VOSTOK.RS - ФОРУМ
http://vostok.rs/forum/

Преводи руске поезије
http://vostok.rs/forum/viewtopic.php?f=25&t=45
Страница 1 од 2

Аутору:  azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:04 ]
Наслов поруке:  Преводи руске поезије

РУС
уметнику И. И. Левитану

Изнад вечног мира кад заплави
Са капија небеских верига,
Где певају херувими слави
Не постоји ни туга ни брига.

Где реч свака молитва је части,
И глас јека крви нам невине;
Из руске ће земље већ порасти
Грубе стене – црквене зидине.

Говорећи с неба куполама
Стоји мирно наше светилиште,
Иза тако оживљеног плама –
Плавет неба златне боје иште.

Зрак светлости вечности те даде,
Пробуђене у магли даљине;
Љубав нек нам загреје све наде
Молитвама туге с душе скине.

Овде је велики дух слободе,
Овде је реч светло и олује,
Лик је слика у таласу воде,
Дисање се са звонима чује.

Овде судба места мења често,
Гори попут светиљке у мраку;
Овде смрти на крсту је престо' –
Земља с небом у истом кораку.

Евгеније Капустин

* С руског превео Анђелко Заблаћански

Русь

Над вечным покоем незримы
Ворота в небесный чертог,
Где славу поют херувимы,
И нет ни скорбей, ни тревог.

Где слово молитвы сплетают
И голос безвинных кровей,
Из русской земли вырастают
Шершавые стены церквей.

Касаясь небес куполами,
Обители тихих святынь
Хранят животворное пламя,
Что выльется золотом в синь.

Лучами предвечного света
Проснётся туманная даль, –
И вечность любовью согрета,
И тает в молитве печаль!

Здесь дух необъятен и волен,
Здесь слово – и свет, и гроза,
Дыхание – звон колоколен,
А лица – почти образа!

Здесь судьбы, меняясь местами,
Горят как лампады во мгле.
Здесь, смерть побеждая крестами,
Стоят небеса на земле!

Аутору:  azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:07 ]
Наслов поруке:  Re: Преводи руске поезије

Ана Андрејевна Ахматова: ДУГО САМ

Дуго сам твојом лепотом испијена,
Учила себе како да се смирим
Од ребра твога ја сам створена,
Како да те не волим, да се дивим ?

Да сам ти сестра било би угодно,
Али вољом древне судбине сиње,
Пред тобом стојим лукаво, похотно
У лику твоје најслађе робиње.

Но кад се смрзнем сва понизна тако,
На грудима твојим као снег бела,
Тад мудро радујући се удара јако
Твоје срце - моја домовина цела!

25. септембар 1921.

• С руског превео Анђелко Заблаћански

Анна Андреевна Ахматова: * * *

Долгим взглядом твоим истомленная,
И сама научилась томить.
Из ребра твоего сотворенная,
Как могу я тебя не любить?

Быть твоею сестрою отрадною
Мне завещано древней судьбой,
А я стала лукавой и жадною
И сладчайшей твоею рабой.

Но когда замираю, смиренная,
На груди твоей снега белей,
Как ликует твое умудренное
Сердце - солнце отчизны моей!

25 сентября 1921

Аутору:  azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:09 ]
Наслов поруке:  Re: Преводи руске поезије

Евгеније Капустин: ЖИВОТ

Кад бисмо га упрегли као рагу
Да нас само сећањима вуче,
До тишине на последњем прагу,
Где нит сребро не мота у клупче...

Нови дан памти тек то што не беше:
Јарке снове – светлост из даљине;
Прошлост се не враћа ни да нас очеше
Док на њу гледамо са висине.

Живот – то је бол у чекању среће,
Живот – то је тражење себе –
Страст и спокој – дрхтав пламен свеће,
Избор за мене или за тебе

Живот или смрт – почетак је само;
О, небо мило не зови ме рано,
Не желим да срце заћути тамо
Још желим да волим све животом дано.

• С руског превео Анђелко Заблаћански

Жизнь

Как бы потом ни сложилось в итоге,
Я буду в памяти вечно хранить
Ту тишину на последнем пороге,
Где не рвалась серебристая нить…

Что не сбывается, то остаётся
Светом прекрасной и яркой мечты.
Прошлое к нам никогда не вернётся, –
Мы на него поглядим с высоты.

