НА КРАЈУ СВЕ ИСТОПИ
Све у заборав падне лако. И као да сам умро, Благослов тражиш тек онако – За снег у јесење јутро.
Под прозором твојим заспаћу; Да чујем како дишеш, И на бели папир ставићу Све што сновима ришеш...
Срце у сећања се склопи – У вечност без граница! Ипак, на крају, све истопи Топлина твојих трепавица!
Евгеније Александрович Капустин
*С руског превео Анђелко Заблаћански
Напоследок дай растаять
Все подвержены забвенью. В миг, как только я умру, Испрошу благословенья Выпасть снегом поутру.
Под окном твоим я лягу; Твои лёгкие следы, Словно белую бумагу, Оживят мои мечты…
Постучится в сердце память – Нет у вечности границ! Напоследок дай растаять От тепла твоих ресниц!
|