| VOSTOK.RS - ФОРУМ http://vostok.rs/forum/ |
|
| Преводи руске поезије http://vostok.rs/forum/viewtopic.php?f=25&t=45 |
Страница 1 од 2 |
| Аутору: | azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:04 ] |
| Наслов поруке: | Преводи руске поезије |
РУС уметнику И. И. Левитану Изнад вечног мира кад заплави Са капија небеских верига, Где певају херувими слави Не постоји ни туга ни брига. Где реч свака молитва је части, И глас јека крви нам невине; Из руске ће земље већ порасти Грубе стене – црквене зидине. Говорећи с неба куполама Стоји мирно наше светилиште, Иза тако оживљеног плама – Плавет неба златне боје иште. Зрак светлости вечности те даде, Пробуђене у магли даљине; Љубав нек нам загреје све наде Молитвама туге с душе скине. Овде је велики дух слободе, Овде је реч светло и олује, Лик је слика у таласу воде, Дисање се са звонима чује. Овде судба места мења често, Гори попут светиљке у мраку; Овде смрти на крсту је престо' – Земља с небом у истом кораку. Евгеније Капустин * С руског превео Анђелко Заблаћански Русь Над вечным покоем незримы Ворота в небесный чертог, Где славу поют херувимы, И нет ни скорбей, ни тревог. Где слово молитвы сплетают И голос безвинных кровей, Из русской земли вырастают Шершавые стены церквей. Касаясь небес куполами, Обители тихих святынь Хранят животворное пламя, Что выльется золотом в синь. Лучами предвечного света Проснётся туманная даль, – И вечность любовью согрета, И тает в молитве печаль! Здесь дух необъятен и волен, Здесь слово – и свет, и гроза, Дыхание – звон колоколен, А лица – почти образа! Здесь судьбы, меняясь местами, Горят как лампады во мгле. Здесь, смерть побеждая крестами, Стоят небеса на земле! |
|
| Аутору: | azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:07 ] |
| Наслов поруке: | Re: Преводи руске поезије |
Ана Андрејевна Ахматова: ДУГО САМ Дуго сам твојом лепотом испијена, Учила себе како да се смирим Од ребра твога ја сам створена, Како да те не волим, да се дивим ? Да сам ти сестра било би угодно, Али вољом древне судбине сиње, Пред тобом стојим лукаво, похотно У лику твоје најслађе робиње. Но кад се смрзнем сва понизна тако, На грудима твојим као снег бела, Тад мудро радујући се удара јако Твоје срце - моја домовина цела! 25. септембар 1921. • С руског превео Анђелко Заблаћански Анна Андреевна Ахматова: * * * Долгим взглядом твоим истомленная, И сама научилась томить. Из ребра твоего сотворенная, Как могу я тебя не любить? Быть твоею сестрою отрадною Мне завещано древней судьбой, А я стала лукавой и жадною И сладчайшей твоею рабой. Но когда замираю, смиренная, На груди твоей снега белей, Как ликует твое умудренное Сердце - солнце отчизны моей! 25 сентября 1921 |
|
| Аутору: | azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:09 ] |
| Наслов поруке: | Re: Преводи руске поезије |
Евгеније Капустин: ЖИВОТ Кад бисмо га упрегли као рагу Да нас само сећањима вуче, До тишине на последњем прагу, Где нит сребро не мота у клупче... Нови дан памти тек то што не беше: Јарке снове – светлост из даљине; Прошлост се не враћа ни да нас очеше Док на њу гледамо са висине. Живот – то је бол у чекању среће, Живот – то је тражење себе – Страст и спокој – дрхтав пламен свеће, Избор за мене или за тебе Живот или смрт – почетак је само; О, небо мило не зови ме рано, Не желим да срце заћути тамо Још желим да волим све животом дано. • С руског превео Анђелко Заблаћански Жизнь Как бы потом ни сложилось в итоге, Я буду в памяти вечно хранить Ту тишину на последнем пороге, Где не рвалась серебристая нить… Что не сбывается, то остаётся Светом прекрасной и яркой мечты. Прошлое к нам никогда не вернётся, – Мы на него поглядим с высоты. Жизнь – это боль в ожидании счастья. Жизнь – это поиск себя самого. Вечный покой, бесконечные страсти – Выбор, достаточный для одного! Жизнь или смерть – это только начало. Небо! Так рано меня не зови! Я не хочу, чтобы сердце молчало! Я не умею дышать без любви! |