Жизнь – это боль в ожидании счастья.
Жизнь – это поиск себя самого.
Вечный покой, бесконечные страсти –
Выбор, достаточный для одного!

Жизнь или смерть – это только начало.
Небо! Так рано меня не зови!
Я не хочу, чтобы сердце молчало!
Я не умею дышать без любви!

Аутору:  azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:12 ]
Наслов поруке:  Re: Преводи руске поезије

Фјодор Тјутчев: СРЕО САМ ВАС

Срео сам вас - све је било
У мртвом срцу опет живо
Сећање кад све се златило
А срцу топло неизрециво.

Као кад позних јесени
У неки дан, понеки час
Одједном пролеће зазелени
И затрепери све око нас

Сав духом обавијен тако
Тих година духовне пуноће
И заборављене радости лако
Лепоту лица гледах из самоће

Како после вековне муке
Да погледам вас у овом сну
Јер сад у вама чујем звуке
Као да никад не бејах на дну

Сад ни сећања немам више
Сад ми живот почиње поново
Очарана вама душа опет дише
Јер у њој је љубав ово.

*Са руског препевао Анђелко Заблаћански


Федор Тютчев

Я встретил вас - и все былое
В отжившем сердце ожило;
Я вспомнил время золотое -
И сердцу стало так тепло...

Как поздней осени порою
Бывают дни, бывает час,
Когда повеет вдруг весною
И что-то встрепенется в нас,-

Так, весь обвеян духовеньем
Тех лет душевной полноты,
С давно забытым упоеньем
Смотрю на милые черты...

Как после вековой разлуки,
Гляжу на вас, как бы во сне,-
И вот - слышнее стали звуки,
Не умолкавшие во мне...

Тут не одно воспоминанье,
Тут жизнь заговорила вновь,-
И то же в нас очарованье,
И та ж в душе моей любовь!.

Аутору:  azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:15 ]
Наслов поруке:  Re: Преводи руске поезије

Владимир Агатов: ТАМНА ЈЕ НОЋ

Тамна је ноћ, само меци звижде преко степе,
Само ветар фијуче у жице у звезда трену
У овом мраку, знам драга, твоје очи стрепе
И бришеш сузу над колевком скривену.

О, како волим дубину твог благог ока,
Како желим да их дотакнем мојим уснама,
Тамна ноћ нас дели, моја љубави, далека
И овај мрак степски што леже са нама

Верујем у тебе душо најдража моја
Та вера од свих метака у ноћи ме бранила.
С њом миран бејах пре смртоносног боја
Знам, та љубав у мени и с тобом је била.

Смрт није страшна, срео сам је степских ноћи
И сада се, ево, нагиње преко мене.
А знам над колевком чекаш кад ћу доћи
И знам, од смрти ме чува љубав моје жене.

*Са руског препевао Анђелко Заблаћански


Владимир Агатов: Темная ночь

Темная ночь, только пули свистят по степи,
Только ветер гудит в проводах, тускло звезды мерцают.
В темную ночь ты, любимая, знаю, не спишь,
И у детской кроватки тайком ты слезу утираешь.

Как я люблю глубину твоих ласковых глаз,
Как я хочу к ним прижаться сейчас губами,
Темная ночь разделяет, любимая, нас,
И тревожная, черная степь пролегла между нами.

Верю в тебя, дорогую подругу мою,
Эта вера от пули меня темной ночью хранила.
Радостно мне, я спокоен в смертельном бою,
Знаю, встретишь с любовью меня, что б со мной ни случилось.

Смерть не страшна, с ней не раз мы встречались в степи,
Вот и сейчас надо мною она кружится ...
Ты меня ждешь и у детской кроватки не спишь,
И поэтому, знаю, со мной ничего не случится.

Аутору:  cupeta [ 29 Апр 2013, 13:19 ]
Наслов поруке:  Re: Преводи руске поезије

Тамна је ноћ је одлична пјесма из 2. свјестког рата. Имаш ли линк за мелодију?

