„Светски језик“: Стручно мишљење о садашњости и будућности руског језика

Објављено: 25.05.2017.год.
Час руског језика. Илустрација: Виталиј Анков/РИА Новости / Руска реч
На дан светог Ћирила и Методија, 24. маја, у Русији се обележава и Дан словенске писмености и културе. У част овог празника „Руска реч“ објављује тезе из интевјуа са Владимиром Плунгјаном, доктором филолошких наука, академиком Руске академије наука (РАН) и замеником директора Института за руски језик „В. В. Виноградов“ РАН. У интервјуу за портал Anews један од најпознатијих руских лингвиста прича о савременом стању руског језика и о стварним и привидним опасностима које му прете.


Може ли се руски језик искварити?

Већ су постале уобичајене приче о томе да се руски језик сада „квари“ (услед обиља позајмљеница, неписмених говорника и других негативних тенденција). Владимир Плунгјан се бави лингвистичком типологијом и корпусном лингвистиком. Он сматра да се језик не може искварити. Руски академик пореди језик са калеидоскопом који се окреће веома споро, и потребни су векови да се промене шаре у њему. Плунгјан каже да човек не може утицати на тај развој.

„Лингвисте то питање углавном не брине. Ми знамо да се језик стално мења. Језик је природна појава која се развија у складу са сопственим законима. То није развој од лошег ка добром, него од једног стања ка другом“, каже научник.

Када нам се нешто не допада у језику, објашњава Плунгјан, нама се у ствари не свиђа човек који то говори, или садржај тих речи. То се, међутим, никако не одражава на развој језика. „Ни најбољи ни најрђавији човек не може ништа променити у механизму језика. Не може измислити нови падеж, на пример, или нови глаголски облик“, каже Плунгјан.

Да ли је истина да је руски један од најтежих језика на свету?

Руски језик се често карактерише као један од најтежих на свету. По мишљењу Владимира Плунгјана, то је врло наивна тврдња. „Обично тако говоре људи који лоше знају друге језике. Наравно, ми наш матерњи језик знамо најбоље, и нама се чини да је он најлакши. Могућности различитих језика су приближно исте, тако да су сви они сличне тежине“, објашњава он.

У руском језику постоји много специфичне лексике коју је тешко превести (на пример, „уютный“, „бесшабашный“, „недотёпа“). Плунгјан, међутим, каже да такве речи постоје у сваком језику и за њих се увек може пронаћи еквивалент који није лоша варијанта.

Истина је да се руска граматика, по његовом мишљењу, тешко преводи на поједине језике. Као пример он наводи такозване безличне конструкције попут ове: „мне сегодня не спится“ (у српском језику, додуше, такве конструкције постоје: „мени се данас не спава“). Или, рецимо: „Остапа несло“. Понекада је тешко без губитка смисла превести и деминутиве као што је „сахарок“ (и овде у превођењу на словенске језике има мање проблема, него, рецимо, у превођењу на енглески).

Постоји ли „свест говорника руског језика“?

Постоји мишљење да матерњи језик утиче на начин доживљавања света који нас окружује (Ворфова хипотеза). Плунгјан каже да је језик свакако на неки начин везан за доживљај света, али већина стручњака сада сматра да не треба преувеличавати ту везу:

„Поготову ако је то плодно тло за псеудонаучну националистичку митологију у лингвистичком руху, са којом се, нажалост, често суочавамо. Ја не мислим да постоји нешто што се може назвати ’свест говорника руског језика’. Сви говорници руског језика су различити и имају различиту свест. То се, наравно, односи и на сваки други језик“.

Човек успешно савлада матерњи језик у раном детињству, када у мозгу функционишу посебни механизми који се затим постепено гасе. Оно што је добро за матерњи језик добро је и за страни, каже Плунгјан. Он не види ништа лоше у билингвизму.

„Понекад имам прилике да чујем нешто попут тврдње да се руски језик потискује, а да увођење страних језика мења нашу свест. Са научног гледишта је то ноторна глупост. Међутим, јасно је одакле то потиче. Ствар је у томе што се психолошки стереотипи једнојезичког друштва споро мењају. У питању је својеврсна затвореност, неповерење према свему што је туђе и страх од туђег. Чини ми се да то треба превладати“, каже Плунгјан.

По његовом мишљењу, билингвизам је природно стање сваког човека. Нико не мења свест детету које говори два језика. У њему су једноставно добро активиране способности које има свако од нас. Према томе, научник наглашава да је савремени свет, у целини гледано, вишејезичан, јер на већем делу Земље људи слободно прелазе са једног језика на други. Мишљење билингва је управо мишљење нормалног човека.

Шта није како треба у настави руског језика?

Владимир Плунгјан тврди да у настави руског језика у школама много тога није како треба. „Пре свега, она наука која је у одређеном облику присутна у уџбеницима руског језика заправо је веома застарела лингвистика. То фактички није лингвистика 20, него 19. века. Ту је потребна радикална обнова. Може се рећи да све остало из тога проистиче“, сматра научник. По његовим речима, руски лингвисти раде на уџбеницима нове генерације.

Плунгјан сматра да уопште није чудно што децу не занима учење руског језика у школи, јер подаци које нуде школски уџбеници не одражавају савремену научну представу о свету. Деци може бити досадно и то што је настава углавном оријентисана на практичне циљеве, тј. на учење ортографије и пунктуације. Академик, међутим, каже да се без тога не може.

