VOSTOK.RS - ФОРУМ

Комуницирајте са људима истих интересовања
Данас је 17 Јун 2019, 19:59

Сва времена су у UTC + 1 сат




Пошаљи нову тему Одговори на тему  [ 12 порука ]  Иди на страницу 1, 2  Следећа
Аутору Порука
 Наслов поруке: Преводи руске поезије
ПорукаПослато: 29 Апр 2013, 13:04 
Није на вези

Придружен: 29 Апр 2013, 12:47
Поруке: 10
РУС
уметнику И. И. Левитану

Изнад вечног мира кад заплави
Са капија небеских верига,
Где певају херувими слави
Не постоји ни туга ни брига.

Где реч свака молитва је части,
И глас јека крви нам невине;
Из руске ће земље већ порасти
Грубе стене – црквене зидине.

Говорећи с неба куполама
Стоји мирно наше светилиште,
Иза тако оживљеног плама –
Плавет неба златне боје иште.

Зрак светлости вечности те даде,
Пробуђене у магли даљине;
Љубав нек нам загреје све наде
Молитвама туге с душе скине.

Овде је велики дух слободе,
Овде је реч светло и олује,
Лик је слика у таласу воде,
Дисање се са звонима чује.

Овде судба места мења често,
Гори попут светиљке у мраку;
Овде смрти на крсту је престо' –
Земља с небом у истом кораку.

Евгеније Капустин

* С руског превео Анђелко Заблаћански

Русь

Над вечным покоем незримы
Ворота в небесный чертог,
Где славу поют херувимы,
И нет ни скорбей, ни тревог.

Где слово молитвы сплетают
И голос безвинных кровей,
Из русской земли вырастают
Шершавые стены церквей.

Касаясь небес куполами,
Обители тихих святынь
Хранят животворное пламя,
Что выльется золотом в синь.

Лучами предвечного света
Проснётся туманная даль, –
И вечность любовью согрета,
И тает в молитве печаль!

Здесь дух необъятен и волен,
Здесь слово – и свет, и гроза,
Дыхание – звон колоколен,
А лица – почти образа!

Здесь судьбы, меняясь местами,
Горят как лампады во мгле.
Здесь, смерть побеждая крестами,
Стоят небеса на земле!


Врх
 Профил  
 
ПорукаПослато: 29 Апр 2013, 13:07 
Није на вези

Придружен: 29 Апр 2013, 12:47
Поруке: 10
Ана Андрејевна Ахматова: ДУГО САМ

Дуго сам твојом лепотом испијена,
Учила себе како да се смирим
Од ребра твога ја сам створена,
Како да те не волим, да се дивим ?

Да сам ти сестра било би угодно,
Али вољом древне судбине сиње,
Пред тобом стојим лукаво, похотно
У лику твоје најслађе робиње.

Но кад се смрзнем сва понизна тако,
На грудима твојим као снег бела,
Тад мудро радујући се удара јако
Твоје срце - моја домовина цела!

25. септембар 1921.

• С руског превео Анђелко Заблаћански

Анна Андреевна Ахматова: * * *

Долгим взглядом твоим истомленная,
И сама научилась томить.
Из ребра твоего сотворенная,
Как могу я тебя не любить?

Быть твоею сестрою отрадною
Мне завещано древней судьбой,
А я стала лукавой и жадною
И сладчайшей твоею рабой.

Но когда замираю, смиренная,
На груди твоей снега белей,
Как ликует твое умудренное
Сердце - солнце отчизны моей!

25 сентября 1921


Врх
 Профил  
 
ПорукаПослато: 29 Апр 2013, 13:09 
Није на вези

Придружен: 29 Апр 2013, 12:47
Поруке: 10
Евгеније Капустин: ЖИВОТ

Кад бисмо га упрегли као рагу
Да нас само сећањима вуче,
До тишине на последњем прагу,
Где нит сребро не мота у клупче...

Нови дан памти тек то што не беше:
Јарке снове – светлост из даљине;
Прошлост се не враћа ни да нас очеше
Док на њу гледамо са висине.

Живот – то је бол у чекању среће,
Живот – то је тражење себе –
Страст и спокој – дрхтав пламен свеће,
Избор за мене или за тебе

Живот или смрт – почетак је само;
О, небо мило не зови ме рано,
Не желим да срце заћути тамо
Још желим да волим све животом дано.

• С руског превео Анђелко Заблаћански

Жизнь

Как бы потом ни сложилось в итоге,
Я буду в памяти вечно хранить
Ту тишину на последнем пороге,
Где не рвалась серебристая нить…

Что не сбывается, то остаётся
Светом прекрасной и яркой мечты.
Прошлое к нам никогда не вернётся, –
Мы на него поглядим с высоты.

