„Светски језик“: Стручно мишљење о садашњости и будућности руског језика

Објављено: 25.05.2017.год.
Час руског језика. Илустрација: Виталиј Анков/РИА Новости / Руска реч
На дан светог Ћирила и Методија, 24. маја, у Русији се обележава и Дан словенске писмености и културе. У част овог празника „Руска реч“ објављује тезе из интевјуа са Владимиром Плунгјаном, доктором филолошких наука, академиком Руске академије наука (РАН) и замеником директора Института за руски језик „В. В. Виноградов“ РАН. У интервјуу за портал Anews један од најпознатијих руских лингвиста прича о савременом стању руског језика и о стварним и привидним опасностима које му прете.


Може ли се руски језик искварити?

Већ су постале уобичајене приче о томе да се руски језик сада „квари“ (услед обиља позајмљеница, неписмених говорника и других негативних тенденција). Владимир Плунгјан се бави лингвистичком типологијом и корпусном лингвистиком. Он сматра да се језик не може искварити. Руски академик пореди језик са калеидоскопом који се окреће веома споро, и потребни су векови да се промене шаре у њему. Плунгјан каже да човек не може утицати на тај развој.

„Лингвисте то питање углавном не брине. Ми знамо да се језик стално мења. Језик је природна појава која се развија у складу са сопственим законима. То није развој од лошег ка добром, него од једног стања ка другом“, каже научник.

Када нам се нешто не допада у језику, објашњава Плунгјан, нама се у ствари не свиђа човек који то говори, или садржај тих речи. То се, међутим, никако не одражава на развој језика. „Ни најбољи ни најрђавији човек не може ништа променити у механизму језика. Не може измислити нови падеж, на пример, или нови глаголски облик“, каже Плунгјан.

Да ли је истина да је руски један од најтежих језика на свету?

Руски језик се често карактерише као један од најтежих на свету. По мишљењу Владимира Плунгјана, то је врло наивна тврдња. „Обично тако говоре људи који лоше знају друге језике. Наравно, ми наш матерњи језик знамо најбоље, и нама се чини да је он најлакши. Могућности различитих језика су приближно исте, тако да су сви они сличне тежине“, објашњава он.

У руском језику постоји много специфичне лексике коју је тешко превести (на пример, „уютный“, „бесшабашный“, „недотёпа“). Плунгјан, међутим, каже да такве речи постоје у сваком језику и за њих се увек може пронаћи еквивалент који није лоша варијанта.

Истина је да се руска граматика, по његовом мишљењу, тешко преводи на поједине језике. Као пример он наводи такозване безличне конструкције попут ове: „мне сегодня не спится“ (у српском језику, додуше, такве конструкције постоје: „мени се данас не спава“). Или, рецимо: „Остапа несло“. Понекада је тешко без губитка смисла превести и деминутиве као што је „сахарок“ (и овде у превођењу на словенске језике има мање проблема, него, рецимо, у превођењу на енглески).

Постоји ли „свест говорника руског језика“?

Постоји мишљење да матерњи језик утиче на начин доживљавања света који нас окружује (Ворфова хипотеза). Плунгјан каже да је језик свакако на неки начин везан за доживљај света, али већина стручњака сада сматра да не треба преувеличавати ту везу:

„Поготову ако је то плодно тло за псеудонаучну националистичку митологију у лингвистичком руху, са којом се, нажалост, често суочавамо. Ја не мислим да постоји нешто што се може назвати ’свест говорника руског језика’. Сви говорници руског језика су различити и имају различиту свест. То се, наравно, односи и на сваки други језик“.

Човек успешно савлада матерњи језик у раном детињству, када у мозгу функционишу посебни механизми који се затим постепено гасе. Оно што је добро за матерњи језик добро је и за страни, каже Плунгјан. Он не види ништа лоше у билингвизму.

„Понекад имам прилике да чујем нешто попут тврдње да се руски језик потискује, а да увођење страних језика мења нашу свест. Са научног гледишта је то ноторна глупост. Међутим, јасно је одакле то потиче. Ствар је у томе што се психолошки стереотипи једнојезичког друштва споро мењају. У питању је својеврсна затвореност, неповерење према свему што је туђе и страх од туђег. Чини ми се да то треба превладати“, каже Плунгјан.

По његовом мишљењу, билингвизам је природно стање сваког човека. Нико не мења свест детету које говори два језика. У њему су једноставно добро активиране способности које има свако од нас. Према томе, научник наглашава да је савремени свет, у целини гледано, вишејезичан, јер на већем делу Земље људи слободно прелазе са једног језика на други. Мишљење билингва је управо мишљење нормалног човека.

Шта није како треба у настави руског језика?

Владимир Плунгјан тврди да у настави руског језика у школама много тога није како треба. „Пре свега, она наука која је у одређеном облику присутна у уџбеницима руског језика заправо је веома застарела лингвистика. То фактички није лингвистика 20, него 19. века. Ту је потребна радикална обнова. Може се рећи да све остало из тога проистиче“, сматра научник. По његовим речима, руски лингвисти раде на уџбеницима нове генерације.

Плунгјан сматра да уопште није чудно што децу не занима учење руског језика у школи, јер подаци које нуде школски уџбеници не одражавају савремену научну представу о свету. Деци може бити досадно и то што је настава углавном оријентисана на практичне циљеве, тј. на учење ортографије и пунктуације. Академик, међутим, каже да се без тога не може.