|
| Аутору: | azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:12 ] |
| Наслов поруке: | Re: Преводи руске поезије |
Фјодор Тјутчев: СРЕО САМ ВАС Срео сам вас - све је било У мртвом срцу опет живо Сећање кад све се златило А срцу топло неизрециво. Као кад позних јесени У неки дан, понеки час Одједном пролеће зазелени И затрепери све око нас Сав духом обавијен тако Тих година духовне пуноће И заборављене радости лако Лепоту лица гледах из самоће Како после вековне муке Да погледам вас у овом сну Јер сад у вама чујем звуке Као да никад не бејах на дну Сад ни сећања немам више Сад ми живот почиње поново Очарана вама душа опет дише Јер у њој је љубав ово. *Са руског препевао Анђелко Заблаћански Федор Тютчев Я встретил вас - и все былое В отжившем сердце ожило; Я вспомнил время золотое - И сердцу стало так тепло... Как поздней осени порою Бывают дни, бывает час, Когда повеет вдруг весною И что-то встрепенется в нас,- Так, весь обвеян духовеньем Тех лет душевной полноты, С давно забытым упоеньем Смотрю на милые черты... Как после вековой разлуки, Гляжу на вас, как бы во сне,- И вот - слышнее стали звуки, Не умолкавшие во мне... Тут не одно воспоминанье, Тут жизнь заговорила вновь,- И то же в нас очарованье, И та ж в душе моей любовь!. |
|
| Аутору: | azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:15 ] |
| Наслов поруке: | Re: Преводи руске поезије |
Владимир Агатов: ТАМНА ЈЕ НОЋ Тамна је ноћ, само меци звижде преко степе, Само ветар фијуче у жице у звезда трену У овом мраку, знам драга, твоје очи стрепе И бришеш сузу над колевком скривену. О, како волим дубину твог благог ока, Како желим да их дотакнем мојим уснама, Тамна ноћ нас дели, моја љубави, далека И овај мрак степски што леже са нама Верујем у тебе душо најдража моја Та вера од свих метака у ноћи ме бранила. С њом миран бејах пре смртоносног боја Знам, та љубав у мени и с тобом је била. Смрт није страшна, срео сам је степских ноћи И сада се, ево, нагиње преко мене. А знам над колевком чекаш кад ћу доћи И знам, од смрти ме чува љубав моје жене. *Са руског препевао Анђелко Заблаћански Владимир Агатов: Темная ночь Темная ночь, только пули свистят по степи, Только ветер гудит в проводах, тускло звезды мерцают. В темную ночь ты, любимая, знаю, не спишь, И у детской кроватки тайком ты слезу утираешь. Как я люблю глубину твоих ласковых глаз, Как я хочу к ним прижаться сейчас губами, Темная ночь разделяет, любимая, нас, И тревожная, черная степь пролегла между нами. Верю в тебя, дорогую подругу мою, Эта вера от пули меня темной ночью хранила. Радостно мне, я спокоен в смертельном бою, Знаю, встретишь с любовью меня, что б со мной ни случилось. Смерть не страшна, с ней не раз мы встречались в степи, Вот и сейчас надо мною она кружится ... Ты меня ждешь и у детской кроватки не спишь, И поэтому, знаю, со мной ничего не случится. |
|
| Аутору: | cupeta [ 29 Апр 2013, 13:19 ] |
| Наслов поруке: | Re: Преводи руске поезије |
Тамна је ноћ је одлична пјесма из 2. свјестког рата. Имаш ли линк за мелодију? |
|