Жизнь – это боль в ожидании счастья.
Жизнь – это поиск себя самого.
Вечный покой, бесконечные страсти –
Выбор, достаточный для одного!

Жизнь или смерть – это только начало.
Небо! Так рано меня не зови!
Я не хочу, чтобы сердце молчало!
Я не умею дышать без любви!


Врх
 Профил  
 
ПорукаПослато: 29 Апр 2013, 13:12 
Није на вези

Придружен: 29 Апр 2013, 12:47
Поруке: 10
Фјодор Тјутчев: СРЕО САМ ВАС

Срео сам вас - све је било
У мртвом срцу опет живо
Сећање кад све се златило
А срцу топло неизрециво.

Као кад позних јесени
У неки дан, понеки час
Одједном пролеће зазелени
И затрепери све око нас

Сав духом обавијен тако
Тих година духовне пуноће
И заборављене радости лако
Лепоту лица гледах из самоће

Како после вековне муке
Да погледам вас у овом сну
Јер сад у вама чујем звуке
Као да никад не бејах на дну

Сад ни сећања немам више
Сад ми живот почиње поново
Очарана вама душа опет дише
Јер у њој је љубав ово.

*Са руског препевао Анђелко Заблаћански


Федор Тютчев

Я встретил вас - и все былое
В отжившем сердце ожило;
Я вспомнил время золотое -
И сердцу стало так тепло...

Как поздней осени порою
Бывают дни, бывает час,
Когда повеет вдруг весною
И что-то встрепенется в нас,-

Так, весь обвеян духовеньем
Тех лет душевной полноты,
С давно забытым упоеньем
Смотрю на милые черты...

Как после вековой разлуки,
Гляжу на вас, как бы во сне,-
И вот - слышнее стали звуки,
Не умолкавшие во мне...

Тут не одно воспоминанье,
Тут жизнь заговорила вновь,-
И то же в нас очарованье,
И та ж в душе моей любовь!.


Врх
 Профил  
 
ПорукаПослато: 29 Апр 2013, 13:15 
Није на вези

Придружен: 29 Апр 2013, 12:47
Поруке: 10
Владимир Агатов: ТАМНА ЈЕ НОЋ

Тамна је ноћ, само меци звижде преко степе,
Само ветар фијуче у жице у звезда трену
У овом мраку, знам драга, твоје очи стрепе
И бришеш сузу над колевком скривену.

О, како волим дубину твог благог ока,
Како желим да их дотакнем мојим уснама,
Тамна ноћ нас дели, моја љубави, далека
И овај мрак степски што леже са нама

Верујем у тебе душо најдража моја
Та вера од свих метака у ноћи ме бранила.
С њом миран бејах пре смртоносног боја
Знам, та љубав у мени и с тобом је била.

Смрт није страшна, срео сам је степских ноћи
И сада се, ево, нагиње преко мене.
А знам над колевком чекаш кад ћу доћи
И знам, од смрти ме чува љубав моје жене.

*Са руског препевао Анђелко Заблаћански


Владимир Агатов: Темная ночь

Темная ночь, только пули свистят по степи,
Только ветер гудит в проводах, тускло звезды мерцают.
В темную ночь ты, любимая, знаю, не спишь,
И у детской кроватки тайком ты слезу утираешь.

Как я люблю глубину твоих ласковых глаз,
Как я хочу к ним прижаться сейчас губами,
Темная ночь разделяет, любимая, нас,
И тревожная, черная степь пролегла между нами.

Верю в тебя, дорогую подругу мою,
Эта вера от пули меня темной ночью хранила.
Радостно мне, я спокоен в смертельном бою,
Знаю, встретишь с любовью меня, что б со мной ни случилось.

Смерть не страшна, с ней не раз мы встречались в степи,
Вот и сейчас надо мною она кружится ...
Ты меня ждешь и у детской кроватки не спишь,
И поэтому, знаю, со мной ничего не случится.


Врх
 Профил  
 
ПорукаПослато: 29 Апр 2013, 13:19 
Није на вези

Придружен: 29 Апр 2013, 13:16
Поруке: 4
Тамна је ноћ је одлична пјесма из 2. свјестког рата. Имаш ли линк за мелодију?


Врх
 Профил  
 
ПорукаПослато: 29 Апр 2013, 13:20 
Није на вези

Придружен: 29 Апр 2013, 12:47
Поруке: 10
Марина Ивановна Цветајева: СУСРЕТ

Лепљиви дим над градом се спушта
Куд то крећу покорни вагони
Одједном обасјани морски сутони
У једном прозору, траг дечијих уста.