Аутору:  azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:20 ]
Наслов поруке:  Re: Преводи руске поезије

Марина Ивановна Цветајева: СУСРЕТ

Лепљиви дим над градом се спушта
Куд то крећу покорни вагони
Одједном обасјани морски сутони
У једном прозору, траг дечијих уста.

На капцима сене круници сличне
У коси локне сакрише мој крик
И би ми јасан тај временски трик
Што буди мртве ми воље челичне.

С том девојком у тами прозора
- Што гледа у Рај из димне станице –
Бејах често у сну пуном зора.

И чему те мисли жалоснице
Шта тражи сена у мени што дрема
Јер можда – ни на небу среће нема.

*Са руског препевао Анђелко Заблаћански

Марина Цветаева: ВСТРЕЧА

Вечерний дым над городом возник,
Куда-то вдаль покорно шли вагоны,
Вдруг промелькнул, прозрачней анемоны,
В одном из окон полудетский лик.

На веках тень. Подобием короны
Лежали кудри... Я сдержала крик:
Мне стало ясно в этот краткий миг,
Что пробуждают мертвых наши стоны.

С той девушкой у темного окна
— Виденьем рая в сутолке вокзальной —
Не раз встречалась я в долинах сна.

Но почему была она печальной?
Чего искал прозрачный силуэт?
Быть может ей — и в небе счастья нет?

Аутору:  azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:22 ]
Наслов поруке:  Re: Преводи руске поезије

Ана Андрејевна Ахматова‎ : ТЕБЕ СЕ ВРЛО РЕТКО СЕТИМ

О, тебе се врло ретко сетим
И твоја ме судбина не дражи,
Ал' ми душа као да полетим
Сусрет с тобом понекад потражи.

Твој црвени дом као да ме мами;
Црвени дом преко мутне воде,
Али знам да у горкој осами
Не смем таћи сунце ти слободе

Не дај да се са мојих усана
Чују речи које љубав моле,
Ни да будем стихом очарана –
Жудње вечне док ме песме боле

Ал' будућност молим тајно често
Када ноћ се сећањем заплави,
Наслутим нам и сусрета место –
Сусрет већи нег' сви заборави.

*С руског препевао Анђелко Заблаћански

Анна Ахматова -

О тебе вспоминаю я редко
И твоей не пленяюсь судьбой,
Но с души не стирается метка
Незначительной встречи с тобой.

Красный дом твой нарочно миную,
Красный дом твой над мутной рекой,
Но я знаю, что горько волную
Твой пронизанный солнцем покой.

Пусть не ты над моими устами
Наклонялся, моля о любви,
Пусть не ты золотыми стихами
Обессмертил томленья мои,—

Я над будущим тайно колдую,
Если вечер совсем голубой,
И предчувствую встречу вторую,
Неизбежную встречу с тобой.

Аутору:  azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:26 ]
Наслов поруке:  Re: Преводи руске поезије

Марина Ивановна Цветајева‎: ЉУБАВ

Јатаган? Ватре сан?
Скромна - слична гласу света!
Буди позната као очима – длан -
Као уснама
Име свог детета.

*С руског препевао Анђелко Заблаћански


Марина Цветаева-: ЛЮБОВЬ

Ятаган? Огонь?
Поскромнее, — куда как громко!
Будь, знакомая, как глазам — ладонь,
Как губам —
Имя собственного ребенка.

Аутору:  azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:57 ]
Наслов поруке:  Re: Преводи руске поезије

Михаил Љермонтов‎: КАД ПЕВА

Кад пева – звуци се истопе
У пољубу усне занесене,
Кад гледа – небеса се склопе
У божанске очи само њене.

Било да тек гипко закорачи,
Или да ти дражесно говори –
Она увек осећањем зрачи
Тако чедним као зрак кад зори.

*С руског препевао Анђелко Заблаћански

Михаил Лермонтов

Она поет — и звуки тают,
Как поцелуи на устах,
Глядит — и небеса играют
В ее божественных глазах;

Идет ли — все ее движенья,
Иль молвит слово — все черты
Так полны чувства, выраженья,
Так полны дивной простоты.

Страница 1 од 2 Сва времена су у UTC + 1 сат
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
http://www.phpbb.com/