| Аутору: | azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:20 ] |
| Наслов поруке: | Re: Преводи руске поезије |
Марина Ивановна Цветајева: СУСРЕТ Лепљиви дим над градом се спушта Куд то крећу покорни вагони Одједном обасјани морски сутони У једном прозору, траг дечијих уста. На капцима сене круници сличне У коси локне сакрише мој крик И би ми јасан тај временски трик Што буди мртве ми воље челичне. С том девојком у тами прозора - Што гледа у Рај из димне станице – Бејах често у сну пуном зора. И чему те мисли жалоснице Шта тражи сена у мени што дрема Јер можда – ни на небу среће нема. *Са руског препевао Анђелко Заблаћански Марина Цветаева: ВСТРЕЧА Вечерний дым над городом возник, Куда-то вдаль покорно шли вагоны, Вдруг промелькнул, прозрачней анемоны, В одном из окон полудетский лик. На веках тень. Подобием короны Лежали кудри... Я сдержала крик: Мне стало ясно в этот краткий миг, Что пробуждают мертвых наши стоны. С той девушкой у темного окна — Виденьем рая в сутолке вокзальной — Не раз встречалась я в долинах сна. Но почему была она печальной? Чего искал прозрачный силуэт? Быть может ей — и в небе счастья нет? |
|
| Аутору: | azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:22 ] |
| Наслов поруке: | Re: Преводи руске поезије |
Ана Андрејевна Ахматова : ТЕБЕ СЕ ВРЛО РЕТКО СЕТИМ О, тебе се врло ретко сетим И твоја ме судбина не дражи, Ал' ми душа као да полетим Сусрет с тобом понекад потражи. Твој црвени дом као да ме мами; Црвени дом преко мутне воде, Али знам да у горкој осами Не смем таћи сунце ти слободе Не дај да се са мојих усана Чују речи које љубав моле, Ни да будем стихом очарана – Жудње вечне док ме песме боле Ал' будућност молим тајно често Када ноћ се сећањем заплави, Наслутим нам и сусрета место – Сусрет већи нег' сви заборави. *С руског препевао Анђелко Заблаћански Анна Ахматова - О тебе вспоминаю я редко И твоей не пленяюсь судьбой, Но с души не стирается метка Незначительной встречи с тобой. Красный дом твой нарочно миную, Красный дом твой над мутной рекой, Но я знаю, что горько волную Твой пронизанный солнцем покой. Пусть не ты над моими устами Наклонялся, моля о любви, Пусть не ты золотыми стихами Обессмертил томленья мои,— Я над будущим тайно колдую, Если вечер совсем голубой, И предчувствую встречу вторую, Неизбежную встречу с тобой. |
|
| Аутору: | azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:26 ] |
| Наслов поруке: | Re: Преводи руске поезије |
Марина Ивановна Цветајева: ЉУБАВ Јатаган? Ватре сан? Скромна - слична гласу света! Буди позната као очима – длан - Као уснама Име свог детета. *С руског препевао Анђелко Заблаћански Марина Цветаева-: ЛЮБОВЬ Ятаган? Огонь? Поскромнее, — куда как громко! Будь, знакомая, как глазам — ладонь, Как губам — Имя собственного ребенка. |
|
| Аутору: | azpoeta [ 29 Апр 2013, 13:57 ] |
| Наслов поруке: | Re: Преводи руске поезије |
Михаил Љермонтов: КАД ПЕВА Кад пева – звуци се истопе У пољубу усне занесене, Кад гледа – небеса се склопе У божанске очи само њене. Било да тек гипко закорачи, Или да ти дражесно говори – Она увек осећањем зрачи Тако чедним као зрак кад зори. *С руског препевао Анђелко Заблаћански Михаил Лермонтов Она поет — и звуки тают, Как поцелуи на устах, Глядит — и небеса играют В ее божественных глазах; Идет ли — все ее движенья, Иль молвит слово — все черты Так полны чувства, выраженья, Так полны дивной простоты. |
|
| Страница 1 од 2 | Сва времена су у UTC + 1 сат |
| Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/ |
|