На капцима сене круници сличне
У коси локне сакрише мој крик
И би ми јасан тај временски трик
Што буди мртве ми воље челичне.

С том девојком у тами прозора
- Што гледа у Рај из димне станице –
Бејах често у сну пуном зора.

И чему те мисли жалоснице
Шта тражи сена у мени што дрема
Јер можда – ни на небу среће нема.

*Са руског препевао Анђелко Заблаћански

Марина Цветаева: ВСТРЕЧА

Вечерний дым над городом возник,
Куда-то вдаль покорно шли вагоны,
Вдруг промелькнул, прозрачней анемоны,
В одном из окон полудетский лик.

На веках тень. Подобием короны
Лежали кудри... Я сдержала крик:
Мне стало ясно в этот краткий миг,
Что пробуждают мертвых наши стоны.

С той девушкой у темного окна
— Виденьем рая в сутолке вокзальной —
Не раз встречалась я в долинах сна.

Но почему была она печальной?
Чего искал прозрачный силуэт?
Быть может ей — и в небе счастья нет?


Врх
 Профил  
 
ПорукаПослато: 29 Апр 2013, 13:22 
Није на вези

Придружен: 29 Апр 2013, 12:47
Поруке: 10
Ана Андрејевна Ахматова‎ : ТЕБЕ СЕ ВРЛО РЕТКО СЕТИМ

О, тебе се врло ретко сетим
И твоја ме судбина не дражи,
Ал' ми душа као да полетим
Сусрет с тобом понекад потражи.

Твој црвени дом као да ме мами;
Црвени дом преко мутне воде,
Али знам да у горкој осами
Не смем таћи сунце ти слободе

Не дај да се са мојих усана
Чују речи које љубав моле,
Ни да будем стихом очарана –
Жудње вечне док ме песме боле

Ал' будућност молим тајно често
Када ноћ се сећањем заплави,
Наслутим нам и сусрета место –
Сусрет већи нег' сви заборави.

*С руског препевао Анђелко Заблаћански

Анна Ахматова -

О тебе вспоминаю я редко
И твоей не пленяюсь судьбой,
Но с души не стирается метка
Незначительной встречи с тобой.

Красный дом твой нарочно миную,
Красный дом твой над мутной рекой,
Но я знаю, что горько волную
Твой пронизанный солнцем покой.

Пусть не ты над моими устами
Наклонялся, моля о любви,
Пусть не ты золотыми стихами
Обессмертил томленья мои,—

Я над будущим тайно колдую,
Если вечер совсем голубой,
И предчувствую встречу вторую,
Неизбежную встречу с тобой.


Врх
 Профил  
 
ПорукаПослато: 29 Апр 2013, 13:26 
Није на вези

Придружен: 29 Апр 2013, 12:47
Поруке: 10
Марина Ивановна Цветајева‎: ЉУБАВ

Јатаган? Ватре сан?
Скромна - слична гласу света!
Буди позната као очима – длан -
Као уснама
Име свог детета.

*С руског препевао Анђелко Заблаћански


Марина Цветаева-: ЛЮБОВЬ

Ятаган? Огонь?
Поскромнее, — куда как громко!
Будь, знакомая, как глазам — ладонь,
Как губам —
Имя собственного ребенка.


Врх
 Профил  
 
ПорукаПослато: 29 Апр 2013, 13:57 
Није на вези

Придружен: 29 Апр 2013, 12:47
Поруке: 10
Михаил Љермонтов‎: КАД ПЕВА

Кад пева – звуци се истопе
У пољубу усне занесене,
Кад гледа – небеса се склопе
У божанске очи само њене.

Било да тек гипко закорачи,
Или да ти дражесно говори –
Она увек осећањем зрачи
Тако чедним као зрак кад зори.

*С руског препевао Анђелко Заблаћански

Михаил Лермонтов

Она поет — и звуки тают,
Как поцелуи на устах,
Глядит — и небеса играют
В ее божественных глазах;

Идет ли — все ее движенья,
Иль молвит слово — все черты
Так полны чувства, выраженья,
Так полны дивной простоты.


Врх
 Профил  
 
Приказ порука у последњих:  Поређај по  
Пошаљи нову тему Одговори на тему  [ 12 порука ]  Иди на страницу 1, 2  Следећа

Сва времена су у UTC + 1 сат


Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост


Не можете слати нове теме у овај форум
Не можете одговарати на теме у овом форуму
Не можете учитавати ваше поруке у овом форуму
Не можете брисати ваше поруке у овом форуму
Не можете слати прилоге у овај форум

Пронађи:
Скочи на:  
cron
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
Превод - medicinari.com