|
НА КРАЈУ СВЕ ИСТОПИ
Све у заборав падне лако.
И као да сам умро,
Благослов тражиш тек онако –
За снег у јесење јутро.
Под прозором твојим заспаћу;
Да чујем како дишеш,
И на бели папир ставићу
Све што сновима ришеш...
Срце у сећања се склопи –
У вечност без граница!
Ипак, на крају, све истопи
Топлина твојих трепавица!
Евгеније Александрович Капустин
*С руског превео Анђелко Заблаћански
Напоследок дай растаять
Все подвержены забвенью.
В миг, как только я умру,
Испрошу благословенья
Выпасть снегом поутру.
Под окном твоим я лягу;
Твои лёгкие следы,
Словно белую бумагу,
Оживят мои мечты…
Постучится в сердце память –
Нет у вечности границ!
Напоследок дай растаять
От тепла твоих ресниц!
|
Пријава
ЧПП
Претрага
