Успон СССР-а

Црвени против белих

Лењин је 1918. године успео да удаљи Русију од Првог светског рата, мада под крајње неповољним условима. Бољшевици су уживали подршку у Петрограду и Москви, али су били далеко од тога да су контролисали целу земљу. Избио је жестоки грађански рат. Кључни играчи су били Црвена армија, коју су организовали бољшевици, и покрет Белих, којег су чиниле политичке и војне снаге, које су се супротстављале бољшевицима. „Црвена“ се односила на крв радничке класе у њиховој борби против капитализма. „Бела“ је у суштини кориштена као контраст Црвенима. Овај рат је изгледа имао читаву палету боја: независне групе као што су биле Зелена и Црна армија, су биле и против Црвених и против Белих. Земља је била у хаосу до 1922. године, када су бољшевици однели већинску победу. Када Русу кажете „грађански рат“, вероватно ћете чути шалу, или две, о Василију Чапајеву. Овај легендарни командант Црвене армије је начињен бесмртним у популарном советском филму „Чапајев“ из 1934. године, који се заснивао на истоименом роману Димитрија Фурманова. Ипак, његова слава има и другу страну. Да парира званичној совјетској пропаганди, он је трансформисан у популарног стрип јунака. У скорашњој руској видео игрици, Чапајев спашава галаксију од ванземаљаца.
 


Пад династије

Шале су се, наравно, појавиле дуго након завршетка рата. Док је још увек беснео, рат је био без преседана у свом дивљаштву, са зверствима почињеним са обе стране. Један од најбруталнијих чинова је било убиство царске породице. Бољшевици су првобитно планирали да суде бившем Цару. Уместо тога, Николај II, царица Александра и њихово петоро деце су убијени рано ујутро 17. јула 1918. године, у подруму куће породице Ипатијев у граду Екатеринбургу. Према званичној верзији, локално веће је предложило брзу егзекуцију, јер су се бојали да ће царску породицу ослободити белоармејци, који су се приближавали. Ипак, један од револуционарних вођа, Лав Троцки, видевши царску породицу као заставу око које би се окупили белоармејци, је написао да је Лењин лично наредио убиство. Руска православна црква је августа 2000. године канонизовала царску породицу.
 





Рођење КГБ-а

Да би заштитили новостворену владу од политичких опонената, бољшевици су 20. децембра 1917. године створили тајну полицију. Скративши назив у Чека („ЧК“) или Посебна комисија, ова претеча КГБ-а је отпочела владавину тортуре и масовних егзекуција свих оних који су виђени као непријатељи револуције. Оснивач Чека, Феликс Џержински, је добио надимак Челични Феликс, због своје окрутности и привржености циљу. Чланови службе су звани чекисти и обично су носили кожне јакне, креирајући моду коју су пратили западњачки комунисти. Иако је тада била симбол терора, Чека је постала популарни производ совјетске и руске културе. Стил чекиста су поново оживели неки млади руски дизајнери. Године 1995, председник Борис Јељцин је увео 20. децембар као Дан службе безбедности. Тај дан се често назива и Дан чекиста.
 


Совјетска ренесанса

Грађански рат је на крају узео свој данак. Бољшевици су контролисали економију, али је Русија била опустошена биткама, масовним погубљењима и несташицом. Лењин је одлучио да би деломично враћање на тржишну економију помогло држави да одскочи. Његова Нова економска политика или НЕП, представљена 1921. године, је увела период релативног просперитета и приступа западној култури. Исцрпљени ратом, људи су пригрлили џез, ноћне клубове и стране филмове. Упркос огромним изазовима, осећај оптимизма и могућности је био широко распрострањен. Током првих неколико година совјетске владавине, наступиле су изузетне социјалне и културне промене. Бољшевици су увели бесплатну здравствену заштиту, образовање и социјална примања. Увелико су повећана и права жена. Желећи да сломе моћ Руске православне вркве, влада је промовисала атеизам, а члановима партије је било забрањено да иду на богослужења. Децембра 1922. године је рођен Савез Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Првобитно је нова нација имала само четири члана: Русију, Украјину, Белорусију и Транскавкаску Совјетску Републику. Њихов број се мењао током година, док напокон није досегао бројку од 15 чланица. Убрзо након револуције, Москви је враћен статус главног града, чиме је постала центар моћи нове државе. Од првог дана се совјетска влада заснивала на једнопартијској владавини Комунистичке партије, у коју су се, на крају, бољшевици трансформисали.

Подсекције

 
  • Стижу Романови
  • Сјај 19. века
  • Комунизам: почетак
  • Успон СССР-а
  • Свети Лењин
  • Јосиф Стаљин, диктатор
  • Велики отаџбински рат
  • Мећава и одмрзавање
  • Од стагнације до перестројке
  • Изроњање нове Русије
  • Јељцинова заоставштина
  • Господин Путин
  • Велики играчи
  • Трећи председник

  • android pocetna desno
    мислјенја главна

    Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

    Восток пита


    Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?