„У усвајању руске ортографије најчешће није циљ да се усвоје рационална правила (нажалост, она често и нису рационална) него да се вежба меморија. Далеко је лакше запамтити ортографски изглед „тешких“ речи него се сваки пут присећати параграфа и правила у којима се говори о тим речима“, објашњава Плунгјан. Онима који желе да брже усвоје руску ортографију и боље запамте изглед руских речи научник саветује да много читају.

Понекад се прича да су данашња деца „неписмена“ због компјутера и интернета. Плунгјан сматра да је у питању нешто друго. Свакако је у савременој „умреженој“ средини праг дозвољених одступања од норми књижевног језика приметно нижи.

„Не треба, међутим, заборављати да људи још никада у историји човечанства нису тако много и тако масовно писали! Захваљујући интернету ми једноставно боље сагледавамо праву слику нашег друштва, и она заиста приказује цело друштво, а не узак слој образоване елите која се професионално бави писањем“, тврди академик.

Зашто се смањује број говорника руског језика?

Руски језик спада у такозване светске језике (језици са тим статусом треба да имају преко 100 милиона говорника). Таквих језика у свету има десетак, а руски је међу њима једини чији се број говорника постепено смањује. По Плунгјановом мишљењу, то је везано за негативне демографске тенденције, као и за чињеницу да совјетски модел већ припада прошлости.

„Руски језик плаћа велику цену за то што је у претходној историјској фази стављен у службу совјетске идеологије“, каже академик. „Мени се чини да је у интересу руског језика да се та веза што је могуће пре раскине и да се не враћамо у прошлост. Тада се можемо надати да ће после неизбежног слабљења уследити ново јачање утицаја руског језика, али на потпуно другим основама. Ту много тога зависи од нас“.

Чак и поред свеобухватне експанзије енглеског језика мало је вероватно да ће руски језик нестати у ближој будућности, сматра Плунгјан. Уосталом, то је по његовом мишљењу социјални, а не језички проблем, јер експанзија језика прати културно-политичку експанзију.

Плунгјан такође истиче да су страни језици сада за већину грађана Русије „с оне стране психолошке баријере“. Пре револуције је било уобичајено да образовани људи слободно говоре неколико језика (па ипак, то је био узак слој друштва), а после револуције је тај обичај готово нестао услед совјетских реалија – није било отворености друштва и масовних контаката са другим земљама, па није било ни много оних који знају стране језике. Сада руско друштво све више схвата да је неопходно проучавати стране језике, каже академик.

„Колико год да је Русија велика, свет је још већи, а савремени свет је јединствен и веома тесан. Због тога потреба за познавањем језика већ постоји, али још увек не постоји одговарајућа пракса и навика“, 
закључује Плунгјан.

Иван Морозов,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Ковачевић, Прилепин, Кустурица: Богат културни програм у Андрићграду на отварању Сајма књига на Видовдан

2017-06-26 09:43:39

Андрићград ће на Видовдан поново бити културна престоница Србије и Републике Српске. На свечаној церемонији прославе Видовдана и отварања Другог сајма књига, 28. јуна у 17...

Видовданске свечаности: Програм „Вишеградске стазе“ и „Сајма књига у Андрићграду“

2017-06-25 20:40:50

ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ, 27–28. јун   ВИШЕГРАДСКА СТАЗА 27. јун 12.00 Полагање цвећа на споменик Иву Андрићу поред моста Мехмед-паше Соколовића Програм ученика средње школе „Иво Андрић“ – Вријеме и мостови 18.00 Отварање изложбе слика са...

Сајам књига у Андрићграду од Видовдана до Петровдана

2017-06-25 08:30:35

Сајам књига у Андрићграду, који је дио пројекта „Видовданске свечаности“, биће одржан ове године од 28. јуна до 12. јула – од Видовдана до Петровдана. Директор Представништва...

Филм о Јасеновцу на фестивалу у Москви

2017-06-24 08:52:53

Московски међународни филмски фестивал отворен је прекјуче, а јуче је фестивалска публика могла да испрати и премијерну пројекцију српског дугометражног документарног филма „Завештање“, сачињеног од сведочанстава...

Руски национални оркестар „Осипов“ наступа у Београду

2017-06-22 09:05:13

Национални Академски оркестар руских народних инструмената „НП Осипов“, при Московској филхармонији, наступиће у оквиру регионалне турнеје 23. јуна у Београду у Великој дворани Коларчеве задужбине. Национални академски...

Свечаности у славу Видовдана: Вишеградском стазом до Андрићграда…

2017-06-21 23:06:02

У оквиру Видовданских свечаности које се традиционално одржавају у Андрићграду, ове године у каменом граду на Дрини, на Видовдан биће отворен други по реду „Сајам књига...

Преминуо руски глумац Алексеј Баталов

2017-06-15 21:11:23

Руски глумац Алексеј Баталов, који је играо у мелодрами награђеној Оскаром "Москва сузама не верује", умро је у 89. години

Ансамбл „Александров“ долази у Београд

2017-06-14 19:19:42

Aкадемски ансамбл песама и игара руске армије „Александров“, сматра се симболом и поносом руске културе. Има традицију дугу чак 87 година. Богата историја овог ансамбла тесно је...

Ученици из Србије путују у Русију на међународни камп „Артек“

2017-06-14 14:49:23

Ђаци две билингвалне школе из Србије боравиће током јула и августа у кампу Међународног дечјег центра „Артек“ у оквиру сусрета младих дипломата са вршњацима из 30...

Витезови освојили Лазарев град

2017-06-11 08:58:28

Крушевац у суботу био српска средњовековна престоница. Посетиоци могу да гађају из стреле, уче се хералдици

rt kultura2
РР банер култура

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?