јосип Броз Тито за изузетне заслуге, а добило га је само девет личности. Ручно је израђиван од злата и украшаван рубинима и дијамантима.

У новом систему одликовања Републике Србије обновљен је Орден Белог орла само је добио мачеве и додељује се за војне заслуге.

Враћена је и медаља за храброст „Милош Обилић“, само што је добила ново ликовно решење, а обновљен је и Орден Карађорђеве звезде.

Танјуг, РТС


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Потписан протокол о сарадњи образовних установа Москве и Крагујевца

2017-12-18 16:09:13

Из једнонедељне студијске посете Москви, јуче се у Крагујевац вратила делегација ученика и просветних радника крагујевачке ОШ “Свети Сава“ и Центра за младе “Школа мира“ коју...

Србија тражи још младих хероја - Егзит и НИС настављају конкурс „Млади хероји“

2017-12-18 13:34:02

Егзит фондација у сарадњи са Нафтном индустријом Србије, уз подршку Радио-телевизије Србије, компаније Рингиер Аxел Спрингер и ХР Центра, наставља вишегодишњу кампању „Youth heroes", која промовише...

Срби у руској књижевности: „Много је тамо занесењака. Скоро су сви занесењаци...“

2017-12-16 12:17:52

Од првих деценија 19. века до наших дана руски писци у својим делима пишу о Србима. Привлачи их непрекидна и неуморна борба српског народа против разних...

Србија намерава сваке године да на Унескову листу упише по један елемент свог културног наслеђа

2017-12-15 13:52:51

Након уписа „Славе“ и „Кола“ на Унескову Репрезентативну листу нематеријланог културног наслеђа, Србија намерава сваке године да упише по један елемент свог културног наслеђа на ту...

Завршени радови на изради мозаика на куполи Храма Светог Саве у Београду

2017-12-13 17:31:36

У Храму Светог Саве у Београду су завршени радови на изради мозаика на куполи, у организацији компаније „Гаспром њефт“. Специјална комисија, у чијем саставу су представници...

НИС расписао јавни позив за идејно решење и извођење мурала у Београду

2017-12-09 12:38:49

Компанија НИС је уз подршку града Београда расписала јавни позив за идејно решење и извођење мурала на тему „Зелени град – нова енергија“. Позив за достављање...

Преминуо руски глумац Леонид Броневој

2017-12-09 09:30:31

Истакнути руски глумац Леонид Броневој, који се прославио у серији „Седамнаест тренутака пролећа“ о чувеном руском контраобавештајцу Штирлицу за време Другог светског рата, умро је у...

Уписати и гусле на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа

2017-12-08 11:24:44

Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић изјавио је да сваки упис на Листу нематеријалног културног наслеђа човечанства доприноси угледу народа и земље у глобаним размерама, што...

Српско коло на Унесковој листи нематеријалне баштине

2017-12-07 09:18:58

Српска традиционална народна игра коло уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Одлуку о упису кола донео је 7. децембра 2017. године Међувладин комитет...

„Звезда и смрт грофа Вронског. Српски гамбит“ - документарно-играни филм

2017-12-05 08:44:20

Почело је снимање документарно-играног филма „Звезда и смрт грофа Вронског. Српски гамбит“. Филм представља први заједнички руско-српски пројект ове врсте. Филм је научно-популарни приказ биографије Николаја Николајевича...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Облици и боје

Облици и боје