„У усвајању руске ортографије најчешће није циљ да се усвоје рационална правила (нажалост, она често и нису рационална) него да се вежба меморија. Далеко је лакше запамтити ортографски изглед „тешких“ речи него се сваки пут присећати параграфа и правила у којима се говори о тим речима“, објашњава Плунгјан. Онима који желе да брже усвоје руску ортографију и боље запамте изглед руских речи научник саветује да много читају.

Понекад се прича да су данашња деца „неписмена“ због компјутера и интернета. Плунгјан сматра да је у питању нешто друго. Свакако је у савременој „умреженој“ средини праг дозвољених одступања од норми књижевног језика приметно нижи.

„Не треба, међутим, заборављати да људи још никада у историји човечанства нису тако много и тако масовно писали! Захваљујући интернету ми једноставно боље сагледавамо праву слику нашег друштва, и она заиста приказује цело друштво, а не узак слој образоване елите која се професионално бави писањем“, тврди академик.

Зашто се смањује број говорника руског језика?

Руски језик спада у такозване светске језике (језици са тим статусом треба да имају преко 100 милиона говорника). Таквих језика у свету има десетак, а руски је међу њима једини чији се број говорника постепено смањује. По Плунгјановом мишљењу, то је везано за негативне демографске тенденције, као и за чињеницу да совјетски модел већ припада прошлости.

„Руски језик плаћа велику цену за то што је у претходној историјској фази стављен у службу совјетске идеологије“, каже академик. „Мени се чини да је у интересу руског језика да се та веза што је могуће пре раскине и да се не враћамо у прошлост. Тада се можемо надати да ће после неизбежног слабљења уследити ново јачање утицаја руског језика, али на потпуно другим основама. Ту много тога зависи од нас“.

Чак и поред свеобухватне експанзије енглеског језика мало је вероватно да ће руски језик нестати у ближој будућности, сматра Плунгјан. Уосталом, то је по његовом мишљењу социјални, а не језички проблем, јер експанзија језика прати културно-политичку експанзију.

Плунгјан такође истиче да су страни језици сада за већину грађана Русије „с оне стране психолошке баријере“. Пре револуције је било уобичајено да образовани људи слободно говоре неколико језика (па ипак, то је био узак слој друштва), а после револуције је тај обичај готово нестао услед совјетских реалија – није било отворености друштва и масовних контаката са другим земљама, па није било ни много оних који знају стране језике. Сада руско друштво све више схвата да је неопходно проучавати стране језике, каже академик.

„Колико год да је Русија велика, свет је још већи, а савремени свет је јединствен и веома тесан. Због тога потреба за познавањем језика већ постоји, али још увек не постоји одговарајућа пракса и навика“, 
закључује Плунгјан.

Иван Морозов,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

„Тамо далеко“ у извођењу српских хорова заориће се Црвеним тргом

2018-05-21 14:48:41

Припреме за Дан словенске писмености и културе који Срби и Руси могу заједно да прославе 24. маја већ су започеле у Београду. Прошлог викенда испред храма...

Дани словенске писмености и културе

2018-05-18 16:55:54

Амбасада Русије у Београду позвала је медије да испрате свечане културне догађаје поводом Дана словенске писмености и културе у суботу, 19. маја, у 12 часова на...

Уручена признања правим херојима Србије

2018-05-18 13:57:57

Данас су у Истраживачкој станици Петница уручена признања победницима трећег по реду конкурса „Youth Heroes“, који је реализовала EXIT фондација у сарадњи са Нафтном индустријом...

Промоција научне студијe академика Василија Крестића „О називу језика у прошлости Хрватске

2018-05-16 08:13:23

У Бања Луци  у Академији наука и умјетности Републике Српске у четвртак 17. маја са почетком у 14 часова биће представљена научна студија академика Василија Крестића...

У Украјини предложено да се уведу санкције против руских издавача

2018-05-04 12:13:59

Државни одбор за телевизију и радио-дифузију Украјине предложио је да кабинет министара уведе санкције против руских издавачких кућа које дистрибуирају производе "анти-украјинских садржаја", саопштило је оделење...

Најбоље фотографије из Русије снимљене последње деценије

2018-05-02 14:01:48

Фото пројекат Најбоље из Русије (Best of Russia) слави 10 година постојања. Погледајте његових 10 најбољих радова. 1. Мајстор, 2008.   Вадим Морозов/Best of Russia На ивици света, Јамал. 2. Ветар...

Етиопија тражи од Британије отето благо

2018-04-30 13:22:34

  Власти Етиопије траже од Лондона да им врати вредне артeфакте које је пре 150 године британска војска отела из источноафричке државе. Адис Абеба између осталог тражи златну...

Премијера новог руског филма „Собибор“ 9. маја у Београду

2018-04-28 21:07:20

На Дан Победе у Комбанк дворани (Дечанска 14) биће премијерно приказан најновији руски филм о једином успешном масовном бекству из немачког концентрационог логора у Другом светском...

Јакуњин: И савремене технологије могу да буду у функцији упознавања са сопственом историјом и традицијом

2018-04-28 00:29:04

Како очувати традиционалне вредности и заштитити сопствену историју од заборава у време глобалних комуникација током посете Београду за наш портал говорио је Владимир Јакуњин из Фонда...

Гимназија у Пироту добила учионицу за руски језик уз подршку НИС-а

2018-04-20 12:57:09

Ђаци пиротске Гимназије добили су нови кабинет за руски језик чије комплетно опремање је подржала компанија НИС у оквиру програма „Енергија знања“. Пројекат је реализован у оквиру ...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана

"Живот"